УНС вести
29. 07. 2024.
Са комеморације Михаилу Миши Васиљевићу: Отишао је бард српског и југословенског спортског новинарства
Новинарски израз Михаила Мише Васиљевића био је лекарско-медицински-шаховски. Лековит с једне, прецизан и мудар са друге стране. Његов ум био је бриљантан, а он један од највећих спортских новинара Србије и некадашње Југолавије, речено је данас на комеморацији Михаилу Миши Васиљевићу у Прес центру УНС-а.
„Миша је био по много чему јединствен. Био је дуговечан, што je ретко у нашој новинарској професији. Да преживи 90. и уђе у 91. годину помогли су му благост, доброта и вечити осмех“, рекао је на комеморацији генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.
Он је истакао да је Васиљевић био јединствен и по томе што када говорите о њему имате дилему да ли је познатији као спортиста, као шахиста или као новинар.
„Он је успео да буде вицешампион младих шахиста велике Југославије. Бавећи се шахом, почео је да извештава са турнира и тако постао новинар. Нешто слично великану српског спортског новинарства Рајку Митићу“, рекао је Брајовић.
Како је истакао, Васиљевић је још по нечему је јединствен - свој посао волео је више него самог себе.
„Није се противио да и чланови његове породице буду новинари, његова ћерка Сања и унука Бојана“, истакао је Брајовић.
Мишин колега, новинар Градимир Града Бранковић рекао је на комеморацији да Мишу није дуго познавао, али довољно да поприми све оно што му је у новинарском смислу безгранично давао.
„Ми, стара новинарска гарда, учили смо да пишемо читајући новине. Ја, пре свега, 'Спорт'. Моја рубрика, Београдска, била је на четвртом спрату, баш у време када је чика Миша завршавао свој новинарски и почињао пензионерско-новинарски стаж. Имао је свој 'чардак ни на небу, ни на земљи', на крају ходника, малу канцеларију у коју је први долазио и последњи излазио“, подсетио се Бранковић.
Испричао је да је као сваки новинар који жели да нешто научи, једном закуцао на Мишина врата са текстовима са путовања из Италије, за које је „мислио да су бог зна шта“.
„Чика Миша се заинтересовао и рекао : 'Седи да видим шта си написао'. Од тада, сваки мој иоле важнији текст у 'Спорту' је пролазио кроз Мишине редакторске руке. Био је само један услов, Миша је рекао: 'Мораш да седиш поред мене'. Е, то је то искуство. Сваку његову прецртану реч, зарез, три тачке, нови пасус, ја сам упијао, гледајући у њега“, прича Бранковић.
Обично се то завршавало тако да је, рекао је Бранковић, Миша савио онај жути папир и рекао: „Носи на прелом“.
„Ја однесем и не могу да прочитам, јер ту је толико исправки било, толико научених ствари да сам ја једва преспавао у срећи и жељи да се што пре пробуздим и прочитам тај текст. Онда ујутру отворим 'Спорт' и кажем: 'Боже, да ли је могуће да сам ја ово написао'“, испричао је Бранковић.
Како је рекао, смисао свега је било да чика Миша ништа није мењао.
„Он је само обогатио мој новинарски израз, обогатио реченицу и тој мисли удахнуо његов карактер, лекарско-медицински-шаховски. Лековит са једне стране и врло прецизан, мудар, са друге“, истакао је.
Бранковић је рекао да данас кад помисли да међу светским чудима нестајања не постоји лист „Спорт“, замисли се и „прође кроз онај ходник“.
„Погледам с десне стране, нема Циге, два корака испред, с леве стране, нема Алимпија, па још два испред, с десне, нема Врготе и Салета Тасића. Нема Чанета Ђорђевића, Љубе Ловрића, Власте Игњатовића… Свих тих људи који су из патика сели у писаћу машину. Онда се попнем на тај чардак, нема ни Мише Васиљеивћа. И сада ми је јасно зашто више нема 'Спорта'. Они су га писали, они су га правили и нико више није достојан тога“, рекао је Бранковић.
Рада Николић, такође Мишина колегиница из листа „Спорт“, рекла је на комеморацији да има неке судбине, можда и коинциденције, да је на дан када су почеле Олимпијске игре, 26. јула, заувек отишао Михаило Миша Васиљевић, један од највећих спортских новинара Србије, али и некадашње Југославије.
