УНС вести
14. 06. 2022.
Злоупотребе у пројектном суфинансирању медија заслужују и озбиљну полицијску истрагу
Скуп „Шминка, костим и сценографија јавног интереса“ одржан је данас у Прес центру Удружења новинара Србије (УНС). Повод за овај скуп био је истраживачки серијал уредника Суботичке.рс Бранка Жујовића којим је разоткривен низ малверзација у пројектном суфинансирању.
Учесници трибине „Шминка, костим и сценографија јавног интереса“ (фото: Прес центар УНС)
Уредник „Суботичке.рс“ Бранко Жујовић, новинар и медијски експерт Веран Матић, представник Локал преса Стојан Марковић, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић , правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић и члан Управе УНС-а Ивица Милосављевић говорили су о спорној расподели средстава и злоупотребама које се везују за суфинансирање медијских пројеката.
Онлајн медиј „Суботичке.рс“ је у протекла три месеца објавио серијал од 25 текстова, базираних на информацијама којима је разоткривен систем злоупотреба у пројектном суфинансирању. Према овим текстовима, идентификоване су медијске комисије чији су чланови истовремено и део ГОНГО организација, које воде власници медија.
„Имали смо потребу да скренемо пажњу јавности на разне случајеве и начине уплива у медијске конкурсе и извлачења новца из медијских конкурса. Осим што добијају огромне своте новца на конкурсима, један од канала извлачења тог новца су и њихови такозвани „бочни играчи“ који добијају огромна средства“, рекао је уредник сајта „Суботичке.рс“ Бранко Жујовић.
Суботичке.рс су тако дошле и до сазнања да је Милан Швељо прошле године у Суботици добио 2,5 милиона динара за медијски пројекат и да је сав новац за реализацију проследио другим организацијама и фирмама, међу којима је и фирма власника Телевизије Суботица Владимира Стефановића. Подаци о реализацији такође нису били доступни, те до двадесет снимака од пет минута, које је Телевизија Суботица требало да реализује, редакција Суботичких није успела да дође, због одбијања Швеља да их пошаље.
Учесници трибине „Шминка, костим и сценографија јавног интереса“ (фото; Прес центар УНС)
Главни и одговорни уредник javniservis.net Веран Матић рекао је да овакве активности нису непознате Министарству културе и информисања и општинским управама, за које каже да су умешане.
„Када се погледа како та хоботница функционише у одређеним случајевима, може се рећи да овде има посла и за криминалистичку полицију и једну озбиљну истражну радњу која би показала велики број злоупотреба у јасно изграђеним случајевима“, додао је Матић.
Уредник онлајн медија „Јавни сервис“ посебно се осврнуо на етички аспект пројектног суфинансирања, рекавши да је недопустиво да медији који непрестано крше Кодекс новинара Србије добијају велика средства на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката. Како сматра, такви медији би требало да буду дисквалификовани и пре самог конкурисања.
Осим поступања у складу са етичким принципима, редакција Суботичких је оценила да је упитан и квалитет садржаја које реализују медији који су добили већа средства на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката. Узевши у обзир да је током истраживања уочен и садржај који је реализован преписивањем информација са Википедије, присутни су закључили да је неопходна евалуација пројеката по њиховом завршетку.
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић (фото: Прес центар УНС)
„Први корак мора да буде захтев да свако ко произведе медијски садржај буде у обавези да достави на јавни увид оно што је урадио. Поред тога, мора да се установи евалуација пројеката и оцењује оно што је финансирано. Трећи важан корак био би поштовање Закона о спречавању сукоба интереса – ми не можемо да дозволимо да људи који су власници медија у комисије приоритетно шаљу људе који су запослени у њиховим медијима“, рекао је генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић“.
Како каже, битно је јавност што боље упознати са тиме како се новац расподељује у њиховим градовима и општинама.
„Људи не би били задовољни овим буџетским расипништвом – са једне стране не могу да добију од медија оно што је функција медија, а њихов новац се несврсисходно одваја на штету информативних и свих осталих потреба. УНС ће наставити са обиласком великих градова и општина у Србији, а следећа станица биће Суботица“, додао је Брајовић.
Правник НУНС-а Раде Ђурић је такође рекао да је неопходно што више писати о овој теми, како би и људи из надлежних институција схватили да је на овај начин спроведена реализација трошења средстава недозвољена.
„Неопходна је комплетна реформа и реструктуирање целог система, како би се пронашао начин да се макар смање овакве злоупотребе. За мене је посебно болно то што не видим да систем реагује. Имамо и тужиоце, и правобраниоце и надлежне инспекције, а овде видимо озбиљне елементе кривичног дела, као и злоупотребу трошења јавних средстава“, додао је Ђурић.
Летимичним погледом на документацију која је до њега пристигла, члан управе УНС-а Ивица Милосављевић закључио је да постоји потврда постојања организованих мрежа које се пријављују на конкурсе и део су медијских комисија.
„Закључио сам да постоје случајеви где се редакција неке телевизије представи као потпуно технички оспособљена, а онда сав новац који добије од неког органа управе пребаци одређеним подизвођачима. Треба да се зна да је обавеза тих који су аплицирали да 50 одсто уложе сами у тај пројекат. Ми, међутим, често нисмо у прилици да видимо ни пројекте и онда се запитамо: Који је мотив људи који аплицирају?“, рекао је Милосављевић.
Као један од важних проблема невезаних за малверзације у пројектном суфинансирању, а везаних за нереалну расподелу средстава присутни су издвојили и то што се код принт медија трошкови штампања и дистрибиуције садржаја више не сматрају као оправдани. Представник Локал преса Стојан Марковић истакао је да се тиме показује драстичан пример непознавања медијске продукције.
На скупу је било речи и о заштити Савета за штампу и апелу да се он дефинише као једино саморегулаторно тело са циљем да штити етичке и професионалне стандарде новинарске професије. Одбијање да се Савет за штампу уврсти у Закон о јавном информисању и медијима могло би да утиче на стварање нових сличних удружења, нових новинарских кодекса, општу конфузију људи у вези са тиме коме да се обрате, и најважније – умањено поштовање етичких норми.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.