УНС вести
08. 04. 2024.
Три деценије од неразјашњене смрти Даде Вујасиновић – наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за убиство
На данашњи дан навршава се 30 година од смрти новинарке „Дуге“ Радиславе Даде Вујасиновић, која ни данас није расветљена. Истовремено, протеком 30 година од догађаја, по Кривичном законику, наступила је апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело убиства, рекао је за УНС адвокат Марко Пушица.
Радислава Дада Вујасиновић пронађена је мртва 9. априла 1994. године у свом стану у Трећем булевару број 118 у Новом Београду, а у записнику који је сачињен после обављене обдукције наведено је да је умрла дан раније, у 1.30 сати.
У Вишем јавном тужилаштву за УНС кажу да је предмет и даље у фази предистражног поступка.
„Вештачење Форензичког института у Хагу из 2016. године није дало одговор из ког разлога је дошло до смрти Радославе Даде Вујасиновић, већ је оставило три могућности: да се ради о самоубиству, убиству или задесном случају. Предистражни поступак се и даље води у правцу откривања других чињеница и доказа којима би се утврдило постојање евентуалног кривичног дела, односно откривање извршилаца“, рекли су УНС-у у Вишем јавном тужилаштву у Београду.
Како адвокат Марко Пушица каже за УНС, „с обзиром да се случај сумњиве смрти Радославе Даде Вујасиновић из 1994. године још увек решава у предистражној фази, због постојања основа сумње да се ради о кривичном делу убиства, можемо закључити да се није одмакло од почетка поступања, а то је стварни пораз српског правосуђа“.
„После 30 година је остало велико ништа“, каже Пушица.
Он подсећа да предистражни поступак, као и кривични поступак иначе, у овом случају може трајати све док се може предузимати кривично гоњење за кривично дело, односно до тренутка наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења за кривично дело убиства.
„Овде долазимо до поражавајућег сазнања, да је у овом предмету протеком 30 година од догађаја, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. То значи да се ни у предистражном поступку, нити у било којој другој фази кривичног поступка, више не може утврдити истина у овој ствари и случај сумњиве смрти ове новинарке се фактички завршава у фази у којој је започет и без судског епилога“, каже Пушица.
Пушица сматра да је „неефикасан правосудни систем креирао услове за наступање апсолутне застарелости кривичног гоњења, јер је услед протека времена, а посебно због очигледне опструкције, било све теже прибавити доказе“.
„Зато ће и српска јавност остати ускраћена за истину о сумњивој смрти новинарке Радославе Даде Вујасиновић“, закључује он.
Подсетимо, првобитна званична верзија догађаја била је да је новинарка извршила самоубиство, али је касније та верзија доведена у питање због чега је овај случај до данас остао неразјашњен.
Форензички институт у Хагу којем је Министарство правде септембра 2015. године проследило доказни материјал, није утврдио узрок и начин смрти новинарке. Закључак извештаја достављеног ВЈТ-у јула 2016. године је да „повреде које је критичном приликом задобила покојна Радислава Дада Вујасиновић могу бити резултат убиства, самоубиства или несрећног случаја”.
Званична верзија догађаја након што је новинарка „Дуге“ пронађена мртва била је да је извршила самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, али је истрага до сада обнављана неколико пута.
Породица Даде Вујасиновић, која није поверовала да је реч о самоубиству, ангажовала је приватног балистичара Зорана Јовановића који је утврдио да је на фотељи осим Дадине, била још једна крвна група, што указује да је у стану била још једна особа. Његов налаз достављен је Тужилаштву у децембру 1994. године, али је одбијен.
Балистичар Владимир Костић 2008. године обавио је вештачење. Он је предао суду свој налаз у коме се наводи и да су у телу Даде Вујасиновић пронађена два филцана чепа, што би значило да је себе усмртила са две патроне из ловачке пушке, односно, да је у себе морала да пуца два пута, што није могуће.
Окружни јавни тужилац у Београду је после тога, у јануару 2009. године, преквалификовао случај у убиство уместо самоубиства и покренуо преткривични поступак.
Холандски форензички институт у Хагу је утврдио, међутим, да је у телу Даде Вујасиновић пронађен један филцани чеп, а не два, како је тврдио балистичар Владимир Костић.
Вештачење Владимира Костића, иначе, рађено је 2008. године, у време када није био пронађен доказни материјал из истраге смрти новинарке и када се веровало да је уништен у НАТО бомбардовању. Костић је практично вештачио вештачења, односно стручне налазе других вештака, а не сам доказни материјал.
Тек после инсистирања Комисије за истраживање убистава новинара, доказни материјал је пронађен и утврђено је да се он налазио у орману полицајца који је у међувремену преминуо.
Дада Вујасиновић рођена је 10. фебруара 1964. године у Чапљини, у Босни и Херцеговини. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на катедри за Југословенску књижевност и српскохрватски језик 1987. године.
Новинарску каријеру је започела у „Привредном прегледу“, а након тога је писала ауторске текстове за лист „Дуга“, где је 1993. године постала члан уређивачког колегијума.
У професионалној каријери Даде Вујасиновић остали су истраживачки текстови и репортаже о ратним догађајима у Југославији и политичким догађајима у Србији. За репортаже са ратишта добила је награду Удружења новинара Србије (УНС) „Светозар Марковић“. Била је члан УНС-а.
У једном интервјуу, непосредно пред смрт, изјавила је:
„Ако ми некад падне саксија на главу, немојте да помислите да је то био несрећан случај“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.