„Затворио се један пребогат професионални и животни круг, скоро до последњег даха испуњен талентом, вештином баратања и тежином писане речи. У нека прошла времена, ако си хтео да се опробаш у новинарском послу, лествицу квалитета високо је поставио мајстор Миша“, рекла је она.
Како је истакла, нестрпљиво су се чекали још врући новински примерци, да би се видело шта је написао, кога и зашто је 'поткачио', или литерарно и с мером подигао на пиједестал.
„Оно што је Мирослав Радојичић био за 'Политику', Миша је био за 'Спорт'. Бардови каквих одавно нема“, рекла је Николић.
Она је подсетила на животни пут Мише Васиљевића и то како са каквом је лакоћом писао, не обазирући се на редове.
„Био је за респект, али не и страх и трепет“, рекла је и испричала честе анегдоте из прелома када њени и Мишини текстови због дужине нису могли да стану на предвиђене стране.
Шах је Миши Васиљевићу, како је рекла, био више од игре - унутрашња потреба, жеља за опуштањем, али и такмичењем.
„Мишо, дао си много српском и југословенском новинарству. Ко је хтео да учи, могао је поред књига да чита и твоје текстове“, рекла је Рада Николић.
Унука Мише Васиљевића Бојана подсетила је да када се она родила, „деда је већ био у пензији“.
„Причао ми је о ономе што је радио, али не у толикој мери, не онолико колико сви ви знате о његовој каријери. Мени је причао неке друге приче, посебно оне за лаку ноћ. И ту се провукла његова скромна црта, никада о себи није причао у суперлативу. Био би поносан када би видео колико је срца дотакао његов одлазак“, рекла је Бојана Лазаревић.
Како је рекла, био је племенит, брижан, посвећен деци и унуцима.
„Поносна сам што сам кренула његовим путем и што носим тај његов ген за новинарство“, рекла је она.
Некадашњи уредник „Илустроване политике“ Александар Гајовић рекао је да је био последњи уредник Миши Васиљевићу.
„Чика Миша је своје последње новинарске текстове о спорту написао у 'Илустованој политици'“.
„Имао сам част и могућност да ја будем уредник једном таквом спортском новинару. Текстови су му били бриљантни, аналитички, пуни података.“, рекао је Гајовић.
Он је истакако да је Мишина меморија била фантастично очувана, иако је тада већ дубоко био загазио у девету деценију.
„Када сам му једном дао такав комплимент, рекао ми је: 'Шта друго да очекујеш од једног шахисте'“, подсетио се Гајовић и додао да данас нема таквог спортског новинара као што је био чика Миша.
О Михаилу Миши Васиљевићу
Михаило Миша Васиљевић преминуо је у Београду, у петак, 26. јула, у 91. години.
Овај угледни спортски новинар и дугогодишњи уредник листа Спорт рођен је у Крагујевцу 1933. године, где је завршио чувену Крагујевачку гимназију, а потом долази у Београд да студира медицину.
Ускоро открива да га шах занима много више од медицине, те убрзо постаје један од најбољих младих шахиста старе Југославије, а онда стиче и титулу омладинског вицешампиона.
Преко шаха, извештавајући са турнира у Хестингсу 1958, Васиљевић улази у свет спортског новинарства.
У листу Спорт је провео цео радни век, најпре радећи као новинар, а онда и уредник Фудбалске рубрике и заменик чувеног Љубе Ловрића.
Од 1982. године, у два мандата је био главни и одговорни уредник Спорта, листа који у то време бива изузетно читан у целој СФРЈ.
Миша Васиљевић је током каријере извештавао са свих најзначајнијих спортских догађаја, светских и европских фудбалских првенстава, олимпијских игара.
Први је добитник награде Златно перо, 1985. године, а годину дана касније добија Октобарску награду Града Београда. На предлог млађих колега, 2022. године, добија и Награду за животно дело Удружења спортских новинара Србије.
Миша је и аутор монографије о Фудбалском савезу Београда, као и о фудбалским светским првенствима током претходних деценија. Осим тога, аутор је књиге о Драгану Џајићу Џаји.
Михаило Миша Васиљевић иза себе je оставио ћерку, две унуке и двоје праунука.
Сахрана Мише Васиљевића је на гробљу Лешће, данас, 29. јула у 13.30 сати.
Коментари (2)
Остави коментар29.07.
2024.
Janez.miklic4@gmail.com
Sva časi i slava, naj počiva u miru!
Одговори29.07.
2024.
Slovenija
Svaka mu čast i slava, neka počiva umiru!
Одговори