УНС вести
11. 06. 2024.
Пре 23 године убијен је Милан Пантић, сваке следеће године убијена је слобода
Поменом на Градском гробљу у Јагодини и полагањем венаца испред бисте новинару Милану Пантићу, данас је обележена 23 годинишњица од његовог убиства. Одавању почасти први пут је присуствовао министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић. И ова годишњица дочекана је без имена налагодавца и починиоца овог гнусног злочина.
Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић рекао је да му није свеједно што је први министар, који после 23 године долази овим поводом у Јагодину и да му је жеља да искаже пијетет према брутално убијеном новинару.
„Нама је правда потребна и верујем да ћемо коначно у разумном временском року дочекати испуњење и права и правде. То је потребно не само породици, већ читавом друштву, сваком од нас појединачно, читавој нашој земљи. Трагична судбина Милана Пантића нажалост није једина када говоримо о новинарској професији. Велики број новинара страдао је посебно током ратова за југословенско наслеђе а неколико њих нажалост и у мирнодопским околностима. Стога нам је потребно да очувамо сећање на њих, на њихов професионализам, на њихово родољубље. И да испунимо оно што је наша обавеза данас, а то је да досегнемо право и правду“, нагласио је Ристић.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић истакао је да је сваке године на овај дан драматично у Јагодини, јер немамо одговор на питање ко је наложио и ко је убио Милана Пантића.
„Пре 23 године убијен је Милан Пантић, сваке следеће године убијена је слобода и убијено је право професионалца да раде свој посао“, нагласио је Ракочевић
Он је поновио да се истина зна, да су полиција и инспектор Драган Кецман урадили одличан посао, а да је сада ред на тужилаштву.
„Сада је на реду Тужилаштво за организовани криминал које под хитно мора, треба и може да на основу онога што је полиција до сада одрадила подигне оптужницу. И да овај случај који је толико драматично важан за нашу слободу, за нашу правду за истину у нашој земљи приведе крају. Прошле су 23 године и то је непропустиво за земљу за коју кажемо да има демократије, да полиција ради свој посао, да судови раде свој посао,“ рекао је Ракочевић.
Он је истакао да „ћемо радити за ту правду и да ћемо се сусрести са човеком и са онима који су му рекли да почини страшни злочин у Јагодини“.
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић подсетио је да је било више покушаја да Тужилаштво за организовани криминал преузме овај случај, али дан после ослобађајуће пресуде за убиство новинара Славка Ћурувије стигла је вест да је случај враћен тужилаштву у Јагодини. Иако то, по његовим речима, симболично значи прање руку од овог случаја, данашње присуство министра Дејана Ристића ће утицати да овај случај не изгуби национални значај. Он је подстио и да Милан Пантић није једини новинар који је убијен, а чије убиство још увек није решено.
„На Косову и Метохији имамо 17 случајева, убијене раднике у згради РТС-а, у ратовима 90-их неколико десетина новинара. Заиста било би изузетно важно да се доврши меморијални споменик у РТС-у. То је питање поштовања и бриге друштва о новинарству које је данас можда угроженије него 90-их година.“
Милан Бабовић, заменик главног уредника Новости такође је подсетио да ова новинска кућа годинама инсистира да се предмет пребаци у Специјално тужилаштво за организовани криминал.
„Не прихватамо процедуралне флоскуле да га није убила организована криминална група, зато што је то један од разлога због којег би се то тужилаштво бавило овим случајем. Милана Пантића свакако није убио неки манијак, умоболник, слободни стрелац, тако да кажем, већ га је убила структура којој је народски речено „стао на жуљ“ храбро и бекомпромисно пишући о злоупотребама за време приватизације пиваре и цементаре у Јагодини“, рако је Бабовић.
У Јагодини је данас уручена и награда за новинарску храброст „Милан Пантић“ новинарки РТС-а Слађани Зарић. Примајући награду, она је истакла да свих ових година покушава да исприча једну причу, која се тиче наше историје. Истакла је да, иако су то ратне приче, њени филмови се доживљавају као антиратни.
„Мислим да ратне приче са Кошара заиста показују шта у једном рату може да се деси и да свако ко погледа тај филм пожели да рата више не буде“, рекла је Зарић.
Додале је да у јавности неки постављају питање зашто ради за српску страну. Одговара, очекивала је, да у суочавању са историјским злочинима сви треба да кренемо од себе.
„То се на жалост није десило“, додала је Зарић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.