УНС вести
17. 06. 2024.
Француски новинари: Потребан је заједнички рад новинара у борби против корупције
Глас једног новинара истраживача нема исту снагу као када он има подршку колега. Медији не могу да ураде много у борби против корупције без подршке правосуђа, Скупштине, независних тела и других новинара закључено је у дискусији новинара из Француске и Србије на тему “Улога новинара у процесу спречавања и борбе против корупције” одржане 14. јуна у Прес центру УНС-а.
Заменик директора и уредник листа Фигаро Филип Жели истакао је да моћ медија у потпуности зависи од кредибилитета, не само индивидуалног, већ уопштеног.
„То је прва ставка коју треба да подвучемо. Друга ставка повезана је са ограничењима улоге медија по тим питањима. Мислим да сами медији не могу ништа нарочито да ураде против корупције. Постоји потреба да се успостави екостистем са кључним елементима. Прво је да постоји правосуђе, правосудни систем. Мислим да су потребне институције, односно транспарентност у државном апарату. Мора да постоји државни апарат који ће прихватити чињенице, то могу да буду тела за статистику или контролу, власт или парламент који ради свој посао у односу на извршну власт. Без свих тих елемената медији су немоћни и онда новинари имају потешкоће да буду финансијски и политички независни“, објаснио је Жели.
Истакао је да добар новинар мора пре свега да буде поштен. Да би постајала борба против корупције, Жели је рекао, сами медији не би смели да буду корумпирани. Додао је да је поштење основни морални квалитет.
„Уколико сами откријете и највећи скандал века, а ниједан други медиј то не потврди онда све то неће довести ни до чега. Скандал може да се открије само уз колективан рад. Ако само ви причате, сви ће то довести у сумњу. У сваком случају, битно је да колеге у вашој земљи или новинари из других земаља сведоче оно о чему ви причате. Само тако ће ваша прича добити на значају”, истакао је он.
Жели је нагласио да екосистем мора да буде повезан - са једне стране правдом, а са друге осталим медијима.
„Мора да постоји систем између различитих медија. Медији имају колективну одговорност да прате чињенице, да подржавају истраживачки рад, да се подржавају међусобно и да у односу на оно што представља лаж или корупцију направе неку врсту завере истине“, рекао је он.
Напоменуо да ниједна држава не може да се похвали да је достигла стање у коме може да буде крунисана на трону чистоте антикорупције и да је то стални процес.
„У Француској је од 2020. године било око 2000 локалних представника власти који су судски гоњени због коруптивних афера. Мислим да је око 40 одсто њих осуђено, што не значи да су од оних 2000 сви заиста били криви. Ниједна држава није излечена од тог политичког искушења за политичким корупцијама. То је константни процес. Из тог разлога ми се чини да је поред основних професионалних захтева које треба да испуни сваки новинар, потребан колективни рад у истраживању чињеница“, рекао је он.
Жели је нагласио да је важан колективни рад у редакцијама, као и да је незамисливо да уредник не стане у одбрану новинара истраживача који трпи нападе. Истакао је да увек иза новинара мора да стоји редакција која ће му пружити солидарност и заштиту.
„Постоји много начина путем којих може да се врши притисак на редакције. Чак и само један оглашивач може да припрети, угрози економску стабилност једног медија. Овакви случајеви постоје свуда, али сматрам да треба успоставити правило да било какав облик притисака не сме да се деси у самој редакцији. Ја сам сопственим очима видео одлуку уредништва која одбија десетине хиљада евра огласа јер је то било у супротности са потребом редакције да ради свој посао. У том тренутку смо срушили мостове са свим тим људима који су могли да се огласе, а да имају утицај на нашу редакцију“, објаснио је Жели и додао:
„Никада нисам видео да је нешто озбиљно цензурисано из економских или политичких разлога. Немам пример да се неко нађе на састанку и да се води разговор на тему, да ли сада да објавимо ово јер ће можда да дође до неких притисака или ће неко да се наљути. Не. Четири пута дневно се срећемо у редакцији и имамо састанке, али никада не гледамо проблем из тог угла“, истакао је Жели.
