УНС вести
11. 12. 2023.
Трибина УНС-а "Заштити своја и поштуј туђа ауторска права": Новинари уз помоћ удружења заједнички да се изборе за заштиту ауторских права
Новинари уз помоћ еснафских удружења треба да покрену иницијативу којом би одредили минималан износ одштете за крађу текста, баш као што су то учинили фоторепортери пре неколико година и заштитили своја ауторска права када су у питању фотографије, закључак је са данашње трибне о ауторским правима која је одржана у Прес центру УНС-а.
Као ауторско дело се, по Закону о ауторском и сродним правима, како су рекли адвокати Урош Недељковић и Душан Поповић, рачуна духовна творевина, изражена у одређеној форми која изискује оригиналност и креативност. Суд, како су додали, као оригиналну ауторску творевину не третира вест и извештај, а некад чак ни интервју.
Разлог за то је, објаснио је Поповић, чињеница да суд често препознаје интервју искључиво као метод за прикупљање података.
Да је интервју и жанр и метод за прикупљање података и да као новинарска форма има јасна обележја која је разликују од осталих, подсетио је извршни уредник Н1 Бојан Цвејић. Он је апострофирао да некад и у вестима и извештајима новинар може оставити „ауторски печат“ и исказати креативност, као и да долажење до информације често изискује труд и исцрпно истраживање.
Од новинара, додао је Цвејић, зависи какав ће бити бекграунд и како ће поређати чињенице по важности.
„Како то да се фотографија са јавног догађаја којом се преноси шта се десило исто као и извештајем или вешћу сматра ауторским делом, док се вест и извештај не сматрају ауторским делом?“, питао је он.
Када се ради о непоштовању туђих ауторских права, Цвејић је рекао да често није проблем то што новинари преузимају фотографије са Гугла, већ то што аутори често, након пет година, када истекне период за који су агенције полагале права на њихово ауторско дело, туже медијске куће које су испод фотграфије потписале само агенцију, а не и њих.
Излазак из ове ситуације је, рекао је фоторепортер Горан Сивачки, једноставан, а подразумева да медијске куће воде рачуна да је испод свих фотографија које су преузеле од агенција наведен и аутор. Саветовао је новинаре да фотографије преузимају са сервиса као што је Shutterstock, где фотографије плаћају само један долар.
„Када новинар објави фотографију без сагласности фоторепортера, то је као да је ушао у дисконт и узео хлеб, а да га није платио“, рекао је он.
Навео је да су фоторепортери у бољем положају јер је лакше доказати за фотографије да их је неко преузео јер се оне, за разлику од текста, преузимају у целости.
Осврнуо се и на то да је борба фоторепортера да заштите своја ауторска права трајала годинама, али да су у њој истрајали јер су се борили заједно. Додао је да процес није био лак и да су фоторепортери који су подносили тужбе због кршења ауторских права често плаћали енормне таксе, али да је све то вредело.
Велики део медијског екосистема, навео је модератор трибине, заменик директора и уредник портала novaekonomija.rs Матеја Агатоновић, са завишћу гледа на начин на који фоторепортери штите свoја права.
На ову борбу би, истакао је директор недељника „Време“ Стеван Ристић, требало да се угледају и новинари, чија права Закон о ауторском и сродним правима нису довољно заштићена.
„Закон о ауторском и сродним правима није фер према новинарској професији. Волео бих да из УНС-а потекне иницијатива, да заједно прилагодимо закон и новинарима и да поступимо као фоторепортери који су се заједно изашли пред доносиоце одлука и изборили се да закон буде фер према њима“, истакао је он.
Новинари ће, рекао је Ристић, тешко то самостално урадити зато што великим издавачима медија који избацују по 400 наслова дневно не одговара да се то ограничи.
„Ипак, мислим да група новинара која негује професионално и ауторско новинарство може заједно са новинарима и фоторепортерима да покрене иницијативу и прилагоди закон. Трпе штету сви, а посебно они из мањих и локалних медија“ додао је он.
Сивачки је навео да ће као члан Управе УНС-а предложити да УНС покрене овакву иницијативу.
Видео: УНС
Коментари (2)
Остави коментар14.12.
2023.
Autorska prava
Pošto se na panelu čulo da i dalje postoji tendencija i ideja pojedinih "interesnih grupa" da se ZASP menja, i fotografija pretvori u javno dobro kao bi ti isti mogli da koriste, arhiviraju i rade šta hoće bez da ikom plaćaju, evo jednog primera kako se autorska prava štite u Americi:
Одговориhttps://petapixel.com/2023/12/12/photographer-awarded-6-3-million-in-copyright-infringement-trial/
12.12.
2023.
Intervju
Intervju je, kao novinarska forma, autorsko delo.
ОдговориSvaki intervju ima autorski pečat novinara koji vodi intervju, postavlja pitanja i potpitanja.
To je činjenica.
Po Bernskoj konvenciji o zaštiti književnih i umetnipkih prava, koju je ratifikovala i naša zemlja, i koja ima snagu domaćeg, unutrašnjeg zakona, autorskopravna zaštita se ne primenjuje na dnevne novosti, i na druge vesti koje imaju karakter običnih izveštaja štampe (član 2 tačlka 8 Konvencije).
To je činjenica.
Sve ostalo su lična, subjektivna, proizvoljna tumačenja i neutemeljena objašnjenja.
Postoji, naravno, i u ZASP utemeljeno objašnjenje zašto vest koja se odnosi na neki dnevni, aktuelni događaj nije autorsko delo, a fotografija sa tog događaja jeste autorsko delo. Svakom ko razume autorsko pravo i suštinu autorskog dela to je jasno, a ako je potrebno, mogao bih i da razjasnim nekada u nekoj prilici.