УНС вести
05. 05. 2023.
Радмила Станковић: Данас је на блиц слава, познанство, изјава и све делује у том тренутку, као да ништа не остаје
Након што је студент треће године новинарства на Филозофском факултету у Нишу Ненад Станковић на Тргу краља Милана прочитао овогодишњи проглас Удружења новинара Србије изговарајући нешто од онога што мучи српску медијску заједницу, вратио се заједно са колегиницама и колегама у клупу да разговара са вишедеценијском новинарком Радмилом Станковић.
На Светски дан слободе медија, који обележавамо 3. маја, новинарка НИН-а говорила је у амфитеатру нишким студентима о томе „Како бити новинар/ка од поверења и како избећи замке таблоидне стварности“.
Јефтине речи
Радмила Станковић је рекла студентима да се озбиљно припремала за сусрет са њима. Да је обраћање написала и да ће то бити једно кратко упознавање које ће послужити да почне разговор о новинарству.
Саветовала их је да се клоне великих речи и помпезних закључака.
„Опишите догађај, особу, разговарајте са особом, напишите текст, урадите све да ја као читалац, гледалац, слушалац, закључим како је то величанствено, глупо, феноменално, брутално, ужасно... Употреба епитета на начин како је данас користе новинари таблoидног формата, делује јефтино и банално“, поручила је студентима.
Рекла је да њено искуство каже да треба бити поштен према саговорнику, уколико је и он фер према вама.
„Стицање поверења је дугорочан посао који се исплати. Можете једанпут, двапут одиграти на карту ексклузивности тако што ћете изневерити свој извор информисања, али та сте врата тиме затворили. У овом послу, као и у сваком другом, важно је трајати“, рекла је Станковићева.
Иницирање ауторизације
Низала су се питања студената и разговор се повео у вези са ауторизацијом, након што је новинарка НИН-а објаснила да је она та која иницира и шаље на ауторизацију текст интервјуа који ће објавити.
„У новом броју имам интервју са Душанком Стојановић Глид, глумицом Народног позоришта, и послала сам јој га зато што је на рачун неких људи нешто казала, што сам мислила да је можда мало претерала, али рекла је `не, не, нека Радо, ја хоћу то тако да остане`. И тачка, крај“, казала је Станковић образлажући да је то њена пракса у недељнику „када седне озбиљно да разговара за три, четири странице НИН-а“.
Станковићева се сложила са студентима да недељници пружају време за ауторизацију, а да се у дневном информисању, на порталима, жури.
Уследило је питање да као неко ко је сведочио променама у новинарству одговори да ли је теже данас у дигиталном, хиперпродуктивном окружењу, бити добар новинар.
„У праву сте, није за поређење то шта сам ја имала, то шта смо имали“, рекла је и додала да је „тачно да је нама било згодно“.
Имала сам истинску срећу, наставила је Станковићева причу, да сам у новинарство ушла, како би се рекло, по пе-есу.
Школа „Вечерњих новости“
Прво је сарађивала у омладинском листу Београда „Сусрет“ и на Другом програму Радио Београда, затим на Телевизији Београд као новинар и водитељ „Музичког атељеа“, да би од 1980. до 1990. године била дописница загребачког Вјесника
„Била сам у `Вечерњим новостима` где сам научила најбољу школу. Шта год ко данас мислио о тим новинама не постоји школа боља од тог извештавања. Отишла сам у `Вјесник` и извештавала са Осме седнице која је трајала неколико дана. Увече бих дошла на телефон, тако се у то време радило, 1987. година, и диктирала свој извештај са седнице која је управо завршена. Све су се касно ноћу завршавале. Имала сам пет реченица увода написаних, остало сам говорила. Једне ноћи, у два, кад то завршим, каже ми стенографкиња: `Јој госпођа Радмила как сте ви то так научили красно да нас не малтретирате, да тако иде, да то тече`, а ја кажем у `Вечерњим новостима`. То је био занат, најбољи“, испричала је Станковић
Младим новинарима рекла је да је имала среће да је била у редакцијама док јој је било добро и да кад јој више то није било тако онда би „пустила глас“ и имала бар два позива, затим променила редакцију, без свађе.
„Са свима с којима сам радила, а живи су, и дан данас имам најбољи однос“, рекла је некадашња уредница културе НИН-а.
Постоји ли могућност да саговорник стекне поверење у новинара током самог интервјуа било је питање студента.
