УНС вести
06. 03. 2023.
Почело пет одлучујућих дана суђења за убиство Славка Ћурувије
Апелациони суд у Београду, његово Посебно одељење за организовани криминал, место је у ком ће последњу прилику да изнесу нове доказе имати тужилаштво и одбрана бивших припадника Ресора државне безбедности, првостепено осуђених на сто година затвора због убиства медијског издавача Славка Ћурувије.
Првог од пет дана колико је судско веће којим председава Нада Хаџи Перић одредило за извођење доказа упечатљиво је било појављивање Бранке Прпе, партнерке власника и новинара „Дневног телеграфа“, коју су 11. априла 1999. године Ћурувијине убице одлучиле да поштеде.
Њу је тада нападач ударио у главу и док је лежала, поново се присетила данас у судници, видела је мушкарца који је држао пиштољ и кратко размишљао да ли и њу да убије.
Олуја од метака
Прпа је рекла да не зна колико је било нападача, да је она видела само једног и да је тај пуцао Славку Ћурувији у главу. Особу која је њу ударила у главу, навела је, није видела.
Поновила је опис нападача као изразито бледог, са црном капом, црних очију, аморфног лица и да је то приметила у магновењу.
„Имао је тај контраст који се истицао црна капа, бело лице. Био је миран, хладнокрван, без иједног трептаја“, рекла је Прпа.
Када је први пут дала опис нападача, како каже, дефинисала је проценат сигурности око 60 одсто. Описала је да су то тренуци магновења, метафизички и да је помислила да је почела олуја, јер је био облачан дан, а да су то заправо били меци и рикошети које је чула у пролазу у ком се догодило убиство.
На питање да ли то лице види у судници, Прпа је одговорила да не препознаје такво лице, односно да се нада да није присутно у судници.
Прпа је рекла да је први пут с инспекторима разговарала у свом стану, дан након Ћурувијиног убиства, а затим годину и девет месеци после, када је добила позив да погледа фотографије могућих осумњичених.
„Никога то убиство није интересовало, нити је истраживао“, рекла је Прпа.
На питање коју је диоптрију тада имала, због постојања приговора да није могла добро да види лице које је пуцало на Ћурувију јер су јој са лица пале наочаре, Прпа је одговорила да није била велика, минус 1,70, и да се радило о малој близини.
Када је Ћурувија убијен имала сам 46 година, рекла је Прпа, а сада имам 70 година.
Маглење истине
У судници је данас био присутан и некадашњи начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић који је одговорио судијама да му сада здравствено стање дозвољава да присуствује суђењу и износи одбрану.
Марковић је навео да остаје при свакој речи коју је изговорио у досадашњем поступку и да „смо овде имали 96, односно 98 сведока које је предложио тужилац и они су рекли да немају непосредних сазнања о убиству Ћурувије“.
Навео је како је тужилац „прогласио капиталним сведоком“ Милорада Улемека Легију, некадашњег команданта Јединице за специјалне операције, а да је и он изјавио да има мишљење, да нема непосредних сазнања.
Некадашњи шеф РДБ рекао је да исказ сведока Александра и Милоша Симовића, који ће се ове недеље као и Улемек појавити у судници у предмету за убиство Ћурувије, а који су „подржали Легију“ јесу контрапродуктивни и да су они окарактерисани као „манипулативне особе“ од тужилаца у суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића.
Марковић је рекао како је тужилац за мотив убиства навео писање „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ и да су мере тајног праћења које је примењивао РДБ биле ради Ћурувијине ликвидације.
„Ћурувији је забрањено издавање новина по закону. Није могао да пише и критикује власт. Критиковање власти отпада као мотив. Власт се не руши у медијима. Није он био једини и највећи критичар власти“, рекао је Марковић обраћајући се судијама.
Мере праћења, рекао је Марковић, примењене су због основане сумње да је Ћурувија имао контакте са припадницима страних обавештајних служби.
