Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
УНС вести
30. 04. 2009.
Одржан скуп о Давидовићу
Одбор УНС-а за обележавање 220. година од рођења Димитрија Давидовића у сарадњи са Министарством просвете, Министраством културе и Службеним гласником јуче је у Међународном прес центру одржаоскуп на тему „Допринос српског новинарства развоју демократије од „Новина сербских“ 1813. до савремених токова“.
Скуп је отворио председник Одбора Дарко Рибникар, а радове о Давидовићевом залагању за модерну српску државу по узору на европске земље, као и о борби српског новинарства за слободу јавне речи представило је 23 учесника скупа.
“Давидовић је пример из наше историје који показује да је у прошлости увек било људи који су могли својим трудом и знањем освојити европске и светске врхове и да, упркос горким тренуцима, постану личности достојне поштовања и дивљења будућих генерација” рекао је Заштитник грађана Саша Јанковић. "Такве личности, у којима се повезују време прошлости и будућности, то јест , које су „сидро“ садашњости, велики су недостатак нашег доба. Због тога ме радује што се говори о доприносу српског новинарства развоју демократије чији је извор и темељ грађанин, његове слободе и права", додао је Јанковић, који је истакао да би
поједине одредбе Сретењској устава могле имати значај идеала.
Историчарка Латинка Перовић је нагласила да је важно осветлити поједина поља обимног рада Димитрија Давидовића, обновити формирана обележја његовог постојања: надгробне плоче, споменик и оронуле куће. Закључила је да би научна биографија била драгоцен прилог проучавању историјске српске елите.
М. Н.
Порука са тематског скупа
„Димитрије Давидовић – вечити савременик“
НОВИНАРСКА МИСИЈА НЕ ЗАСТАРЕВА
Новинарска мисија, у борби за слободу јавне речи - данас се није суштински променила од времена Давидовићевих новина, почетком 19. века и на прагу српске државности. Подударности борбе за демократску, модерну Србију, уз истовремену борбу српског новинарства за слободу јавне речи и достојанство професије, само потврђују закономерности, узајамности и историјске условљености.
Династичке борбе, диктатура пролетеријата, ауторитарност посткомунистичког вође или вишепартијске узурпације савремене демократије у Србији, чији смо сведоци, погубни су за освајање слобода грађана, али и за успостављање демократских институција.
Мисија савременог новинарства којем су на услузи високи домети дигитализације и интернета могућа је, али, не као изолована акција професионалаца спремних и да се жртвују за истину. Нажалост, већ читаву деценију нерасветљена су убиства новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића који су храбро, речју запретили разобличавањем актера политичког тероризма и криминала.Јавност и медијска упорност још немају моћ да покрену демократске механизме за заслужену осуду злочина.
Слободно новинарство, „независно“ или „без граница“, како то воле хвалисавци да истичу, омеђено је суровом реалношћу, коју су неке наше несаломиве колеге упоредиле са владавином примитивизма у „земљи варварији.“
Дакле, у одсуству правне државе у свакодневици, кад се – девет година после октобарских промена – игноришу права грађана, новинарска мисија је могућа само ако се новинари, као појединци, у редакцијама или професионалним удружењима буду придржавали сопственог кодекса.
Професионални и етички стандарди који теже подизању угледа новинарске професије, пропагирају слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. Сабрана правила заната битна су мање више и истоветна за све новинаре у свету. Медији су по кодексу дужни да интерес јавности за потпуно, благовремено и истинито информисање ставе изнад свих других интереса.
Подсећамо да је вазда била и остала обавеза новинара да тачно, објективно и благовремено извештавају о догађајима, да истражују и критикују појаве, штитећи право јавности да сазна истину. Немогуће је развијати демократију ако грађани не могу слободно да се информишу и слободно одлучују. Основне претпоставке демократије и слободних медија не могу да се остваре у друштвима у којима држава и интересне групе утичу на медије.
Зато новинарска мисија у борби за слободу јавне речи, од Давидовићевих новина до данас, не застарева.
У Београду, 29.4.2009. Одбор за обележавање 220. годишњице
рођења Димитрија Давидовића
1789-2009.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.