УНС вести
23. 11. 2025.
Са Медијског форума у Кишињеву: Да ли је време да мењамо професију?
“Да ли је време да променимо професију?”То је питање албански новинар Лутфи Дервиши најпре поставио себи, а онда и учесницима 19. медијског форума Југоисточне Европе, показујући фотографију чистача ципела у Тирани који је то постао када је у позним годинама остао без посла.
Медијски форум (SEEMF) је ове године одржан 17. и 18. новембра у Кишињеву (Молдавија). Главна тема била је посвећена непријатељима медија и напорима да се са њима носимо. И тако смо први пут гласно и јасно чули да главни изазови и опасности за новинаре не долазе само од политичара, односно олигархије, тајкуна или моћних корпорација и организованог криминала. Наша професија има новог “непријатеља”. То су вештачка интелигенција и алгоритми који управљају садржајем на друштвеним мрежама у складу са жељама и интересовањима сваког појединачлног корисника.
И тако су “медији” постали Фејсбук, Инстаграм и Тик ток, а “новинари” сами политичари, бизнисмени, спортисти, глумци... Свако ко има мобилни телефон у руци данас производи и дели информације, без онога што новинари заправо треба да раде. А то је да филтрирају,оцењују и публици преносе истините и релевантне информације, а да трагајући за решењима постављају и такозвано шесто новинарско питање – Зашто?
Уместо тога, лажи и пропаганда не само да се шире, већ се и славе – закључио је Лутфи Дервиши из Албанског центра за квалитетно новинарство, уз податке да у његовој земљи од 2,4 милиона становника према последњим подацима има 1,9 милиона корисника Фејсбука, да Инстаграм користи готово половина популације, а да је код њих на Тиктоку миллион и по људи. Статистика је слична и у осталим земљама Југоистоичне и Централне Европе.
Место одржавања Форума је сваке године одабрано тако да се пружи подршка или укаже на проблеме са којима се сусрећу новинари у тој земљи. Молдавија је за 2025. одабрана јер је на недавно одржаним изборима, према речима представника медијских организација, као и нове власти, дошло до међусобне синергије у одбрани демократије, односно да су независни и објективни медијски професионалци одиграли важну, ако не и кључну улогу у одбрани од лажних информација, дезинформација, пропаганда, па и озбиљнијих покушаја застрашивања грађана од стране проруских медијских, политичких, па и криминалних организација. Молдавија је тако добила проевропску власт која очекује наредне године отварање првих поглавља у преговорима о чланству у Европкој унији.
Али се неминовно наметнуло и питање шта ће се десити ако новоизабрани представници народа Молдавије не буду били срећни и задовољни када њихови нови најбољи пројатељи новинари почну да им постављају тешка питања, указују на грешке, корупцију, и све остало што власт по природи ствари жели да сакрије.
Није да то нисмо до сада већ видели, зар не?! Молдавске колеге се надају да ће им у томе помоћи управо прилагођавање европском законодавству у процесу прикључивања, као и ЕУ званичници у порукама и препорукама властима у Кишињеву. Видели смо да то помаже у многим земљама кандидатима, зар не?!
Овогодишњи добитници награде Централноевропске иницијативе (CEI) и Медијске организације Југоисточне Европе (SEEMO) за изузетан допринос у истраживачком новинарству су бугарска новинарка, уредница и ауторка, Богдана Лазарова, украјинска истраживачка новинарка ратних злочина обеју страна у сукобу, Евгенија Маторевска, као и младе наде, Едоардо Анзиано из Италије и Данијел Котецки из Чешке.
Управо је четворо добитника на панелу посвећеном истраживачком новинарству говорило о изазовима са којима се сусрећу у раду, покушајима да их застраше или ућуткају они о којима пишу, али и задовољству и личној сатисфакцији када читаоци/слушаоци/гледаоци сазнају праву истину. Али се и ту поставило питање колико је у њиховим земљама истраживачких прича навело званичнике на реакцију, тужилаштва на покретање поступка или осуђујућих пресуда. Одговор уз тужно слегање раменима је био да конкретног учинка није било или бар врло мало. И то у било којој од земаља, не само Југоисточне и Централне Европе, већ и онима које себе сматрају позваним да деле савете о независности и објективности медија.
Иначе, Конференцију организују Медијска организација Југоисточне Европе (SEEMO), Медијски програм за ЈИЕ фондације Конрад Аденауер и Централноевропска иницијатива (CEI) у сарадњи са Европском радиодифузном унијом (ЕБУ), а 19. издање у Кишињеву помогли су Аустријска амбасада у Молдавији, Немачка новинска служба Дојчен Велеа (DW) и Дојче Пресе-Агентура (dpa), Међународна академија (Србија), Школа новинарства из Молдавије и Центар за истраживачко новинарство Молдавије. Међу учесницима су били многи новинари, уредници и директори медија, професори на медијским студијама, као и представници политичког есаблишмента и организација цивилног друштва.
И зато су се на панелима могле чути многе идеје о прекограничној сарадњи јавних медијски сервиса као виду супротстављања манипулацијама и пропаганди, како стварати публику отпорну на дезинформације, али и о осигурању одрживости независних медија. А од младих колега и комуниколога, старији су добили савете о дужини садржаја и трајању пажње код нових генерација и како им прилагодити медије у светлу глобалног умрежавања.
Блогови и подкасти треба да постану регуларне новинарске форме, кажу, а њихове креаторе треба научити основним правилима заната. А и вештачке интелигенције не треба да се бојимо, поручују, јер је корисна алатка уколико не креира вести већ их „бустује“. Закључили су ти млади људи на крају да морамо да „крадемо“ трикове од инфлунсера.
И да се, онда, вратимо нас почетак. Време је да мењамо професију!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.