Новинар и уредник емисије Кеш инвестигејшн Вандрил Ланос која се бави истраживањем корупције и скандалима у пословном свету истакао је да је „у Француској сада погодан тренутак за бављење истраживачким новинарством јер је оно признато“.
“У Француској имамо ту шансу и срећу да можемо да се бавимо овим послом. Постоје наравно притисци са економске и политичке стране, судски поступци, постоје средства која се употребљавају да би се извршио притисак на новинаре. Постоје позитивна искуства, али не треба се уљуљкати, треба наставити. Није достигнут висок ниво и не сме се на томе завршити”, напоменуо је он.
Ланос је навео да у француским медијима постоји политички систем, да институције функционишу и да је новинарски посао признат.
“Уколико се, на пример, не би поштовао етички кодекс у Фигароу, то би се одмах сазнало. Новинари и медијске куће су на неки начин противтежа власти. Уколико сазнамо за неку гротесну причу која нема потврду у изворима, уколико се појави лажна вест, онда ће и друге медијске куће да се баве истрагом у вези са тим. Зато постоји то поштење и поштовање етичког кодекса. На неки начин новинари гарантују, једни у односу на друге, независност професије. Оно што је битно, новинари се помажу међусобно да би објавили неку причу, а на други начин контролишу једни друге”, истакао је он.
Ланос сматра да мора да постоји равнотежа између представника моћи и медија и да се уложи напор да економија и новац не утичу на новинарске циљеве.
“Постоји сектор који се бави само финансијама. Сектор који се бави финансијама мора да импровизује и смисли шта ће да каже нашим финансијерима. Када се правила редакција, на високом нивоу се разговарало између људи који се баве уговорима о оглашавању и онима из уредништва јер наравно они који се баве финансијама морају да попусте пред уређивачком политиком”, навео је он.
Напоменуо је да у Француској постоје пристисци на новинаре, али не претње или физичка угроженост новинара.
“Не суочавамо се са таквим стварима у Француској. Може да дође до застрашивања новинара, али само на правном нивоу. Када је физичка безбедност новинара у питању можда је решење међународна сарадња. Данас постоји све више колектива који омогућавају новинарима да раде на транснационалном нивоу. Ако се једном новинару прети и осећа страх да изнесе одређене информације онда може да дође до неких канала да се преко међународних конзорцијума такве информације објаве. Данас, можда све више, захваљујући лакшем повезивању редакција на међународном нивоу постоје колективи који покушавају да преузму истраге новинара којима је прећено, који су затворени или убијени. Мислим да све више постоји средстава да се нађу релеји који ће омогућити неким редакцијама ван земље да преузму информације”, рекао је он.
Ланос је истакао да је битно да јавност буде упућена у истраживачко новинарсто и да има образложене чињенице, а да је посао новинара да се боре и приближе истини.
„Када смо почели са емисијом Кеш инвестигејшн 2012. године један од циљева је био да се супротставимо такозваној 'празној столици'. Особа не дође на интервју и столица остаје празна. У почетку су људи на неки начин бежали, а касније су прихватили да треба да дају одговоре, прихватају интервјуе. Компаније су схватиле да не смеју да остављају празну столицу и да морају да се појаве приликом интервјуа“, рекао је Ланос.
Напоменуо је да је, самим тим, дебата богатија.
„Све је то део истраживања. Сада су се ствари побољшале и видимо да временом и праксе могу да се промене. Људи све више седају на столицу преко пута новинара и прихватају да одговарају на питања“, навео је Ланос.
Разговор српских и француских колега организовало је Удружење новинара Србије (УНС), Министарство за европске интеграције и амбасада Француске.
Цео разговор можете погледати у видеу:
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.