УНС вести
23. 05. 2023.
Истраживање Новосадске новинарске школе: Поларизовано уређивање учинило да аудиторијум буде разочаран у информативни програм телевизија
Истраживање садржаја информативног програма у Србији које је спровео тим Новосадске новинарске школе показало је да комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом – Пинк, Прва, Хепи, и Б92, јавни сервиси РТС и РТВ и кабловски емитери са развијеним информативним програмом – Н1 и Нова С, извештавају на три различита начина, а сваки од њих има недостатке за задовољавање комуникационих потреба аудиторијума.
Резултати истраживања којим је руководила проф. др Дубравка Валић Недељковић показали су да међу водећим информативним програмима постоје разлике у разумевању и представљању јавног интереса гледаоцима.
Јавни сервиси су, наводи се у истраживању, више посвећени доносиоцима одлука него јавном интересу. Ипак, у информативни програм укључени су и садржаји који нису посвећени делатностима власти.
Са друге стране, Пинк, Хепи, Прва и Б92, како је показао мониторинг, у потпуности следе дискурс владајућих политичких елита, без икаквог критичког приступа свакодневици.
„Ове телевизије приказују идеализовану слику стварности коју подастиру свакодневним обраћањем владајуће елите јавности, уз непрекидно критиковање опозиције и њених активности“, наводи се у истраживању.
Супротно од телевизија које су прошле године поново добиле дозволу за националну покривеност, кабловски емитери Н1 и Нова С, како је показао мониторинг, потпуно критички сагледавају потезе доносилаца одлука, а њихов програм фокусиран је на дисфункционалност власти.
„Кабловски емитери аудиторијуму показују, кроз изразито критичко и аналитичко сагледавање свакодневице, узроке и последице корупције, јавашлука, погрешних одлука и (не)чињења доносилаца одлука, са фокусом на врх власти у Србији, као и дисфункционалност три стуба власти (законодавне, извршне и судске)“, наводи се у налазима.
Истраживање је базирано на анализи садржаја, анкети и дубинском интервјуу. Тим Новосадске новинарске школе пратио је готово 10 хиљада минута програма емитованог августа прошле године са циљем да утврди у којој мери је у водећим информативним програмима заступљен садржај од јавног интереса.
На основу анкете спроведене међу млађом публиком са високим и средњим образовањем, тим Новосадске новинарске школе дошао је до закључка да су поларизоване уређивачке праксе учиниле да аудиторијум буде разочаран у телевизијски информативни програм и традиционалне медије уопште.
Да уређивачка пракса не задовољава комуникативне потребе гледалаца показали су и дубински интервјуи са уредницима и новинарима анализираних медија који су разговарали са истраживачима Новосадске новинарске школе. На интервју нису пристали новинари и уредници РТС-а, Хепија и Пинка.
Из Новосадске новинарске школе су изнели низ препорука за новинаре, које укључују независност од центара моћи, непрестано изучавање новинарских жанрова и сталне обуке. Као неопходан вид неформалног образовања истичу обуке и креативне радионице за уређивање, као и дуготрајно усавршавање под менторством у водећим светским редакцијама – тзв. сабатикале.
„На крају сваког мониторинга последњих четврт века Новосадска новинарска школа дефинише упутства за бољу праксу. Нажалост, готово ништа од тога медијска сфера није уврстила у своје уређивачке политике иако се резултати мониторинга уз упутства шаљу свим одговорним уредницима мониторованих медија. Ипак, важно је инсистирати и надаље на томе“, навели су из Новосадске новинарске школе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.