УНС вести
08. 03. 2023.
УНС на суђењу за убиство Ћурувије: Уместо два дана Легија и браћа Симовић „сведочење без сведочења“ завршили за двадесет минута
Судије Апелационог суда у Београду, које после 24 године одлучују ко је убио новинара и медијског издавача Славка Ћурувију, предвиделе су два дана за сведочења бившег команданта полицијске Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легије и припадника „земунског клана“ Милоша и Александра Симовића, а све се завршило у двадесет минута.
При уласку у судницу Улемек је погледао према месту где су иза стаклене преграде седели окривљени, некадашњи припадници Ресора државне безбедности (РДБ), Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић, и подигао руку у знак поздрава. Исто је учинио убрзо, када је напуштао судницу.
Тајна Легијиног исказа
Улемеково сведочење свело се на понављање исте реченице: „Немам ништа да додам или одузмем од онога што сам у истој овој судници рекао пред другим већем“.
На питања судије Весне Петровић да ли остаје при свом исказу, да ли је дошло до сусрета између тада начелника РДБ Радомира Марковића и њега, разговора у ком је изнет предлог да ликвидира особу, Улемек је углавном понављао исте речи.
„Све ово сам већ говорио и стварно не видим сврху овог испитивања. Све стоји у записнику и стојим иза тога“, рекао је Улемек.
На питање судије да ли је ангажовао лица да ликвидирају Мирослава Курака, иначе окривљеног за убиство Ћурувије ком се суди у одсуству, као и окривљеног Ромића, исти је био одговор.
„Остајем при свему што сам рекао на прошлом суђењу“, казао је Улемек.
Директан одговор судија је једино добила на питање има ли непосредна сазнања о Ћурувијином убиству.
Улемек је одговорио „не“.
Тужилац за организовани криминал Миленко Мандић рекао је да нема питања имајући у виду да је „сведок остао при свим наводима које је дао тужилаштву и поново на главном претресу“.
Улемек је затим одговорио да је претњи по његову и безбедност његове породице било пре него што је на суду сведочио у септембру 2016. године, али да то није утицало на то што ће рећи.
Адвокат Стеван Протић, бранилац одбеглог Курака, питао је Улемека да ли је тужиоцу рекао да је Курак тај који је пуцао на Ћурувију.
„Не, нисам рекао да је пуцао Курак“, одговорио је Улемек.
Бранилац Ратка Ромића и Милана Радоњића, адвокат Зора Добричанин Никодиновић, питала је Улемека да ли је рекао да је Ромић ударио у главу Бранку Прпу која је била уз Ћурувију када је 11. априла 1999. године убијен.
„Не. Нити имам сазнања нити сам то икада рекао“, одговорио је Улемек.
На питање да ли је браћи Симовић у кафићу „Бомбај“ рекао да је Курак убио Ћурувију, Улемек је одговорио да се не сећа.
Без непријатности
Сведочење Милоша Симовића свело се на реченицу да „неће давати никакве исказе, нити одговарати на питања“.
Иако је судија Петровић постављала бројна питања, између осталих и то да ли остаје при раније датом исказу пред тужиоцем 2014. и судом 2016. године, Симовић није желео да одговара.
„То је јако давно било и не сећам се тада шта сам рекао и не остајем при тим изјавама“, рекао је Милош Симовић.
Симовић је навео да „оптужене не познаје и да није учесник у предмету“.
„Да ли сте о убиству разговарали са Легијом, братом, Душаном Спасојевићем?“, питала је судија.
„Не бих себе излагао непријатностима“, казао је Симовић
Са „не“ одговорио је на питање да ли му је прећено.
На питање има ли нешто да дода Симовић је одговорио: „Немам, таман посла. Могу само да честитам 8. март свим дамама“. После тих речи, без освртања, напустио је судницу.
На данашњем претресу сведочио је и Милошев брат Александар Симовић, који је рекао да остаје при исказу који је дао на главном претресу „где сам рекао да не желим да дајем одговоре на питања суда, тужиоца и окривљених“.
