УНС вести
24. 05. 2024.
На градњу Меморијалног центра посвећеног погинулим радницима РТС-а чека се дуже од деценије, због опречних ставова струке идеја враћена на почетак
Одлуку да се гради Меморијални центар „Зашто?“, спомен-обележје погинулим радницима Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању ове телевизије априла 1999. године, Влада Србије донела је пре више од дванаест година, 30. априла 2012. године. Идејно решење изабрано је на конкурсу пре једанаест година, 2013. године, а градња до данас није почела.
“Зашто?”, питало је Удружење новинара Србије (УНС).
Шта се у међувремену догодило и због чега се још увек није одмакло од почетка, разговарали смо са генералним директором РТС-а Драганом Бујошевићем, главним урбанистом Града Београда Марком Стојчићем, као и професором Архитектонског факултета УБ Владимиром Миленковићем који је део тима „Неоархитекти“ студија, а чије је идејно решење победило на конкурсу.
Процес
Драган Бујошевић подсетио је да је Влада Србије 2012. године донела одлуку о градњи Меморијалног споменика „Зашто?“.
„Ту обавезу је Влада Закључком пренела на Град Београд. Тадашњи градоначелник Београда (Драган Ђилас, прим.нов) донео је 24. августа исте године Решење којим именује стручно радно тело. Потом рапсисују конкурс за идеју како треба да изгледа спомен-обележје“, подсећа он.
Како каже, конкурс је завршен и добили смо три првопласирана рада.
Идејно решење студија „Неоархитекти“ било је првонаграђено, а тим овог студија чине архитекте Снежана Веснић, Татјана Стратимировић и професор Владимир Миленковић.
„Након тога, Град је, суштински, дигао руке од тога. Рекли су да немају новац да то ураде и тада је РТС преузео на себе да то заврши“, каже Бујошевић за УНС.
Први проблем на који су наишли, каже, био је прибављање дозвола да смеју да користе земљиште.
„Оно је делимично припадало Републици, делимично Граду. На томе смо изгубили две, две и по године, док смо прибавили све те дозволе. Све је то било у периоду до 2019. године. Ја сам постао генерални директор РТС-а јуна 2015. године. Прва ствар коју радимо тада је да регулишемо земљиште, и од 2015. године до отприлике 2018, почетка 2019. године се само тиме бавимо“, прича Бујошевић.
Како наводи, након тога на реду је била процена изводљивости пројекта.
„Једно је шта ви замислите и нацртате, друго је да ли то може да се изведе. Тада је требало да распишемо јавни конкурс да се изради пројекат, како би се добила грађевинска дозвола. Почели смо пројекат за грађевинску дозволу за реконструкцију зграде РТС-а и за израду споменика“, каже Бујошевић.
Подсећа да првонаграђено решење претпоставља да се направи споменик који се састоји од 16 влати траве који би били у бронзи, као и од реконструкције срушене зграде у Абердаревој.
„Један део срушене зграде би био сачуван, такав какав је сада, а други би се преуредио да може да се користи. У оквиру тог реконструисаног дела би био и Меморијални центар у знак сећања на 16 убијених у НАТО бомбардовању РТС-а“, објаснио је Бујошевић.
Он истиче да је РТС платио израду пројеката за грађевинску дозволу.
РТС се тада обратио Грађевинском факултету, односно Институту за материјале и конструкције Грађевинског факултета, како би добио мишљење о изводљивости.
„Они су нам своје мишљење доставили 10. марта 2023. године. У том њиховом решењу пише да није изводљива изградња споменика онако како је планирано да изгледа. У суштини, њихов је став да влати траве од 22 метра не могу да стоје, него да постоји могућност да ће пасти, срушити се“, рекао је Бујошевић.
И тада је, како каже, све стало.
|
16 влати траве који симболизују погинуле раднике РТС-а Како је РТС објавио када је завршен конкурс за идејно решење, изабрано решење подразумева њихање кинетичких влати траве на ветру који ће разносити жамор парковске свакодневнице. „Архитектонски - технички гледано Mеморијални центар је целина од два дела: урушеног прочеља зграде РТС-а и партера у њеном наставку који покрива терен јавног простора парковске целине Ташмајдана. У средишту као елемент просторне интеграције налази се Кинетичка скулптура ШЕСНАЕСТ, на простору уоквиреном зградом РТС-а, Дечијим културним центром и делом парка на коме се налази споменик 'Зашто?'“, пише у објашњењу. Како се наводи, кинетичка структура је састављена из шеснаест вертикалних линијских елемената у органској форми - влати траве, воденог огледала на којем се налазе, партера за кретање пешака, као и улазне партије којом се обезбеђује веза са спомен-собом унутар урушеног прочеља зграде РТС-а.
|
Ко је надлежан?
