УНС вести

27. 11. 2025.

Аутор: А.Н. Извор: УНС

Анализа УНС-а: Издвајање за пројектно суфинансирање медија троструко мање него пре приватизације

„За 11 година пројектног суфинансирања медија издвојено је 17.380.729.907 динара, што је нешто више од 148 милиона евра. Упркос томе, показало се да су се издвајања за медије свела на трећину износа који су локалне самоуправе и држава опредељивале за ову намену пре приватизације“, речено је на данашњем представљању „Сиве књиге суфинансирања пројеката пројеката производње медијских садржаја од 2015. до 2025. године“ у Прес центру УНС-а.

Ако се вратимо на БИРН-овуљ анализу из 2012. године, пре него што је почео процес пројектног суфинансирања, можемо, како је рекао генерални секретар УНС-а Нино Брајовић, видети да су 32 локалне самоуправе (што је петина укупног броја) издвојиле за медије 848 милона динара.

„Из тога произилази да су пре више од деценије локалне самоуправе за медије опредељивале двоструко више новца него у 2023. години, када је издвојено највише новца за пројектно суфинансирање. То је показала база података коју је УНС читаву деценију допуњавао решењима и новим подацима“, рекао је Брајовић.

Највише конкурса, показала је база, расписано је 2019. године. Највећи износ опредељен за пројектно суфинансирање био је, према бази, 2023. године, а највећи пад у опредељеним средствима догодио се у 2024. години.

Као рекордери, односно медији који су добили највише новца за претходних 11 година издвајају се РТВ Нови Пазар (403.2 милиона динара), Новосадска ТВ  (234.8 милиона), Зона Плус - Ниш (174.1 милион), ВТВ Суботица (92 милиона), РТВ Канал М – Параћин (71.7 милиона), Сремска телевизија (67.8 милиона) и Белами Ниш (60.2 милиона), показује УНС-ова база finansiranjemedija.rs.

УНС се, рекао је Брајовић, увек залагао да два одсто буџета локалних самоуправа буде опредељено за медијске пројекте, како би се одржао достигнути ниво улагања у медије пре приватизације, али тај предлог никад није уважен.

Уредница сајта УНС-а и ауторка „Сиве књиге“ Кристина Ковач Настасић направила је рекапитулацију процеса пројектног суфинансирања, указујући на проблеме и трендове у том процесу.

На самом почетку процеса – 2015. и 2016. године, проблем су, како је рекла, били незаконити услови учешћа на конкурсима, као и проблематични састави комисија за оцену пројеката.

„Општинама је било тешко да прихвате да независни чланови комисија одлучују расподели новца, па су у комисијама именовани чак и чиновници из општинских служби, док су одлуке комисија прекрајане. Процес је био нетранспарентан. Таман када смо прележали ове 'дечје болести',  од 2017. до 2020. године јавили су се нови проблеми“, објаснила је Ковач Настасић.

Чланови комисија су, како је рекла, у годинама које су уследиле често били представници новооснованих удружења – ПРОУНС, Друштва новинара Ниша, Асоцијација електронских медија Војводине и Comnet-a...чије су се активности сводиле искључиво на учешће у комисијама.

„Фаворизовани су медији блиски власти, шампиони по кршењу новинарског кодекса“, указала је Ковач Настасић.

Проблеми су, како је објаснила, интензивирани у периоду од 2021. до 2023. године. када је долазило до честих сукоба интереса у саставима комисија, али и настављено фаворизовање и финансирање медија који крше Кодекс. Осврнула се и на пример ТВ Белами, који је, како је навела, показатељ да је тврдња новинарских и медијских удружења да се новац расподељује по политичкој подобности медија, тачна.

„РТВ Белами у Нишу је сваке године добијао традиционално највише новца, али када је ова телевизија решила да извештава са протеста, ове године од Града Ниша није добила ни динар“, указала је она.

У 2024. години забележен је драстичан пад када је у питању издвајање новца за пројектно суфинансирање. Ово је, како је додала Ковач Настасић, последица доношења новог Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и правила бодовања кандидата за чланове комисија, али и пројеката, што је произвело страх код локалних самоуправа да неће имати контролу над расподелом средстава.

Ове године први пут се оцењивање пројеката спроводило преко Јединственог информационог система – ЈИС. Ипак, иако је, како је навела Ковач Настасић, за ЈИС издвојено 715 хиљада евра, овај систем је непретражив, нема упоредне податке, а нарочити проблем је што не можемо видети уназад мењане податке.

Указала је и на чињеницу да је у 2025. години у великом броју комисија одлучивали исти људи.

Као препоруке за побољшање процеса, представници УНС-а навели су увођење минималног процента локалних буџета за суфинансирање пројеката, забрану да се достигнути ниво извдвојних средстава смањује у наредним годинама, успостављање механизама за утврђивање релевантности удружења која предлажу чланове комисија.

