УНС вести

28. 07. 2023.

Аутор: А.Н. Извор: УНС

Савет за штампу: Шест портала прекршило Кодекс претходног месеца

Комисија за жалбе Савета за штампу одлучила је да су портали „Пинк“, „Информер“, „Република“, „Новости“, „Директно“ и „ОК радио“ прекршили Кодекс новинара Србије.

Једногласна је била одлука да су портали „Директно“ и „ОК радио“ прекршили тачке поглавља Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности, објављивањем текста у коме се наводи да је новинарка Тања Јанковић „ухваћена на лету Ниш-Малта са 30 таблета ксанакса и метком“.

Текст је најпре објављен на порталу „Директно“, а затим је информацију са малим изменама пренело и онлајн издање ОК радија.  Док је у тексту објављеном на порталу „Директно“ Јанковић означена као „режимска новинарка“, у тексту који је објавио „ОК радио“ ове квалификације није било.

У жалби је Тања Јанковић навела да је у тексту изнет низ неистина и увреда.

Истакла је да је нико од новинара и уредника није позвао да провери информацију пре објављивања, иако из портала „Директно“, како каже, имају њен и број телефона њене сестре.

„Имам утисак да су неистине и увреде намерно објављене са циљем да се наруши мој углед и угрози безбедност“, рекла је Јанковић.

Додала је да никад није привођена на аеродрому и да је лет за Малту каснио због временских неприлика, што су новинари, како је навела, могли лако да провере у авио-компанији.

Главни и одговорни уредник портала „Директно“ Игор Велимировић је у одговору на жалбу навео да у тексту није прекршен Кодекс јер је, како наводи, верно пренета информација добијена од извора који је био на лицу места. У одговору је додао да су у тексту пренете информације образложене медицинским објашњењима које се односе на лекове и законским одредбама у вези са кривичним делом.

Из портала „Директно“ су рекли да им Јанковић није послала деманти и да се у жалби не оповргава информација да је поседовала медикаменте и метак. Могла је, кажу, да их позове ако је желела да се чује њена страна приче.

Уредница „ОК радија“ Оливера Владковић је такође одговорила на жалбу и навела да је текст пренет са портала „Директно“ и да су приликом преношења избачене увредљиве квалификације из текста.

Владковић је додала да су новинари „ОК радија“ покушали да провере информацију, контактирајући колеге из портала „Директно“. Они су им, како је навела, рекли да поседују документе који поткрепљују информације из текста, али да због тога што је у питању анонимни извор нису у могућности да то поделе са њима.

Навела је и да у редакцији „ОК радија“ немају телефон Тање Јанковић и да због тога нису били у стању да ступе у контакт са њом. Понудила је објављивање демантија и уклањање текста, али Тања Јанковић на то није пристала.

Јанковић је рекла да новинаре „ОК радија“ то што су пренели текст не ослобађа од одговорности. Имали су, истакла је, довољно времена да информације провере.

„То што нам је понуђено је закаснело и неприхватљиво“, навела је Јанковић.

Представница Удружења новинара Србије (УНС) и потпредседница УНС-а Оливера Милошевић рекла је да је у тексту посебно проблематично што се Тањи Јанковић директно приписују кривична дела, иако није познато да се било какав поступак води против ње.

„Много пута смо се у Комисију сусретали са случајевима у којима су таблоиди водили медијску хајку против колега и сваког ко има било какву реч критике против актуелне владајуће гарнитуре. Сада имамо обрнуту ситуацију, али потпуно исту матрицу. Ово је чист прогон. Не види се шта је информација, не износе се никакви докази“, додала је.

Осврнула се и на притиске и претње које редакција „ОК радија“ трпи након што им је Дејан Николић Кантар нелегалним објектом зазидао прозоре редакције и додала да се редакција која и сама трпи притиске овога пута огрешила о некога.

Милошевић је рекла и да одговор портала „Директно“ вређа интелигенцију чланова Комисије.

„Кажу 'Прво ћемо ми да објавимо све најгоре о Тањи Јанковић без икаквих доказа, а онда нека она дође и нека да деманти“, додала је.

Да су поражавајући одговори редакција рекла је и представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Тамара Скрозза.

„Заиста бих волела да су се шалили јер ако заиста мисле ово што пишу, имамо дубоки проблем у новинарству. Не знају жену, па не могу да дођу до ње. Какво је то објашњење? (…) Из 'ОК радија' кажу да су само пренели текст 'Директно', а они нису хтели да им покажу доказ. Сад им они верују на реч? Поврх свега, 'Директно' наводи речи неког неименованог извора. У питању је читав ланац информација који је, у најмању руку, забрињавајући“, додала је Скрозза.