На питање шта даље, Бујошевић каже да је „РТС о свему обавестио оне који су покренули цео овај процес, а то је Скупштина Града“.
„Нека Скупштина Града одлучи о томе шта хоће тачно да ради. Ми смо свој део посла обавили, урадили смо и више од онога што је требало да урадимо. Средили смо земљиште, што је требало Град да уради, урадили смо студије о изводљивости што је Град требало да уради, сада нека Град донесе одлуку на основу свега тога“, каже Бујошевић.
Он је рекао да је РТС у једном тренутку у протеклих дванаест година имао новац за изградњу спомен-обележја и Меморијалног центра.
„Издвојили смо били милион и по евра за то. Сада тај новац немамо. Тих година смо из неких уштеда успели да их извучемо. Али тога више нема“, рекао је генерални директор РТС-а за УНС.
Миленковић: Наивни наводи о неизводљивости
Архитекта Владимир Миленковић за УНС је рекао да је потребна документација за изградњу припремљена пред избијање епидемије корона вируса и како каже, ту је све стало.
„Зашто се после короне са тим није наставило, мислим да не постоји ниједан посебан разлог. Само се тако чека. Било је у почетку много питања у смислу надлежности, ко ће то водити и такође, пошто је тај део земљишта јавни простор, ко ће бити надлежан, али је све то урађено. Све релевантне институције су у томе учествовале и све је завршено релативно брзо“, каже Миленковић.
Ипак, након тога, Миленковићу и студију „Неоархитекти“, како каже, нико се није јавио, нити је постојала иницијатива да се са изградњом почне.
Информацију да пројекат није изводљив, Миленковић демнатује.
Како је рекао УНС-у, и „Неоархитекти“ студио има свог статичара, и није тачна информација да постоји проблем, јер „ово није посебно захтеван пројекат“.
„У овом пројекту не постоји ствар коју не можете да изведете, то је све страшно једноставно“, каже он.
Истиче да је једина проблематична ствар била у вези са земљиштем, али не у смислу статике.
„По пројекту је један део сајли требало да буде развучен у парк (Ташмајдан, прим.нов.), а парк опет припада у надлежност друге институције, па је било дилеме на коју страну ће се поставити. Али, то није технички проблем, него проблем чије је земљиште. У сваком случају, чак је и то решено“, каже Миленковић.
Он истиче да су наводи о неизводљивости наивни с обзиром на то шта се све у данашње време може да се гради и понавља да проблем са пројектом не постоји и да нема конкретан одговор на то зашто се и даље чека са почетком изградње Меморијалног центра.
Бујошевић на то кратко одговара - „Имате мишљење Института за материјале и конструкцију“.
Пат позиција
Како је УНС-у рекао саговорник који је желео да остане анониман, ово је сада „пат позиција“.
„Постоје три могућа излаза из ове ситуације, да се настави са пројектом по идеји студија „Неоархитекти“, да Град Београд поново распише конкурс за идејно решење или да спомен-обележје и Меморијални центар буду изграђени према предлогу који је на конкурсу освојио друго место“, рекао је саговорник УНС-а.
Главни урбаниста Града Београда Марко Стојчић за УНС је рекао да је Град својевремено донео Одлуку о подизању споменика и да више нема надлежности у вези са овим пројектом.
Он је УНС-у потврдио да је РТС обавестио Скупштину Града о развоју ситуације, али да претпоставља да ће се о томе одлучивати када се формира нова Скупштина Града, те да је и Град од студија „Неоархитекти“ добио информацију да је пројекат могуће извести.
Меморијал за све страдале у НАТО бомбардовању СР Југославије
Генерални директор РТС-а истиче да он и колеге у Јавном сервису и даље желе да се споменик уради.
„Нама је у циљу да се он уради и не одустајемо од тога. Чак имамо идеју да то не буде искључиво меморијал убијенима у згради РТС-а. Сматрамо да у згради која је бомбардована може да се направи и Меморијал за све убијене у НАТО агресији на Југославију“, рекао је.
Пошто у Србији не постоји ниједан такав меморијал већ постоје различити споменици у различитим местима, овде би, каже Бујошевић, могао да буде Меморијал за све оне који су погинули у НАТО агресији на Србију.
Како додаје, са том идејом је упознао и новог министра информисања и телекомуникација Дејана Ристића.
Страдали
У НАТО бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.