Сукоб: Информер и Курир vs Блиц и Ало (2014)
08. 11. 2012.
Нема огласа без истине о тиражу
Штампани медији у Србији који нису чланице АБЦ не би требало да добију ни један једини оглас, јер је само то гаранција транспарентног пословања и пракса у ЕУ.
Слађана Јовановић из ревизорске куће “Бејкер Тили”, која проверава податке медија о тиражу, каже да АБЦ Србија, која одитује тираж у Србији, ради по правилима која постоје широм света.
Јовановићева је рекла и да члан ове организације може бити она медијска кућа чији подаци о тиражу не одступају од оног што су ревизори утврдили на терену.
Она је тако за “Блиц” прокоментарисала спекулације у јавности да неки медији, међу којима је и “Рингијер Аксел Шпрингер”, у сарадњи са АБЦ лажирају податке о тиражу и читаности који су кључни за оглашиваче.
Индикативно је да такве оптужбе долазе управо из оних медија који не одитују тираж, нису чланови ове организације или су због фалсификовања података о броју продатих примерака избачени из ње. Логично је поставити питање да ли оне куће које не желе да њихов тираж буде доступан јавности то раде да би лажирали податке.
- Све проверавамо детаљно - писмену потврду штампарије о одштампаним примерцима, фактуре дистрибутерима, потписане записнике о ремитенди, па и пружање доказа о појединачној, групној и пакетној продаји. Уколико се укаже потреба, тражимо и податке о наплати потраживања по фактурама које су послате дистрибутеру, конфирмације са дистрибутером - наводи Јовановићева процедуру рада у кући “Бејкер Тили”.
Роберт Чобан, члан Борда директора АБЦ Србија и директор “Колор прес групе”, каже да је у готово свим земљама Европе немогуће добити оглас ако нисте у систему АБЦ одита.
- Новине и магазине одитује професионална ревизорска кућа коју ангажује АБЦ. Тај податак служи оглашивачима, агенцијама и јавности да знају податке о тиражима.
АБЦ систем у свету постоји већ више од сто година и у међувремену је постао светски стандард, не само код штампаних медија. Многе земље су обавезале штампане медије на АБЦ одит. У овој компанији пре неколико дана су истакли да су све организације које су део АБЦ система, па и АБЦ Србија, потпуно независне.
Јелена Дракулић Петровић, директорка компаније “Рингијер Аксел Шпрингер” у чијем саставу је и дневни лист “Блиц”, наводи да је АБЦ озбиљна компанија чије присуство у Србији доприноси легитимитету тржишта.
- Од почетка пословања АБЦ у Србији издања наше компаније се одитују , а сведоци смо да је од тада тржиште професионализовано, да је уведен ред, да се знају правила игре - каже Петровићева, која је и члан Борда директора АБЦ Србије.
Оптужбе у јавности, међутим, нису се свеле само на АБЦ Србију, компанију “Рингијер Аксел Шпрингер” и причу о лажирању тиража.
Јавно је нападнута и кућа “Ипсос Србија”, која је оптужена да лажира податке о читаности, како би маркетиншке агенције убедиле своје клијенте да “милионе евра потроше баш у тим листовима”.
Срђан Богосављевић, директор “Ипсоса”, каже да је приликом утврђивања читаности неких новина узорак у Србији један од већих у свету и да је рађен као случајни и репрезентативни.
- Методологија којом радимо је научно и стручно заснована и у потпуности стојимо иза ње. Наравно да када год се ради мерење у којима постоје рангирања, да постоје и незадовољни, али начин на који се коментаришу ти подаци обично не дозвољава аргументовану расправу. Оно што бих ја рекао је то да нема говора да на било који начин било кога фаворизујемо - тврди Богосавељевић.
„Новости“ и „Прес“ без коментара
“Блиц” је јуче позвао и друге чланове АБЦ Србије са питањем зашто су одитују у овој организацији. Манојло Вукотић, главни и одговорни уредник “Вечерњих новости”, рекао је да “не жели да се меша”.
Ни Вук Вучуревић, директор листа “Прес”, није желео да одговори на наше питање. О начину на који се одитује тираж у Србији јуче није желео да говори ни члан Борда директора АБЦ Србије Иван Станковић, док је такође члан Борда Милка Форцан рекла да ће се огласити почетком наредне недеље.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.