УНС вести

18. 08. 2023.

Аутор: Драгана Бјелица Извор: УНС

Суд поново одбио да укине притвор Миловану Бркићу, а после пресуде УНС објављује и наводе из жалби

Виши суд у Београду одбио је да укине притвор Миловану Бркићу који је у јулу првостепено осуђен на 14 месеци затвора због позивања на насилну промену уставног уређења.

У затворску казну урачунава му се време проведено у притвору, а то је од 8. маја када је ухапшен.

Адвокат Стеван Дамњановић тражио је да се главном и одговорном уреднику магазина „Таблоид“ укине притвор, што је суд решењем од 11. августа одбио.

Као неоснован такође је одбијен и предлог адвоката Владимира Гајића да се Бркићу притвор замени блажом мером која би била боравак у стану у ком живи без могућности да га напусти.

Шездесетседмогодишњи Бркић тренутно је у болници Окружног затвора у Београду у којој штрајкује глађу, што је утврђено и осуђујућом пресудом.

Председница судског већа Зорица Аврамовић, заједно са судијама Вишег суда Весном Лукачевић и Оливером Пајић, одлучила је да одбије нове предлоге бранилаца за укидање притвора уз образложење да су раније наводили исте разлоге које им судови нису уважавали.

Браниоци су се позивали, пише у решењу, на лоше здравствено стање Милована Бркића, штрајк глађу, висок притисак и шећер, његову старост, као и на то да је задржаван у притвору да не би у кратком року поновио кривично дело, а да такве опасности заправо нема.

„Дакле, сви наводи из предлога за укидање притвора и предлога за замену притвора блажом мером већ су били цењени од стране Вишег суда у Београду приликом доношења решења о продужењу притвора, као и од стране Апелационог суда у Београду приликом одлучивања о изјављеним жалбама“, пише у судском решењу.

На ово решење Бркићеви адвокати немају право жалбе.

Да ли је Бркић имао намеру да изврши кривично дело?

УНС је осим пресуде, о којој је раније писао, прибавио и жалбе које су сваки понаособ поднели адвокати Дамњановић, Гајић и Иван Нинић.

Јесу ли Бркићеве речи позивање на насилно рушење уставног уређења и да ли ће опстати, бити укинута или преиначена казна затвора од 14 месеци, одлучује Апелациони суд у Београду.

Сва три адвоката указала су Апелационом суду да је за кривично дело за које је њихов брањеник осуђен потребан умишљај, односно намера да угрози уставни поредак, а да првостепени суд то није утврдио, нити је тужилаштво тако нешто доказало.

Такође, ова три адвоката изричити су у томе да суд није утврдио како је дошло до тога да Бркић да изјаву, коме је изјаву дао, професионалном новинару или „провокатору“ за ког се у пресуди наводи да је НН лице.

Притворених скоро десет пута више од затвореника Окружни затвор у Београду одговорио је на захтев адвоката Стевана Дамњановића, једног од бранилаца Милована Бркића, да се код њих тренутно налази 886 притворених и 93 осуђене особе. „У служби за здравствену заштиту Окружног затвора у Београду запослено је шест лекара и један стоматолог“, навео је у допису управник Звонко Груловић

Адвокати указују да суд није начинио разлику између медија и друштвених мрежа, као и да нису изведени докази када и у којим медијима је објављена Бркићева изјава.

Адвокати се слажу, а на то указују и Апелационом суду, да је пресуда по којој је Бркић крив кршење члана 10 Европске конвенције о људским правима.

За Европски суд за људска права, пише Иван Нинић у жалби, слобода изражавања један је од суштинских основа демократског друштва и важи не само за „информације“ или „идеје“ које су повољне или се сматрају неувредљивим, већ и за оне које вређају, шокирају или узнемиравају.

Политички некоректан говор

„Речи које је изговорио окривљени Бркић могу се само подвести под категорију `политички некоректан говор`“, написао је у жалби Владимир Гајић.

Овај адвокат негира да је Бркић починио кривично дело.

Оваквом одлуком суда, навео је даље Гајић, поново се успоставља вербални деликт.

Виши суд, каже Гајић, вратио нас је 50 година уназад.

„У нашем ранијем законодавству ово кривично дело се називало Непријатељском пропагандом из члана 133 Кривичног законика СФРЈ. `Ко написом, летком, цртежом, говором или на други начин позива или подстиче на обарање власти радничке класе и радних људи, на противуставну промену социјалистичког самоуправног друштвеног уређења, на разбијање братства и јединства и равноправности народа и народности, на свргавање органа друштвеног самоуправљања и власти или њихових извршних органа, на отпор према одлукама надлежних органа власти...“, унео је у жалбу цитат Гајић.

Гајић напада првостепену пресуду Вишег суда и у делу који се односи на то да нема потребе за тумачењем Бркићевих речи и одбијање суда да те речи прихвати као фигуративне.

„Колико би се грађана наше државе нашло у затвору ако суд више не би признавао фигуративно изражавање, контекст у којем се нешто говори, способности лица које говори да своје речи претвори у дело или изазове неке забрањене последице?“, навео је Гајић

На образложење из пресуде да се позивање на насилну промену уставног уређења не може правдати слободом говора, јер та слобода не може бити важнија од права на живот и интегритет човека, Гајић пита да ли суд верује да је Бркићевом изјавом био угрожен живот председника Србије и констатује да би, ако је тако, можда било „праведније да је осудио Бркића на смрт стрељањем“.

„Суд не разуме и не зна шта се подразумева под медије у смислу Закона о јавном информисању и медијима. Друштвене мреже нису медиј. Шта је медиј дефинисано је наведеним законом. Овде је суд дао за право да се де факто испровоцирано изјашњавање Бркића на питање НН лица како стоји и у оптужници може сматрати објавом у медијима“, пише у жалби Гајић.

