УНС вести
27. 12. 2023.
Са нишке радионице УНС-а о ауторским правима: Новинари и фоторепортери да покажу колегијалност и међусобно разумевање
Новинари, попут фоторепортера, треба да покажу солидарност и изборе се за адекватне накнаде за неовлашћено коришћење медијских садржаја које су произвели, али и да сами схвате важност поштовања ауторских права колега, рекао је адвокат Душан Поповић на радионици о ауторским правима које је УНС јуче организовао на Филозофском факултету у Нишу, а са њим су били сагласни и остали учесници.
Ауторско дело је, по Закону о ауторском и сродним правима, како су рекли адвокати Урош Недељковић и Душан Поповић, духовна творевина, изражена у одређеној форми, која изискује труд, оригиналност и креативност.
Адвокат Недељковић објаснио је да сама објава на интернет порталу штити ауторско дело и да аутор на тај начин показује да је дело његова оригинална творевина. Заштита ауторства је, како је навео, право, а не обавеза. То значи да новинар који примети да је неко неовлашћено преузео садржај који је креирао има право да поднесе тужбу, али не и обавезу да то учини.
Суд, како су додали, као оригиналну ауторску творевину не третира вест и извештај, те се на ове жанрове примењује „суспензија имовинских ауторских права“. Разлог за то је, како је додао Поповић, чињеница да аутор дељењем информације није показао свој ауторски печат.
Ово се, како је рекао Поповић, не односи на фото вест. Фоторепортери су се, како је додао Поповић, изборили да се свака фотографија коју је креирао човек третира као оригинална ауторска творевина – без обзира на њен садржај.
Новинарка КРИК-а Марија Вучић, иначе ауторка серије текстова о последицама неовлашћеног преузимања фотографија, указала је нелогичности које оваква одлука са собом носи.
"Због чега је фотографија флаше са стола оригинална ауторска творевина, а извештај са догађаја није? Зашто се на оба не примењује суспензија ауторских права?", упитала је Вучић.
Додала је да су често медији неовлашћено преузимали велики део текстова које је писала. Дешавало се, како је рекла, и да колеге присвајају њене идеје, саговорнике и начин на који је конструисала текст.
Навела је и да многи фоторепортери не узимају у обзир последице које тужбе доносе малим медијима и непрофитним организацијама. Додала је да овакве тужбе могу узроковати гашење ових медија.
"Никада нећу разумети аргумент фоторепортера да медији који краду и треба да се угасе. Једноставно сматрам да није фер", додала је.
Навела је ипак и да су новинари данас опрезнији када је у питању преузимање фотографија него раније. Колегама је саветовала да и када преузимају фотографије са бесплатних сервиса буду опрезни и ураде тзв. reverse search, односно да претрагом фотографије на Гуглу утврде да ли је преузета са Shutterstock-a, који није бесплатан, и дистрибуирана на сервисе који су бесплатни.
Често јој, како је рекла, тражење фотографија којима би илустровала текст узима више времена од писања текста.
Фоторепортер Горан Сивачки рекао је да новинари већ пре писања текста треба да размишљају о фотографијама јер је, по његовом мишљењу, боље да текст не напишу него да плате надокнаду која износи више од 1.000 евра. Дао је савет колегама да никако не преузимају фотографије са друштвених мрежа, чак и када пише да је дозвољено преузимање, јер их је могла објавити особа која није заиста њихов аутор.
Додао је да фоторепортери углавном избегавају да туже мале медије, али да је важно превенирати кршење ауторских права. Рекао је да фоторепортери новинарима локалних медија често дају дозволе за објављивање фотографија и да је неопходно само да их питају. Новинари, како је навео, често то одбијају, занемаривши сав труд који стоји иза креирања фотографије.
Новинарка Драгана Коцић навела је да су медији неовлашћено преузимали и фотографије, али и текстуални садржај који је креирала. Медији су, додала је, преузимали већински део текстова које је писала без навођења извора.
"Само чекам да моја редакција каже: 'Зашто бисмо те плаћали кад неко може да узме за џабе твој текст. Узимаћемо и ми бесплатно тако'. Због тога многи студенти новинарства размишљају колико ће им бити тешко да нађу посао. Зашто би редакције запослиле и неког младог новинара као дописника када могу да краду садржај који сам креирала ја или нека моја колегиница?", упитала је она.
