УНС вести
15. 10. 2024.
Репортаже као прозор у свет – одржана промоција књиге „Даље од краја света“ Мирка Бојића
Мирко Бојић имао је таленат, инстинкт и потребу да открива угрожене, заробљене и понижене светове и зато његови рукописи увек живе и вреднују се, закључио је председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић на промоцији књиге „Даље од краја света“.
Како је додао, та перспектива је кључна за ову књигу репортажа Мирка Бојића, јер она није само перспектива заробљеника, већ и оних који поробљавају. То је врхунска вредност књиге, а нарочито у данашњем свету који је препун поробљавања и то на местима на којима је Мирко био.
Ракочевић се, говорећи о Бојићевој књизи, осврнуо на репортаже које је забележио у Сахари, Русији, Кини, као и на причу када је Бојић био у кући деведнаестогодишњака из Либана који је отишао у борбу и погинуо.
Бојић, како закључује Ракочевић, пише са претпоставком да његови текстови остану део наших живота.
„Даље од краја света“ издавачки је подухват Библиотеке Милутин Бојић и РТС издаваштва. Ова књига представља избор репортажа из Бојићевог вишедеценијског стваралачког опуса из разлучитих крајева света у периоду од 1963. до 1998. године.
„Нажалост, Мирко Бојић нас је напустио пре четири године, али нас је данас по ко зна који пут окупио. Када је отишао, схватио сам да сам пропустио да са њим поразговарам о његовој новинарској каријери и дошао сам на идеју његове репортаже из света буду сабране и објављене у корицама књиге“, каже директор Библиотеке Милутин Бојић Јовица Кртинић.
За период у коме је Бојић стварао, Кртинић каже да је то време када су наши новинари одлазили у свет и „доносили“ репортаже јер тада није било друштвених мрежа и једино смо тако могли да сазнамо шта се дешава, а како је истакао, Бојић је у томе проналазио посебан угао.
Додао је да ова књига има документаристички значај, а да Бојић с правом може да се уврсти у граничну зону између новинара и писца.
Бојићев стил писања је, каже Кртинић, једноставан, сведен, и са мало речи даје обиље информација.
„То је био рукопис који се није могао 'ишчупати из руку’. На крају смо успели да сачинимо дело које, што би реко Милутин Бојић, времену прети“, закључио је Кртинић.
Уредница РТС издаваштва Биљана Бошњак Драгановић је рекла да су они препознали значај Бојићевих дела.
„Приређена је књига записа које сведоче не само о истакнутим личностима, већ и о неким малим људима који чине идентитет једног краја, о прожимањима неких културних, политичких прилика из неколико деценија прошлог века“, каже Бошњак Његован.
Досадашњи уредник Радио Београда 2 Радоман Кањевац каже да је ово књига која је писана стилом којим се више не пише, на начин који је невин, оптимистичан, пун вере у бољу будућност.
Како је истакао, Бојићева књига је сведочанство о једном времену, боље од било каквих других сведочанстава и историјских књига.
„Мислим да су наша лична сећања много важнија за историјску истину од онога што пише у књигама. У уџбеницима имате само године, догађаје, неке датуме, а нема људских прича које заправо представљају суштину историје, а то је оно што у овој књизи преовладава“, закључује Кањевац.
Додао је да свака од Бојићевих репортажа има неку врсту узбудљивости у себи, неизвесност.
Ово је права књига за студенте новинарства, каже Кањевац, јер се из ње може видети како се некад писало, какво је некад било време, па какво је било новинарство.
Новинар и дугогодишњи уредник НИН-а Слободан Рељић причао је о времену када је он почео да се бави новинарством и присетио се људи међу којима је био и Бојић, који је, како каже, био „мера“ новинарске професије.
Рељић је истакао да је примитивни сензационализам који је данас најосновнији облик новинартства тада био недопустив, што је и једна од одлика Бојићевих списа и додао да ће његове приче помагати људима да схвате да су мале ствари основа велике среће.
Деценијски новинар у листу „Политика“ Мирослав Стојановић каже да је исчитавао Миркове текстове са новим и вишеструким узбуђењем, као сусрет са давним, данас непоновљивим и непојмљивим временом.
Бојић је, каже Стојановић, био део непојмљиве и непоновљиве генерације препознатљивих имена, која су, упркос свему, професији обезбеђивала углед, утицај и достојанство.
„Новинарсво и литература су два заната и две професије које се упркос сличности често не трпе. У Мирковом случају, како то обично бива код репортера особитог кова склопиле су савез и успоставиле хармонију, а нимало случајно“, истакао је Стојановић.
Додао је да је Мирко је породично био предодређен за литературу, а о томе сведоче ове његове репортаже, а како каже, оне и сада делују крепко и ексклузивно и ако говоре о „прохујалим временима“.
„Свуда је снажан печат његове природе, племенитости, хуманости, социјалне правде и емпатије. У његовим текстовима није било и нема ни трага надмености, цинизма и ироније, а тамо где је за то било места он је све то чинио на крајње деликатан начин“, закључио је Стојановић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.