УНС вести
25. 06. 2025.
Кулачин: Претње су црвене линије које новинари не смеју да дозволе
„Звали су ме из тужилашта у року од 24 сата од када је пријављена директна претња и речено ми је да је одмах издат налог полицији да пронађе дотичног који се на друштвеној мрежи ИКС представља као @Alek_Patriota, рекао је за сајт Удружења новинара Србије (УНС) новинар Ненад Кулачин коме је са овог налога, пре два дана, на друштвеној мрежи ИКС упућена претња.
Након коментара који је Кулачин оставио на друштвеној мрежи ИКС, са овог налога уследила је претња упућена његовој ћерки, а у којој се прети сексуалним насиљем.
„Замолићу, накнадно, и тужилаштво и полицију да стварно учине додатни напор и што пре пронађу овог патриоту који би да силује, јер се плашим да ћу у супротном бити принуђен да сам пронађем тог монструма“, рекао је Кулачин.
На питање УНС-а да ли су у његовом случају, с обзиром на то да је у последњих неколико месеци често добијао претње и био вербално нападан, значајна реаговања новинарских и медијских удружења, Кулачин је рекао да „ако је нешто овај режим успео, то је управо у томе да никада УНС и НУНС нису били јединственији у реаговању на претње и нападе на новинаре“.
„Морам да се захвалим и међународним новинарским удружењима која реагују на све оно што се дешава новинарима у Србији. Захваљујући некима од њих Марко Видојковић је релоциран из Србије, а мени је постављен видео надзор у згради у којој живим, као и алармни систем“.
Како је рекао, тога не би било да новинарска удружења у Србији нису стала уз њих.
Када су у питању претходни случајеви, Кулачин истиче да је задовољан како је тужилаштво у Шапцу радило свој посао, док, како каже, са радом тужилаштва у Београду није задовољан.
„Морам да похвалим тужилаштво у Шапцу које је инсистирало да идемо на суђење са човеком који ми је више пута, у присуству сведока, јасно стављао до знања шта мисли о мени тако што ме је псовао, вређао, пљувао и све то на улици у сред белог дана“, рекао је.
Подсетићу да сам добио информацију, нагласио је Кулачин, да су два случаја решена, а сигурно више од 50 није, укључујући напад на моју мајку и појаву плаката са мојим подацима у центру Београда.
„Претње су црвене линије које ми новинари не смемо да дозволимо. Увреде су подношљиве и са њима умем, не само ја, него и многе моје колеге, да живим. Претње и напад на породицу нико нема право да прећути“, истакао је Кулачин.
Он је изјавио да, и поред учесталих претњи и напада, никада није подлегао самоцензури.
„Желим посебно да истакнем чињеницу да у граду у којем живим, локални медији 'Глас Подриња' у којем сам радио и вероватно оставио неки траг по преласку са телевизије Шабац, од децембра 2020. године ни једном једином речју, никада, није објавио ништа што ми се десило“, изјавио је Кулачин.
Када пита бивше колеге зашто је то тако, каже он, одговор је да „за његове случајеве нису чули“.
„Заменске речи за аутоцензуру су - нисмо чули. Плашим се да ћемо ускоро доћи у ситуацију да неко од нас озбиљно страда, а да многе 'колеге' ту вест неће објавити, јер - нису чули“, нагласио је Кулачин.
Додао је да је његовој породици најтеже због претњи и притисака који су све учесталији.
„Моја супруга није дужна да трпи све ово и често ми каже како јој недостаје миран и досадан живот. О деци да и не говорим. Моја мајка и даље слабо зна шта ја радим и чиме се бавим. Једноставно је то не занима. Стара је и жели да остатак живота проведе без икаквих тензија. А, онда јој у сред неке турске серије искочи слика сина којег људи са Пинка означе као домаћег издајника, страног плаћеника, усташу, некога ко хоће да убије председника и његовог сина“, објашњава Кулачин.
Како је рекао, и њему је, као Марку Видојковићу, нуђена релокација, али због деце и породичне ситуације није могао да је прихвати.
Трудим се, каже Кулачин, да све то не утиче на моју свакодневицу, али искрено – тешко је.
„Када год могу, гледам да будем у неком друштву, да не шетам сам. Таман када се мало опустим, крене нови талас претњи или напада, па се онда цео кошмар врати попут бумеранга“, каже Кулачин.
Додао је да често у погледима људи на улици осети мржњу и презир и да му је, како каже, то несхватљиво.
„Зашто бих ја некога мрзео ако се не слаже са мојим мишљењем или са оним што неко други ради“, каже он.
Новинарство је, наглашава, професија којом не може да се бави неко ко то не воли.
„Мораш да волиш да будеш новинар да би радио овај посао. Није новинарство имати емисију на телевизији. Мора да се крене од пијачног барометра, па онда степеник по степеник. И тај пијачни барометар мораш да волиш да напишеш или да га представиш народу“, рекао је Кулачин.
Додао је да новинарски посао много узима, али и ’даје привилегије које временом људима вероватно личе на ловачке приче, али приче исписане истинским пером залуђеника у своју професију’.
„Ја новинарство обожавам од тренутка када сам написао први текст у животу, снимио први радијски снимак на оном тешком Ухеру код зубара Жике, и урадио први интервју са исландским велемајстором Јаном Арнасоном за школски лист Јасмин из Бора. Тај љубавни плам се никада није угасио. То је вечна љубав, доживотна веза“, закључио је Кулачин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.