Представница јавности у комисији за жалбе Вида Петровић Шкеро указала је на то да се у тексту без доказа наводи да је Јанковић извршила кривична дела неовлашћено држање опојних дрога и недозвољена производња, промет и држање оружја, а да се притом не квалификује какав је метак носила – за ваздушну пушку, играчку или привезак метак.

Када право на приватност политичара није сужено?

Чланови Комисије за жалбе одлучили су и да су портали „Пинк“, „Република“, „Информер“ и „Новости“ прекршили тачке поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Поштовање приватности. Међутим, у овом случају одлука није била једногласна.

На ове портале се преко адвокатице жалио Немања Шаровић, због објављивања текстова у којима се, између осталог, наводи да је дао 200 евра социјалној радници како би написала налаз у спору који је водио са супругом око старатељства, као и да је због тог сукоба одбио да се сагласи са операцијом детета.

У жалби је навео да у текстовима ништа од тога није доказано и да он није осуђен за кривично дело давање мита. Додао је да операције детета није било и да су новинари ову информацију могли да провере лако у Тиршовој.

На порталима „Република“ и „Пинк“ навели су да текстове објављују на основу њихових сазнања, док су „Информер“ и „Новости“ пренели саопштење Сандре Божић са сајта Српске напредне странке. У спорним текстовима су, према речима Шаровића, објављене неистините информације које га приказују у негативном светлу.

Из „Републике“ су се позвали свој текст из 2018. године у којем је објављена наводна СМС преписка Шаровића, из које се, по њима, види да је нудио мито радници Цендра за социјални рад, док из „Пинка“ као доказ наводе налаз Центра за социјални рад који није објављен.

Сви медији су објавили одговор који је Шаровић послао, Међутим, он је истакао да сматра да то није довољно.

На жалбу је одговорила једино редакција „Новости“. У одговору је уредница навела да је објавила деманти и да је једино што може да понуди уклањање текста. Адвокатица Шаровића је ово одбила.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић навела је да жалбу у овом случају није успела да реши медијацијом и да је на инсистирање Шаровића и адвокатице и ова жалба прослеђена Комисији.

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да то што је некоме нека личност спорна није оправдање за објављивање гласина и клевета, чак и кад стижу из саопштења политичких актера попут Сандре Божић.

Са Јовановић није био сагласан Владо Мареш. Једино је он гласао да Кодекс није прекршен јер је објављено и нечије мишљење и одговор онога на кога се то мишљење односи.

„Овде су медији објавили оно што се већ нашло на Инстаграм профилу Сандре Божић. Шаровић је одговорио на то, медији су то пренели и не видим шта би ту још могло да се уради. Наш политички амбијент препун оваквих бисера, али на то не можемо да утичемо“, додао је.

На то је Скрозза рекла да медији имају слободу да објављују шта хоће, али не смеју да преносе лаж.

„Прва тачка Кодекса је Истинитост извештавања. Ако неко објави неистину о некоме, тај има право да се жали, ма какав да је политички амбијент и чак и ако је одговор објављен“, рекла је.

На то је Мареш рекао да није рекао да неко нема право да се жали, али да се пита због чега би то радила политичка личност која свесно улази јавни простор. Шаровић је, додао је, као политичка личност дужан да трпи многе ствари.

„Не и лаж“, надовезала се Скрозза.

Мареш је навео да чланови Комисије за жалбе нису ту да утврђују шта је лаж, а шта истина.

„Да ли је лаж, ми то не знамо, нити смо ту да утврђујемо то. Разне квалификације се чују у политичкој арени и ми не можемо све да проверавамо. Како да новинари обавесте јавност о свему и прате политичке процесе, какви год да су, а да не пренесу верно оно што политички актери говоре“, рекао је Мареш.

Додао је да новинари морају да штите слободу изражавања и да су дужни да објаве деманти, исправку, као и другу страну.

На неопходност разликовања друге стране, исправке и демантија указала је представница Локал преса у Комисији за жалбе Надежда Будимовић.

„Једно је када неко зове и затражи мишљење од онога о коме је реч, а друго је када већ објави текст и чека да ли ће неко послати деманти“, истакла је.

Додала је да је приватност политичара сужена, али да оно о чему се пише мора имати везе са њиховим политичким ангажманом. У овом случају је, како је навела, непримерено је било објављивати ствари које се односе на приватан живот политичара.  Додала је да су новинари могли да позову другу страну ако су већ желели да то објаве.