Такође, неке од наведених препорука су и побољшање транспарентности и претраживости аЈИС-а, прецизно дефинисање и санкционисање сукоба интереса, установљење механизама контроле бодовања, развијање система евалуације спроведених пројеката. Представници УНС-а препоручили су и развијање система евалуације спроведених пројеката, пружање подршке медијима за припрему пројеката и професионализацију и обуке за чланове комисија.

Представник АНЕМ-а и медијски стручњак Саша Мирковић указао је на то да је законски оквир добар, али да постоји недостатак политичке воље да се закони примене у пракси.

Желећи да тестира модел пројектног суфинансирања који је дефинисан законом из 2023. године, пријавио се, каже, ове године као независни кандидат за учешће у комисијама на 29 конкурса.

„Шта се десило? Десило се да, због ‘бодовног инжењеринга’ - који је последица како накнадног тумачења закона и израде правилника, тако и нетранспарентног коришћења Јединственог информационог система -  ја, са својом биографијом, нисам био изабран ни у једну од тих 29 комисија“, рекао је он.

Он је као парадокс навео и чињеницу да је на конкурсу Града Београда 2024. године добио максималних 100 поена за биографију, али да ни тада није именован за члана комисије.

„Ни то није било довољно да будем изабран. Како је било више кандидата са овим бројем бодова, приступало се жребу. Волео бих да знам ко је спровео тај жреб, ко су били сведоци“, навео је он.

Рекао је да овај пример одражава подвојеност унутар друштва, као и чињеница да се овом скупу, као и на скуповима АНЕМ-а и Локал преса са сличном темом,  упркос благовременим позивима, нико из Минстарства информисања и телекомуникација није појавио.

Додао је да подвојеност унутар друштва добија формалне облике и осврнуо се на позив који је ових дана стигао појединим медијским и новинарским удружењима из Министарства информаисања и телекомуникација да учествују у радној групи за транспозицију Европског акта о слободи медија у Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима, али да међу тим удружењима нису АНЕМ, Локал прес, Асоцијација медија и Независно друштво новинара Војводине (НДНВ).

„Оправдано је, наравно, што је позив стигао УНС-у и НУНС-у, али не и то што позив нису добила поменута медијска удружења. Уместо тога, масовно су позвани представници новооснованих организација и њихових ‘сателита’“,  рекао је Мирковић.

Члануца Управног одбора Локал преса Марија Обреновић рекла је да се од 2015. године – из године у годину се понављала реченица да „од овога не може горе“.

Сада, како је додала, већ сви страхују да изговоре ту речницу. Осврнувши се на изазове са којима се суочавају локални медији, навела је да  већина колача остаје у националним медијима и да локалним медијима остају мрвице. Ове године, како је указала, неки медији су остали и без тих мрвица.

„Ко год је извештавао са студентских протеста остао је без средстава. Не навијао – већ извештавао. Случај породице Радомировић и Беламија то речито показује “, рекла је она.

Главни и одговорни уредник За медије из Зајечара Душан Војводић рекао је да постоји неколико десетина начина за изигравање закона, али да нико за то није кажњен.

Говорио је о управном спору у Кладову, по тужби За медије, када је пресуђено да је комисија која је одлучивала о расподели средстава поступила мимо Закона. 

„Никада нисмо добили накнаду штете“, рекао је.

Подсетио је и на истраживање За медије о случају злоупотребе буџетског новца који су на конкурсу Министарства културе и информисања, новац добиле и фирме - Г.Ф.Ц. и Еssentis, које не производе медијске садржаје и немају запослене.

Војводић се осврнуо и на тренутно стање на локалној медијској сцени.

„Локална медијска сцена не постоји, већ постоје само пропагандни медији који су инспирисани коруптивним деловањем, јер им је то платформа да присвоје неки новац. Нисам чуо у последњих десет година предлог како да превазиђемо ову ситуацију – у Тимочкој крајини имамо само моју редакцију. Можда постоје медији, али ја говорим о редакцији, заједништву“, рекао је Војводић.

Он је иначе био један од саговорника које су у оквиру истраживачких текстова писале младе новинарке и студенткиње новинарства.

Тако су данас и студенткиње Данка Јакшић и Милица Михајловић говориле о највећим изазовима у писању ових истраживачких прича.

Као изазове навеле су лошу комуникацију са локалним самоуправама, необученост кадра и незнање о процесу пројектног суфинансирања.

"Сиву књигу суфинансирања пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања (2015-2025)" презмите у прилогу:

"Сива књига" је настала у оквиру пројекта „Где смо деценију после медијске реформе у Србији“, a уз финансијску подршку Владе Норвешке, Владе Швајцарске и Балканског фонда за демократију, пројекта Немачког Маршал фонда Сједињених Америчких Држава. Садржај ове публикације је искључива одговорност Удружења новинара Србије (УНС) и не одражава ставове Владе Норвешке, Владе Швајцарске, нити GMF BTD-а или његових партнера.

Снимак догађаја погледајте у прилогу.