О неовлашћеном преузимању текстова говорила је и главна уредница Студентског дневног листа (СДЛ) Анђела Јеремић, која је присутне предаваче питала како да реагује због тога што су многе редакције неовлашћено преузимале интервју који је новинарка овог листа радила са познатим глумцем. Да ствар буде гора, како је рекла, интервју је овим медијима послао управо интервјуисани глумац.
Иако спорови код оваквих случајева, како је рекао адвокат Поповић, нису чести, редакција СДЛ-а имала би право да тражи накнаду штете.
УНС је након радионице питао студенте како штите своја и поштују туђа ауторска права.
Видео: УНС
_______________________________________________________________________
Коментари (3)
Остави коментар30.12.
2023.
Re:
Pričajte šta hoćete. Marija je ukazala na stvari koje su stvarno nelogične, ne samo svakom novinaru, već i gotovo svakom čoveku. Zašto se obezvređuje novinarski tekst? Marija je glas novinara ovde i odlična je!
Одговори27.12.
2023.
!
Ova "novinarka" Marija Vučić morala bi da ode na ozbiljnu doobuku, s obzirom na pitanje i "nelogičnost" ("zašto je fotografija flaše sa stola autorsko delo, a izveštaj sa događaja nije") i konstataciju da "kolege često preuzimaju njene ideje, sagovornike i način na koji je konstruisala tekst".
ОдговориNije ona kriva što nešto ne zna i ne razume. Odgovorni su oni koji na ovakve skupove pozivaju takve učesnike, a ne ljude koji bi mogli da objasne i rastumače stvari, da nauče prisutne, da im otvore oči, da im pomognu da shvate...
27.12.
2023.
Autorska prava
Zakon precizno definiše da je fotografija autorsko delo.
ОдговориMeđutim, nekim medijima i "medijima" se to ne sviđa, jer bi vlasnici želeli da im medij radi bez dinara ulaganja u fotografiju (agencije, fotoreporteri, foto-oprema, serveri i softveri za arhivanje fotografija, regulisana autorska prava)
Sudovi prilično blagonaklono presuđuju u slučajevima medija-povratnika koji imaju na desetine tužbi za kršenje autorskih prava, jer im to predstavlja biznis model, pa "ako prođe prođe".
Pojedini "mediji" se čak hvale da imaju poseban budžet za "krađu fotografija".
Cenjena koleginica iz Krik-a bi trebala da razume da je krađa krađa, bila ona od strane prosjaka ili milionera (malog ili velikog medija) kršenje zakona, i da se tako i tretira i sankcioniše.
Nema tu "jeste fer, ili nije fer" - zakon MORA da bude isti za sve i to je ključ da se u medijima, a i šire nešto promeni, da se uspostavi vladavina prava, a samim tim i tržište fotografije.
Zašto bi tačno fotoreporteri "uzimali u obzir posledice koje tužbe donose malim medijima" ako ti mediji svesno i sistematski krše zakon Republike Srbije, a nekima to prelazi u praksu i biznis model ???
Jel to cenjena koleginice da aboliramo krađu i kršenje zakona, ako je u pitanju "mali medij" ???
Takođe, postoje mali "mediji" bez tate i mame: neregistrovni u APR, bez imovine, računa u banci, pravnog lica - oni recimo neometano kradu jer znaju da autori nemaju od čega da naplate štetu.
Naravno, svaki privredni subjekat, a to su i svi mediji treba da bude odgovoran za svoje finansijsko poslovanje, pa ako nedomaćinski i nesavesno posluje kršeći zakon može i da ode u stečaj i ugasi se - baš ništa sporno.
Najčistiji primer je gašenje portala "E-novine" koji bukvalno nije imao regulisana autorska prava ni za jednu fotografiju na sajtu - shodno tome, tužbe su ih oterale u zasluženi stečaj i zatvaranje.
Kolege novinari takođe treba da se zajednički bore za zaštitu svojih autorskih prava, ali ta borba je duga, teška, i skupa - a ne da produbljuju jaz sa fotoreporterima koji su sastavni deo svakog medija, a koji su se do sada u priličnoj meri izborili za zaštitu svojih autorkih prava.