УНС вести
09. 10. 2024.
Од убиства РТС-ове шабачке екипе прошле су 33 године, истраживање УНС-а показало да је хрватски медиј објавио документа која је Амиџић имао када је усмрћен
На данашњи дан, пре тачно 33 године, на путу Петриња-Глина (Хрватска) убијене су колеге из шабачке екипе Радио-телевизије Србије (РТС) - новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић. Мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретaн Илић преминуо је на путу до болнице.
Бели аутомобил у ком се налазила екипа РТС-а нападнут је из заседе и изрешетан 9. октобра 1991. године. За тај злочин још нико није одговарао.
Шабачка дописничка екипа је, како је писао новинар Филип Мириловић који је радио на УНС-овом истраживању, пратила ратни пут Шабачке бригаде, а у јутарњим часовима стигла је на истурене положаје ЈНА. Сви су били у цивилу сем Илића који је на себи имао униформу. Истраживање УНС-а показало је да је Сретан Илић у аутомобил ушао како би сигурним путем спровео своје колеге новинаре пошто је био резервиста и неко време са војском провео на том терену.
„Они прво долазе у село Средње Мокрице, али се ту не задржавају, већ одлазе даље ка Доњим Мокрицама, гдје су истурени положаји бригаде наспрам села Думаче, које и даље држе хрватске снаге. Након завршетка снимања, група извјештача креће назад; неко вријеме се задржавају у Средњим Мокрицама, а потом одлазе даље, према Селишту, путем који води преко Горњих Мокрица“, пише Мириловић.
Писана сведочења из тог периода углавном се у потпуности поклапају до те тачке, а након тога се појављују различите информације, а многе од њих испоставиће се као нетачне. Мириловић наводи да је највероватније у близини села Горње Мокрице, возило новинарске екипе заустављено рафалном паљбом.
УНС је у овом истраживању открио обдукционе налазе, на основу којих је могуће закључити да су постојала бар три нападача, који су када је возило наишло запуцали из заседе. Од тога је, како пише Мириловић, бар један нападач изашао на пут и отворио ватру испред возила.
Текст као најважнији доказ
Како је показало УНС-ово истраживање, када је Амиџић већ био сахрањен, у породично поштанско сандуче Амиџића стигла је коверта у којој су се налазиле копија насловнице и текста на две стране из хрватског недељног таблоида Слободни тједник (СТ). Име пошиљаоца није било на коверти. Текст је у руке полиције доспео крајем октобра 1991. године.
Драгана Бјелица, новинарка УНС-а која је радила на овом истраживању написала је да је овај текст до данас остао највреднији доказ за истрагу убиства шабачке екипе Радио-телевизије Београд која никада није вођена.
Како је навела, текст „Пуцати на шпијуне без заустављања!“ објављен по убиству РТС-ове шабачке екипе у недељном таблоиду Слободни тједник садржао је два документа која су била код Амиџића када је убијен.
Међу објављеним документима је војна дозвола за посету јединицама на Банији, Кордуну и Босанској крајини на име Зорана Амиџића за снимање "ТВ прилога о јединицама ангажованим на кризном подручју" а које је издала Војна пошта 2082 у Београду.
Уз војну дозволу објављен је документ који је представљен као "списак шабачких четника који су дошли `ослобађати` Хрватску од Хрвата". Заправо се, како је писала Бјелица, радило о именима малолетних рукометаша која је код себе имао покојни Амиџић, а међу којима је и име његовог сина.
„Иначе, Амиџић је био у руководству рукометног клуба Металопластика из Шапца. Деца која су играла рукомет у клубу, побројана су као да су сви до једног били у Глини“, пише у истраживању УНС-а.
Из текста се, како је навдедено у УНС-овом истраживању, види да је аутор користио бележницу и документа која је код себе имао Амиџић када је убијен. Иако је потписан са Јован Кубура, извесно је, судећи по УНС-овом истраживању, да то није особа која је писала текст.
„Када би те 1991. године знатижељни читалац дошао на адресу „Слободног тједника“ у Загребу и потражио Јована Кубуру, уредно потписиваног новинара, много би се разочарао. Не би га нашао“, написала је Бјелица.
Командант III батаљона 544 моторизоване бригаде ЈНА Јово Илић је за УНС-ов Досије раније рекао да су новинари убијени у време када је на снази било примирје. Нико од војних ни цивилних власти Илића није контактирао, иако је он први био на лицу места и превезао рањеног Сретaна Илића до бригадне болнице у Глини.
На иницијативу породице и пријатеља, шабачка улица из које је ова екипа РТС-а кренула на последњи новинарски задатак данас носи њихово име. У кварту сећања испред зграде у којој је и даље дописништво РТС-а, стоји споменик настрадалој екипи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.