Где је Бркићева изјава објављена и шта је у доказима?

Адвокат Иван Нинић у жалби каже да је суд навео да је у току доказног поступка имао увид у видео и аудио запис у трајању од 9.42 минута, из ког цитира и садржину разговора за који Бркић није оптужен.

У пресуди, пише Нинић, суд не образлаже да ли тај део разговора цени у прилог доказивања оптужби или навода одбране.

Бркићеве речи из пресуде за позивање на насилно рушење уставног поретка „Никад нисам био тужнији. Долазио сам на сваки протест. Ломио сам, посветио сам живот. Сваке недеље Вучић описује како сам ја рекеташ, како ширим лажне вести, како покушавам да га убијем. Данас сам тужан. Српска опозиција је показала своје јадно, бедно лице. Да се није усудила, госпођа није поменула главног кривца Александра Вучића. Тог злочинца који нам је одузео сваку наду. Погледајте како ће се осећати ови људи кад стока опозиционих посланика се крије иза леђа ових грађана. Нема нам спаса. Изгледа ће морати млади клинци да пушкама реше судбину Србије. Десиће се то што се десити мора. Каква протестна шетња. Ми треба да уђемо према Скупштини, да ухватимо идиота да му откинемо главу. М... т. ј.... Ангелину, доста си нас зајебавао тако. Не, ми ћутимо, као ћутимо. Хоћете вас Милован Бркић са 67 година живота донесе слободу...“ Затамњени део Бркићеве изјаве, у трајању од 23 секунде, објављен је на порталима „различитих јавних медијских мрежа“, међу којима ТВ Пинк, Твитер, пише у пресуди, те је тиме био доступан великом броју грађана Србије. На тај начин, закључује суд, Бркић је својом изјавом која је постала доступна великом броју грађана извршио кривично дело Позивање на насилну промену уставног уређења из члана 309, став 1 Кривичног законика.

Суд је направио збрку у пресуди, према наводима жалбе, јер не прави разлику између ТВ Пинк и онлајн издања Пинк.рс, а постоји и контрадикторност, те се не разуме да ли је или не прихваћен садржај са Пинковог портала.

„Када суд тврди да је снимак емитован путем ТВ Пинк, за такву тврдњу као доказану не пружа било какав доказ, већ само за текстуални чланак и портал Пинк.рс“, пише у жалби Нинић.

 

Није јасно зашто и како суд занемарује чињеницу, каже Нинић у жалби, да је видео снимак на ТВ Пинк и другим медијима емитован тек након што је протестно окупљање завршено и након што су се грађани разишли са Трга Николе Пашића и отишли кући.

„Суд пропушта да утврди и образложи одлучну чињеницу, коме су речи намењене, уколико окривљени предузима радњу `позивања` као што тврди тужилац, а суд беспоговорно прихвата и потврђује“, каже Нинић.

Бркић не контролише масу, не предводи протесте, пише у жалби, не организује протесте, није у контакту са организаторима протеста, о њима нема лепо мишљење, нема новчане ресурсе и оружје, нема иза себе политичку странку, нема ауторитет међу окупљеним грађанима, нико из масе га не слуша, нико није чуо ову изјаву, иста се не емитује нигде у реалном времену, путем електронских медија, док су грађани на улици.

„Такође, суд није образложио на који начин је утврдио да се инкриминација односи конкретно на Александра Вучића, односно у образложењу пресуде није јасно да ли Бркић позива да се свргне председник републике или председник Народне скупштине или обојица или пак неки трећи државни функционер?“, износи даље Нинић.

Нинић наводи да је суд одбио предлог да се саслуша Вучић како би се утврдило да ли је наведеног дана у то време био у Народној скупштини.

Слобода изражавања и непристојна, груба и увредљива мишљења

У својој жалби Нинић цитира изводе из пресуда Европског суда за људска права као и навод „Слобода изражавања подразумева обавезу друштва да толерише индивидуална гледишта, чак и у случајевима када иста шокирају већину, када су непристојна, груба, кад вређају већину или државу. Ово захтевају разлози плурализма, толеранције и широкогрудости“. (Donna Gomien: Short Guide to the ECHR)

На крају Нинић се осврнуо на део пресуде у којој пише да Бркићеви ставови у основи имају бруталност, безобзирност, а последице несагледиве и да „изгледа закон није једнак за све“.

Јер да је тако као што тумаче тужилац и првостепени суд, каже Нинић, „јасно је да јавне личности попут Александра Вучића, Драгана Ј. Вучићевића, Миломира Марића и других појединаца, цели живот не би изашли из затвора због властитих безобзирних и бруталних изјава, које су дуги низ година популаризоване и доступне неограниченом кругу лица у медијима и на друштвеним мрежама.

И адвокат Стеван Дамњановић позвао се у жалби на пресуде Европског суда за људска права и то Бодрожић против Србије, Лепојић против Србије, Филиповић против Србије.

Овај Бркићев бранилац у жалби пита како је суд утврдио време, место и начин извршења кривичног дела.

„Ниједним доказом тужилац, на коме је терет доказивања, није поткрепио чињеницу да је то урађено 8. маја 2023. године, чак тај датум не стоји ни на снимку који је емитован на суђењу“, написао је Дамњановић.

Указао је и да се речи које се наводе у оптужном акту разликују од онога што се налази на снимку.

„Наиме окривљени никада није рекао реч ломио, већ поклонио“, написао је Дамњановић оно што је и УНС пажљивим слушањем уочио.