Станковићева је одговорајући испричала како је помагала ћерци, која је редитељ, а добила је задатак да за часопис „Кинотека“ пише о Бати Живојиновићу, у потрази за његовим изјавама из периода када је био кандидат за председника.
„Укуцам и добијем `Није српски ћутати“. Година 2002. Бата је гост код Драгана Бујошевића. То је човек који је данас директор РТС-а, а био је бриљантан новинар, радила сам с њим у НИН-у па знам. Тада је постојала БК телевизија и он је радио сјајну емисију. Он излази и говори у камеру `Бата Живојиновић је понављао први разред. Променио четири школе током гимназије`... Врло питорескно га најављује. Бата чека иза, улази и каже `У што сте се спремили`. Знајући Бату добро, толике године, знала сам да ће тај разговор бити добар јер је Бујке направио један добар прилаз. То све траје два минута колико се говори у камеру, чиме је Бату добро привукао“, навела је Станковић.
Новинарско легитимисање
Саговорница нишких студената рекла је да данас често занеми када види незнање и када јој млади новинари објашњавају да нешто не знају зато што се то десило пре њиховог рођења.
„Новинар се легитимише код људи. И ту имате разлику. Код Бате вам треба озбиљно да се легитимишете, а код некога вам је лако да прођете...тралала, шалала“, казала је Станковић.
Које су разлике између тадашњих генерација новинара и нових које сада долазе, уследило је питање.
“Заиста мислим да је то мањак знања, а вишак амбиције“, рекла је Станковић.
Испричала је да је дошла у „Сусрет“ 1969. године, када су покојни Богдан Тирнанић и Мирко Кларин престали да буду део редакције „јер су нешто забрљали 1968. године“.
„Тирке ми је рекао `Лако је вама било да дођете кад смо вам ми прокрчили пут`“, испричала је.
„Знам те младе људе. Истински су били радознали. Што је и ваша особина наравно. Били су амбициозни. Што је и ваша особина. Али су се страшно трудили. У тим годинама, па дуго после тога, истински се ценило знање“, испричала је Станковић.
Рециклажа
Осврнула се на то да када су јој уредници давали да пише репортаже попут оне о селу у ком је мноштво нежењених, она то озбиљно радила и није мислила да је добила задатак по казни.
„Сматрала сам великом ствари да напишем врхунску репортажу. Мислим да је данас на блиц слава, на блиц познанство, на блиц изјава. Све делује у том тренутку и као да ништа не остаје. Морате да погледате у компјутер шта ће да вам остане једног дана“, рекла је.
Пред смрт, испричала је Станковић, у башти Клуба књижевника Богдан Тирнанић ју је питао: „Јел` ти све испочетка пишеш?“.
„Како испочетка“, питала сам.
„А, рециклажа, ништа?“, наставио је Тирке.
„Ју, како рециклажа, јеси нормалан“, одговорила је.
„Свој текст да рециклираш?“, упитао је поново Тирке.
„Данас, после толико времена од кад њега нема све чешће отворим у компјутеру да видим како сам некад писала и шта могу да искористим“, казала је Станковићева.
„Ако немате то... Ако то не оставите за себе... Морате и тако размишљати“, додала је.
Слобода
Студенти су тражили и одговор на питање јесу ли данас слободнији медији, од периода почетака ове новинарке.
„Никада нисам мислила, када сам почињала, да сам неслободна. Јер, била сам формирана у друштву у коме је постојао неки принцип понашања. Моја слобода била је велика кад смо на насловној страни `Сусрета` ставили текст `Поштуј своју трудну другарицу`. То је за нас била велика слобода, јер смо јавно правили рубрику, анкету, у којој сам учествовала. Девојке су у гимназији остајале трудне. И пошто је то наравно страшно, јел, онда смо ми апеловали на понашање тако што смо ставили тај наслов. Мислила сам да је то питање слободе“, рекла је Станковић.
Рекла је студентима да је она неко ко је себи слободу ограничио или пружио.
„Мислим да то свако може да уради. Говорим и о данашњем времену. Питање слободе је колико узмете и колико сте спремни да платите. Нема друге. Све што сам урадила свесно, знала сам да ћу платити и пристајала да платим. Данас је лакше, како год ви мислили, ја мислим да је лакше у односу на онда. Ми смо били формирани Тито-партија и ту смо. А ви данас имате један велики спектар догађаја, могућности, опција“, одговорила је Станковић.
На то се из публике чуло како се то зове „тиранија избора“.
„То сте јако лепо казали, Али, дозволите, да је питање избора велика предност“, закључила је Станковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.