„Нисам желео да учествујем у овоме“, рекао је овај брат Симовић.
„Имате ли нека сазнања о убиству Славка Ћурувије?“, питала је судија.
„Као што сам рекао на том претресу не бих желео да говорим о томе“, одговорио је Симовић.
Нa данашњи претрес Улемек и браћа Симовић довезени су из затвора у ком издржавају казне на које су осуђени због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића и других злочина.
Наручивање једног убиства
Милорад Улемек Легија дао је исказ Тужилаштву у ком је рекао да је у време НАТО агресије 1999. године са ЈСО, јединицом којом је командовао, био на КиМ, и да је 29. и 30. марта, обавештен да треба да се јави у Београд начелнику РДБ-а Радомиру Марковићу. Дошао је у седиште службе у Кнеза Милоша, у зграду где се тада налазила Друга управа и у канцеларији помоћника начелника службе Франка Симатовића затекао Марковића.
Када су изашли у ходник, после састанка, Марковић га је питао може ли Јединица да преузме задатак за који је потребно неколико људи.
Објашњавајући о каквом се задатку ради Марковић је рекао да је потребно да се уклони једно лице које тренутно својим непријатељским делатностима озбиљно угрожава безбедност државе, да је термин „уклонити“, рекао је Легија, значио у жаргону службе физичку елиминацију, односно ликвидацију.
Јединица до тада није никада добијала ту врсту задатака, испричао је Легија, и да је он требало лично да руководи том акцијом. Питао је начелника колико би било трајање задатка и добио одговор да ће оквирно трајати до 10 дана.
Легија се, према сопственим речима, нашао у проблему због тога што није могао да дозволи да јединица остане у ратним дејствима без његовог присуства толико дуго, те су се сложили да је корисније да буде на Косову и Метохији.
Према исказу који је дао Легија на КиМ се вратио 29. или 30. марта.
Наставио је да се јавља Марковићу, казао је Легија, и двадесетак дана касније рекао да може да испуни захтев, али је добио од њега одговор да је то завршено.
Легија је испричао да му је после убиства Ћурувије, начелник РДБ-а Марковић седећи у канцеларији успут рекао „ова двојица Радоњиних што су убили Ћурувију“, а да је пошто је напустио канцеларију у ходнику затекао Ратка Ромића и Мирослава Курака.
Славко Ћурувија убијен је из нечијег личног интереса, стоји у Легијином исказу и да је то његово мишљење.
Ћурувији није опроштено што је окренуо леђа целом том систему за који је годинама радио, рекао је Легија у свом исказу, и навео да се није радило о особи која је угрожавала државу.
Занимљиво је и да је 2002. године, према сисказу Легије, од њега Радомир Марковић који је био у затвору, како је навео „исфрустриран због тога што су многи на слободи, а он у затвору“ тражио да се организује убиство Мирослава Курака, и да је прихватио.
Да је мислио да ће то најбрже завршти Душан Спасојевић ком је испричао да га је Курак „пљувао код Раре у казину и да је рекао да је сељак из Гајтана, да је то Спасојевића наљутило и да је одмах издао налог својим пит-буловима да се то заврши“.
Када су Спасојевићеви због ликвидације пратили Курака, испричао је Легија, он је то приметио и успео је да им побегне. Убрзо потом су Курак и Ромић дошли код њега кући, исказ је Легије, па је одлучио да се ликвидација заустави и рекао Спасојевићу да је то у вези Курака и Ромића можда била лажна информација.
Наставак суђења
Судско веће које чине председавајућа Нада Хаџи Перић, судија известилац Весна Петровић и судије Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић одлучили су да суђење наставе 28. марта иако је првобитни план био да извођење нових доказа буде у пет дана од 6. до 10. марта.
Апелациони суд одлучује по жалбама Тужилаштва за организовани криминал и одбране на пресуду по којој су на укупно 100 година затвора за убиство Славка Ћурувије, уредника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ осуђени Радомир Марковић (30), Милан Радоњић (30), Ратко Ромић (20) и Мирослав Курак (20).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.