УНС вести
16. 09. 2021.
Медији у Србији заборављају на одговорност када извештавају о дигиталном насиљу над децом
У трци за профитом и бољом позицијом на тржишту медији углавном сензационалистички извештавају о ризичном понашању деце на интренету и недовољно простора посвећују превенцији, закључак је радионице ,,Улога новинара у спречавању дигиталног насиља над децом” која је одржана 13. Септембра у новосадској књижари ,,Булевар Боокс”.
Проф. др Владимир Баровић истакао је да није довољно извештавати о неком насиљу када се оно већ догоди, јер медији имају задатак и да едукују, а не само да информишу и забаве конзументе свог програма. Већина деце не зна да се иза појединих профила са којима комуницирају налазе и одрасла лица која, користећи друштвене мреже, покушавају да им се касније приближе и физички. Новинари могу да одиграју важну превентивну улогу, али морају да буду обучени за то. ,,Када се извештава о насиљу треба нарочито водити рачуна о томе да се ни на који начин не открива идентитет жртве ни осумњиченог”, напомиње Баровић и указује на то да непрофесионална новинарска објава може нанети додатну штету жртви насиља.
,,Новинари треба да буду упознати, не само са законском регулативом, него и са методологијом приступа и разговора са жртвама, родитељима жртве и родитељима насилника“, рекла је криминолошкиња Биљана Кикић Грујић из Центра за превенцију девијантног понашања. Она је присутнима представила појам и врсте насиља и злостављања деце путем информациони-комуникационих технологија (педофилија, лажно представљање, злоупотреба друштвених мрежа, вршњачко насиље на интернету, трговина децом, секте на интернету, дистрибуција дечије порнографије, приступ порнографији на интернету). Истакла је важну превентивну улогу родитеља, али и то да они углавном нису довољно упућени и обучени за то. Кикић Грујић је одржала велики број радионица у школама, па је, са тим у вези, напоменула да је неопходно константно подизати свест и просветних радника о важности проактивног приступа овој теми са ученицима.
,,Први пут се деца крећу у простору у ком родитељи не могу да их прате”, рекао је новинар Борис Павлов говорећи о ,,виртуелном простору” у ком млади проводе све више времена. И он је посебно препоручио да треба извештавати о ризичном понашању деце на интернету, а не само о насиљу које се већ догодило. Павлов већ дуже време прати тренд такозваних ,,изазова” на друштвеним мрежама који се често завршавају смртним исходом, па је на радионици посебну пажњу посветио анализи пробраних видео снимака. Говорио је о томе колико прегледа имају објаве тинејџера на друштвеним мрежама, односно, колико класични медији више нису привлачни младима. Њихов начин комуникације је потпуно другачији, те их старији тешко прате у томе. ,,Дигитално насиље је глобални тренд и велики изазов, али се касни у решавању тог проблема, додао је он.
Учесници скупа сложили су се да стриктне забране и кажњавања деце нису решење. Уместо тога, препоручују информисаност и упознавање деце, родитеља и наставника са ризицима које носи интернет, у чему медији могу да буду добри партнери. На послетку, представљени су конкретни примери добре и лоше праксе који су анализирани са учесницима радионице.
Модератор радионице ,,Улога новинара у спречавању дигиталног насиља над децом” био је Предраг Рава.
--------------------------
Радионица је суфинансирана и подржана од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама кроз Конкурс за унапређење професионалних стандарда. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове Секретаријата.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.