УНС вести
02. 04. 2024.
Предлог измена Кодекса новинара Србије: Поглавље Поштовање достојанства, одредбе о правилима понашања у дититалном окружењу, праву на заборав, приватности…
Ново поглавље Поштовање достојанства, увођење права на заборав, одредби о коришћењу вештачке интелигенције, друштвеним мрежама, ненаношењу штете угледу и достојанству личности, неке су од кључних новина у Предлогу измена Кодекса новинара Србије, који је представљен данас у Прес центру УНС-а.
Савет за штампу, УНС, НУНС, Асоцијација медија и Локал прес позвали су све чланове медијске заједнице и заинтересовану јавност да се укључе у јавну расправу и своје примедбе, коментаре и сугестије на Предлог измена Кодекса новинара Србије до 7. маја 2024. године пошаљу на мејл office@savetzastampu.rs.
Представници Радне групе истакли су да и даље сва поглавља, као и у актуелној верзији Кодекса, указују на кључне вредности на којима новинарство почива – истинитост, одговорност, спречавање сукоба интереса, поштовање достојанства, приватност, часна средства, поштовање ауторства.
Одговорност новинара је, како је рекла представница Локал преса у Радној групи Надежда Будимовић, поглавље које је највише добило на квалитету. Посебну тачку, додала је она, добила је обавеза културе неговања и поштовања етике јавне речи.
„Новинари нису дужни да преносе оно што није у складу са Кодексом. Имамо праксу ружног говора у јавном простору, посебно када је реч о онима који креирају јавни говор. Ово на неки начин омогућава новинару да се од тога одбрани“, истакла је.
Поглавље Поштовање достојанства једино је ново поглавље у предлогу измена Кодекса.
Потреба за издвајањем поглавља Поштовање достојанства настала је, како је истакла представница Удружења новинара Србије (УНС) у Радној групи Оливера Милошевић, из медијске реалности у којој је оно потцењено – било да је реч о жртвама несрећа или јавним личностима. О томе, како је навела, говоре искуства Комисије за жалбе.
„Нарочито је проблематично извештавање о малолетницима, а осетљиве групе попут особа са инвалидитетом, националних мањина, ЛГБТ популације су константно изложене дискриминацији“, навела је она.
Измене су, како је рекла, посебно актуелизоване када је нестанак девојчице из Бора у току.
„Када се све то заврши, надамо се добро, ова смерница може да буде врста лакмуса који би показао колико су медији спремни да поштују Кодекс и накнадно уклоне све податке о личности, укључујући и фотографије малолетног детета“, рекла је она.
Како је навела проф. др Сњежана Миливојевић, у оквиру поглавља Истинитост извештавања у предлогу измена Кодекса у већој мери је истакнута чињеничка основа новинарства.
„Раније је више било формулисано тако да се истинитост брани од фактора који је споља нападају него на саму истинитост извештавања“, додала је.
У поглављу о независности је, додала је, у већој мери истакнута независност новинара од корпоративних интереса - не само власника медија, већ потенцијалних корпоративних интереса са стране. Раније се Кодекс у овом делу углавном односио на заштиту од политичких притисака, подсетила је Миливојевић.
Радна група је, како наводи, значајно унапредила поглавље Поштовање приватности.
„Прецизирано је ко су јавне личности, а додато је и право на заштиту личних података у односу на медије и спречавање медија да тргују приватним подацима и објављују их без одобрења“, рекла је Миливојевић.
Кључне измене су и у области употребе вештачке интелигенције, као и коришћења садржаја са друштвених мрежа.
„Садржај који је креиран посредством вештачке интелигенције такође подлеже уредничкој контроли и уредници сносе одговорност за њега“, рекла је она и додала да су све све промене начињене консултовањем упоредне праксе и анализирањем више од 400 кодекса који постоје у свету.
У Предлог Кодекса је, рекла је чланица Радне групе и главна уредница сајта УНС-а Кристина Ковач Настасић, уврштен и део који се односи на друштвене мреже, а који колегинициама и колегама ствара бројне дилеме у раду – да ли и када смеју да објављују и преносе приватне фотографије и записе које су грађани објавили на својим друштвеним мрежама.
„Дефинисано је да је потребна сагласност особе чије се фотографије и записи преносе, осим у случајевима када интерес јавности претеже над правом на приватност или када их је та особа наменила јавности“, објаснила је Ковач Настасић.
Уколико се, додала је она, у оквиру приватних података и записа једне особе помињу или налазе приватни подаци или записи других особа, новинари су дужни да сакрију њихов идентитет, осим у случају да и за те особе интерес јавности претеже над правом на приватност.
Чланица Радне групе Невена Мартиновић је навела да су изазови у дигиталном окружењу заправо били један од повода за измене Кодекса.
Предлогом измена, одређено је, да је у реду користити вештачку интелигенцију, али да је медиј у том случају дужан да обавести читаоце о томе да је она коришћења, у ком делу и ком обиму.
Иако је, навела је, фокус обично на негативним странама вештачке интелигенције, мора се истаћи да постоје и позитивне стране које у великој мери олакшавају рад новинарима и медијима.
„Велики медији већ увелико користе вештачку интелигенцију која умногоме може да олакша рад новинара“, истакла је.
Неке од кључних измена односе се и на, како је рекла Мартиновић, коментаре.
„Читаоци морају бити обавештени о изабраном начину модерације коментара, односно о томе да ли ће бити коришћена претходна или накнадна модерација“, рекла је она.
Представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Тамара Скрозза подсетила је да је важећи Кодекс је усвојен 2006. године.
„Мало је допуњавано у међувремену, али се на медијској сцени десило много тога, што смо имали жељу да дефинишемо Кодексом. Уврежила се појава да се извештава са сахрана, ријалити програми су померили летвицу ниже него раније – неке ствари које Кодекс не може да покрије, као што су кампање које штете репутацији личности, па је тако уведена одредба да новинар не учествује у континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима се извештава. Кодекс је и раније и сада рађен по угледу на Кодекс Европске и Међународне федерације новинара“, рекла је.
Она је додала да је нови предлог Кодекса краћи, јаснији и углачанији, односно разумљивији за колеге.
Овакве измене Кодекса, како је рекла, омогућавају континуитет.
„Ми се трудимо да новинарска професија опстане у конкуренцији других произвођача информација у овом компликованом медијском окружењу, а да истовремено иновирамо стандарде рада у новинарству, тако да професионалци одговоре изазовима новог времена“, рекла је.
Радну групу која је претходна три месеца радила на предлозима измена Кодекса новинара Србије чинили су проф. др Сњежана Миливојевић, Тамара Скрозза, Оливера Милошевић, Кристина Ковач Настасић, Невена Мартиновић, Надежда Будимовић и Нино Брајовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.