УНС вести
03. 07. 2024.
ГОС почео да наплаћује емитовање филмова, серија и реклама - медији огорчени још једним наметом
Телевизије у Србији ове године први пут су добиле фактуре Глумачке организације Србије (ГОС) за плаћање накнаде за емитовање аудио-визуелних дела – филмова, серија и реклама. О новом намету, емитери кажу, нису раније обавештени, нити су учествовали у преговорима о тарифама. Сматрају да су накнаде високе и да представљају још један терет већ финансијски осиромашеним медијима.
Док из ГОС-а тврде да су емитери били упознати са тим да ће наплата почети и да су пре тога у Привредној комори Србије били одржани разговори између ове организације и емитера, удружења електронских медија са којима је УНС разговарао, као и сами медији који су се обратили УНС-у, кажу да нису учествовали у преговорима.
Удружење за креативну индустрију Привредне коморе Србије, где су одржани разговори, потврдило је УНС-у да се разговори јесу водили, али да договор о тарифи није постигнут, те да је ГОС накнадно сам саставио предлог Тарифе по којој медији сада плаћају накнаду.
Како су навели, у овим, испоставиће се неуспелим, преговорима „учествовали су представници свих националних емитера, затим представници два удружења локалних и регионалних емитера ComNet и Нова мрежа Србије, те и емитери који имају играни програм (РТВ Пинк, Happy ТВ, Прва ТВ, Б92, РТВ Врање, РТВ Крушевац, РТВ МАГ, ТВ УНА, Удружење ComNet, Удружење Нова мрежа Србије)“.
ГОС: Преговори са емитерима од прошле године, наканде минималне
Николина Вујиновић, правна заступница ГОС-а понавља да су емитери, с обзиром на одржане преговоре, знали да ће почети примена Закона о ауторском и сродним правима у овој области и да не разуме зашто се сада о томе прича.
Она истиче да је накнада за емитовање различита у односу на то коју фреквенцију, односно коју покривеност има телевизија, те да су накнаде појединим медијима симболичне.
„Тарифа за локалне медије је заиста ниска, по неколико хиљада динара. Није то велики намет. Када закључе уговор са ГОС-ом и плаћају накнаде на време, медији могу остварити попуст и до 25 одсто“, рекла је она.
„Мислим да је важно да имају то у виду. Не постоје прекршајне казне уколико медији не плаћају накнаду, али би их у том случају ГОС тужио, па би свакако били обавезни да плате“, појашњава Вујиновић.
|
Шта је ГОС и како функционише систем наплате? „Као што је СОКОЈ за музичке ауторе, као што је организација ПИ за певаче, као што је ОФПС за произвођаче фонограма, то је исто и ГОС за глумце“, рекла је за УНС Николина Вујиновић. Она појашњава да је ГОС организација за колективно остваривање права интерпретатора у аудио-визуелним делима. Основан је 2020. године. Дозволу Завода за интелектуалну својину РС добио је 2021. године, а јануара ове године и „Тарифу за емитовање“. Због тога се тек сада, истиче Вујиновић, ГОС први пут обратио националним и локалним емитерима за наплату накнаде за емитовање филмова, серија, реклама. „Уколико телевизија нема програм који је у нашем репертоару, дакле, не емитује филмове, серије, чак и рекламе, они нису обвезници и не плаћају накнаду. Емитерима који су нам доставили изјаве да уопште не емитују дела из репертоара ГОС-а, нисмо издавали фактуре“, каже Вујиновић. Она истиче да су, пак, они који имају ову врсту програма, по Закону дужни да плаћају накнаду. “За све оно што се емитује, било која серија или филм, како домаћи, тако и страни, глумци имају право да наплате накнаду и могу је наплатити само преко колетктивне организације, односно ГОС-а. Глумци се не могу емитерима јављати и индивидуално остваривати накнаду“, каже Вујиновић. Како појашњава, ГОС глумцима, након наплате од емитера, накнаду преноси на основу билатералних уговора. „Када наплатимо новац за глумце који се код нас још увек нису пријавили, дужни смо да чувамо та средства пет година. Њих тај новац за то време чека на рачуну ГОС-а“, рекла је Вујиновић. Наплата се одређује у односу на заступљеност репертоара у укупном програму и не наплаћује се свако појединачно дело. „У односу на то колико је филмова, серија, реклама процентуално заступљено у целокупном програму, одређује се колика је накнада. Систем за израчунавање накнаде је прилично комплексан“, каже Вујиновић за УНС. Емитере, додаје, то што су потписали уговоре са страним продукцијама и платили права на емитовање неког филма или серије, не ослобађа обавезе да плате накнаду за интерпретацију у оквиру паушала о заступљености аудио-визуелних дела“, каже Вујиновић. |
Удружења електронских медија: У преговорима нисмо учествовали, намети непримерени приходима медија
Представник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Саша Мирковић рекао је за УНС да ова Асоцијација није била позвана да учествује у разговорима у вези са наплаћивањем накнаде за емитовање аудио-визуелних дела.