Марковић је критиковао формирање Комисије за истраживање убистава новинара и навео да је то посао тужилаштва и да је из разговора са појединцима из Комисије закључио да су професионално недорасли задатку који им је дат.
Такође, рекао је како су истрагу тенденциозно усмерили у правцу РДБ.
„Замаглили су истину, а ми овде трагамо за истином“, навео је Марковић.
Легијина дисциплина
Бивши начелник РДБ је рекао како је циљ овакве оптужнице да се власт тог времена окарактерише као злочиначка, да се осуде припадници службе безбедности, а да ће се пресудом, тако, аболирати инспиратори "Милосрдног анђела".
Навео је како се у току целог поступка врши притисак на суд и да председник Комисије Веран Матић гостује по телевизијама тражећи да суд потврди пресуду за коју сам каже да нема довољно доказа и да би то било доказ борбе за слободу медија.
Осам година траје поступак, рекао је Марковић, а да смо ми негде на почетку кривичног поступка.
На питање тужиоца Миленка Мандића када је упознао Улемека, Марковић је одговорио да је то било када је постао начелник РДБ, када су му се сви представљали и да је тада Улемек био командант Јединице за специјалне операције.
Марковић је одговорио и да Улемек није био члан колегијума РДБ по својој функцији и да је присуствовао таквим састанцима једном или двапут, када је његово присуство било потребно.
Марковић је одговорио и да није био у сукобу са Улемеком и да „не може начелник бити у сукобу са својим потчињеним“.
„Против њега нисам водио никакав дисциплински поступак“, рекао је Марковић и објаснио да је Улемек био у Легији странаца у којој постоји посебан начин дисциплине.
„Један од начина дисциплине је примењиван у ЈСО с чим се нисам сложио. То је била моја примедба, а не поступак и казна. Зауставио сам и то се више није примењивало“, рекао је Марковић
Марковић је рекао да Улемек за време НАТО агресије на СРЈ није имао никакву везу са ресором ДБ осим у смислу логистике и да је одговарао министру и штабу којим је командовао Небојша Павковић.
„Никакву комуникацију нисам одржавао са Улемеком током агресије“, рекао је Марковић.
Као једини сусрет навео је да се десио 17. априла када му је Улемек тражио да проба код начелника генералштаба да измени акцију предвиђену за 18. април јер би угрозила безбедност јединице, што је Марковић и учинио одласком код Драгољуба Ојданића.
„Ојданић је исто вече послао депешу да се одгоди дејство не само за ту него и неке друге акције“, рекао је Марковић.
Реконструкција убиства - 24 године после
Пред петочланим већем данас је говорио и тужилац Миленко Мандић, заменик тужиоца за организовани криминал, који је рекао да у потпуности остаје при жалби на првостепену пресуду донету у поновљеном поступку.
При жалбама су остали и окривљени Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић и њихови браниоци, као и бранилац осуђеног Мирослава Курака који је у бекству.
Адвокат Радоњића и Ромића Зора Добричанин Никодиновић предложила је реконструкцију убиства истог дана у исто време и напоменула како би то могло јер се приближава дан када је Ћурувија убијен, 11. април.
Адвокат Радомира Марковића Владимир Маринков подржао је предлог о реконструкцији.
Судско веће које чине председавајућа Нада Хаџи Перић, судија известилац Весна Петровић и судије Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић одлучили су данас да сутрашња седница не буде јавна и да се не одржи извођење доказа испитивањем предвиђених сведока већ да то буде у среду.
Судије ће сутра одлучивати о данашњим предлозима, а суђење се наствља у среду у 10 сати у суду у Устаничкој улици.
У поновљеном поступку на укупно 100 година затвора осуђени су Радомир Марковић (30), Милан Радоњић (30), Ратко Ромић (20) и Мирослав Курак (20). На ту пресуду жалили су се и Тужилаштво за организовани криминал и одбрана.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.