„Нисмо били ни на једном састанку са ГОС-ом, па ни у Привредној комори Србије“, рекао је Мирковић.
„Чак нам ни наше чланице нису указивале да постоји позив за учествовање у било каквим разговорима са ГОС-ом у вези са тим. Вероватно ће сада када је почела наплата и нама почети да се јављају емитери, као што се и вама у УНС-у јављају“, рекао је Мирковић.
Нико од представника Удружења електронских медија Србије (ComNet), које, како каже заменик председника Удружења Владан Стефановић, окупља око 100 телевизија и 90 радио станица, није учествовао у разговорима са ГОС-ом.
„На састанке нисмо били позвани, могуће да је био неко од медија који су наши чланови, али руководтво ComNet-а није сигурно. Познато нам је да је било разговора у склопу Удружења за креативну индустрију Привредне коморе“, каже Стефановић.
Од чланица су, каже он, добили информације о овом проблему. ГОС је, по њиховим сазнањима, прво емитерима слао предлоге уговора, а након тога и фактуре.
„Јављају нам се наши чланови. То нимало не одговара емитерима, али не одговара ни стварности у смислу да је те накнаде ГОС сам одредио, према својим интерним актима. Све је за сада велика непознаница. Нису стварно сели са емитерима да се договоре, да разговарају и нађу модел како би то могло да функционише“, каже он.
Стефановић подсећа да Закон о ауторском и сродним правима изричито наглашава да накнаде морају бити пропорционалне приходима које емитери остварују употребом ауторских дела.
Ово су, каже он, произвољне накнаде које не само да нису примерене томе, већ су далеко од тога.
„Имате емитере који покривају национално тржиште или тржиште Београда, а који плаћају нешто мало више од неког града који има 10 пута мање становника. То је област која је апсолутно несређена“, каже Стефановић.
На констатацију ГОС-а да су накнаде за локалне емитере минималне, односно да износе неколико хиљада динара, Стефановић каже да му се није јавио ниједан члан који је добио тако симболичну накнаду.
„Много су то већи износи од симоличних. Помножите тих њихових ’неколико хиљада’ са десет или више пута. То су износи од 50 до 100 хиљада динара месечно. И то је неподношљиво за локалне медије. Све што сам чуо од чланица су знатно већи износи од неколико хиљада и изазвали су велико огорчење“, каже он.
Исти сценарио и за радио станице
Иако до сада нису добиле фактуре, ускоро ће, каже Стефановић, и радио станице сачекати исти сценарио.
„И у радио станицама имате рекламе у којима могу бити заступљени глумци, тако да и оне потпадају под овај закон. ГОС је у овом првом таласу кренуо на телевизије, али сигуран сам да ће се у другом таласу окренути и радио станицама јер нема разлога да то не ураде, закон има даје за право“, закључио је он.
Удружење за креативну индустрију ПКС: У преговорима није постигнут споразум, ГОС сам предао предлог Тарифе
На питање УНС-а када су одржани састанци представника ГОС-а и емитера, ко је од емитера учествовао и који је резултат преговора, из Удружења за креативну индустрију Привредне коморе Србије рекли су да су ГОС и национални и локални емитери имали преговоре у неколико наврата у просторијама ПКС, током јуна и јула 2023. године.
„Како на преговорима није постигнут споразум, сви емитери су били обавештени да ће, сходно поменутом Закону, ГОС предати свој предлог тарифе Заводу за интелектуалну својину на доношење коначне тарифе“, навели су УНС-у из Привредне коморе.
Они су подсетили да Закон о ауторском и сродним правима, у поглављу 2.5.2. Преговори и споразум о тарифи, чланови 173 – 177, регулише преговоре о тарифи свих организација за колективно остваривање права које је ауторизовао Завод за интелектуалну својину.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.