Синдикалне теме
06. 09. 2023.
Допунске делатности – мање времена за новинарски рад или „сламка спаса“ за квалитет садржаја
Многе медијске куће зарад финансијског опстанка обављају и допунске делатности попут продукције мултимедијалног садржаја за клијенте, издавања простора и отварања кафића. Неке од њих данас врло успешно послују, а финансијска стабилност омогућила им је да им уместо „трке за кликовима“ императив буде квалитет медијског садржаја који производе.
Концепт радио-кафеа који није популаран у Србији, у великој мери је, како истиче директор Радиодифузног предузећа „021“ Слободан Крајновић, заступљен у земљама западне Европе и у САД. По том принципу функционише и Медијска кућа „021“, која у Новом Саду, на месту где је редакција, поседује и угоститељски објекат.
„Када је покренут радио-кафе циљ је био да се постојећа радијска публика окупи у објекту који је повезан са радио-станицом. Највећи фанови који желе да упознају своје омиљене водитеље, новинаре и ди-џејеве сада имају место где могу да разговарају са њима или да уживо виде како они раде“, каже за сајт Удружења новинара Србије.
Крајновић додаје да се радио-кафе временом нашао на „културној мапи“ Новог Сада, јер је постао место у коме се одржавају концерти, филмске вечери, позоришне пројекције, промоције књига.
Додатни приходи које „021“ остварује од радио-кафеа допирносе финансијској одрживости овог медија. Крајновић каже да се у радио-кафеу по потреби одржавају и конференције за новинаре.
„Пожелели смо да концепт радио-кафеа проширимо сродним стварима и тако је просторија кафића постала и мали медија центар. Постоји могућност да се простор закупи за конференцију за новинаре, радионицу или мини-семинар“, додао је.
И портал 021.рс и Радио 021 се финансијски одржавају од огласа. 021 има и своју онлајн продавницу која, како каже Крајновић, није извор прихода већ значајно средство за промоцију медијске куће 021.
„Гифт шоп није комерцијална варијанта или нешто што смо покренули да бисмо зарадили новац. То су рекламни производи које продајемо да бисмо што боље промовисали медиј јер на сваком гифт-производу пише 021. Ми промовишемо наш медијски бренд путем тих производа тако да то заправо и није онлајн продавница већ баш гифт шоп“, објаснио је.
Тешко је, каже, финансирати референтан дневно-информативни медиј, а додатне делатности су легитиман извор прихода који ће допринети да овај радио медиј као важно средство информисања за грађане опстане.
„021 је основан и етаблиран као озбиљна новинарска кућа новинарима и уредницима, што изискује доста улагања. Идеја је зато и била да се пронађе бизнис који ће донети додатне приходе ради лакшег преживљавања. Ако имате независне изворе прихода, медијски рад је лакши, јер не зависите од новца који вам неко додељује за медијске пројекте. То вам уједно и даје слободу у уређивачкој политици“, истиче Крајновић.
У Нишу такође ради медијска кућа Сити смарт којој је поред медијске, важан извор прихода и додатна делатност – изнајмљивање простора.
Ова радио-станица, која има и своје онлајн издање, постоји 28 година, а до 2008. године једини модел финансирања је, како каже главна уредница и власница Сити смарт радија Ивана Петковић, било оглашавање.
„Онда је дошло до светске економске кризе, а међународни донатори који су подржавали медије у Србији су се повукли. Седам година смо се задуживали и једва опстајали. Морали смо да отпуштамо новинаре. Од 21 стално запосленог остало је четворо запослених“, прича Петровић за УНС.
Због тога су, како додаје, решили да се упусте у пословни подухват „Сити смарт клуб“, па је и медијска кућа променила име из Сити радио у Сити смарт радио.
„Закупили смо простор у центру Ниша и ту смо преселили радио. Ту постоји и просторија која је идеална за радионице, дебате и састанке. Медијски посао комбинујемо са комерцијалним послом. То нам је помогло да опстанемо и останемо професионални“, додала је.
Сити смарт радио претходних година није добијао новац на конкурсима за пројектно суфинанисрање Града Ниша, па је ова додатна делатност, поред оглашавања, постала основни извор прихода.
„Мислим да нисмо добијали новац јер смо се више пута бунили због неправденог доношења одлука, као и због тога што смо једном приликом тужили Град Ниш“, додаје Петровић.
Сам модел пословања, како истиче, има и добих и лоших страна.
„Добро је што смо на тај начин преживели и привукли пажњу донатора који су били спремни да нам помогну у опремању простора, као и то што окупљамо у том простору читаву локални заједницу. Лоша ствар је што се човек запита где је медиј у свему томе? Од 24 сата дневно ја се другим стварима бавим већину времена,а мало времена утрошим на оно због чега све радимо – медијски садржај“. Истиче Петровић.
Мирослав Пауновић: РТВ МАГ не мора да прилагођава садржај захтевима тржишта јер јој продукција пружа финансијску стабилност
За РТВ Маг је значајан извор прихода „МАГ продукција“, а ова телевизија, поред медијског, производи и садржај за различите компаније.
РТВ Маг је, како каже главни и одговорни уредник и власник ове медијске куће Мирослав Пауновић, више пута добијао гран при на такмичењима које је огранизовало Удружење радио-станица Србије са Удружењем економских пропагандиста Србије, а то их је мотивисало да крену са сопственом продукцијом садржаја чији је циљ и оглашавање.
Производили су, како каже, садржај за компаније као што су Делта, Аргус турс, Симка чокладе, Шафран, Диплон, Макси тон, као и за Комерцијалну банку.
„У продукционом смислу смо одскочили од осталих радио и ТВ станица. То је оно што нас је учинило видљивим и омогућило да остварујемо респектабилне приходе. Цене су нам повољније од београдских агенција за оглашавање, а квалитет нимало не заостаје“, додаје Пауновић.
Разлог за су, како каже, спољни сарадници који су учествовали у пројектима РТВ МАГ.
„Појављивали су се еминентни професори са ФДУ и аутори који су остварили у српској кинематографији. У неколико пројеката са мном радио професор на Факултету драмских уметности у Београду др Миладин Чолаковић, као и Душан Јоксимовић, који је био директор фотографије у познатим филмовима. Тешко да нека телевизија има новца да плати озбиљног директора фотографије. Ипак, ако ангажујете некога као сарадника на пројекту, драге воље се одазове“, рекао је.
Пауновић је значајан новац улагао у даљи развој медијске куће и у технолошки напредак.
Убрзо је дошао и до идеје да са колегама формира удружење „Нова мрежа“, које је заједничком организацијом куповало филмски и серијски програм од дистрибутера у региону.
„Куповали смо амерички и европски филмски и серијски програм од највећих дистрибутера у региону. Све телевизије у овом удружењу долазиле до квалитетног програма по ниским ценама. Ако нека телевизија жели да купи, на пример, Мућке, мора да плати око 1000 долара по епизоди, али ако ову серију купи 30 телевизија које су у мрежи, платиће 30 евра по епизоди. Ми се нисмо територијално сударали и нисмо били једни другима конуренција“, објаснио је Пауновић.
Телевизије у „Новој мрежи“, како каже, раде на исти начин и након приватизације регионалних и локалних телевизија.
Пауновић, као и Петровићева и Крајновић, каже да захваљујући додатним приходима од Продукције МАГ, новинари ове телевизије не морају да се прилагођавају тржишту.
„Одговарали смо на потребе тржишта, али никад им нећемо продавати кич и шунд. Парадокс је да се кич и шунд у Србији, који су заправо најјефтинији по вредности, продају најскупље. Највећи оглашивачи се опредељују за такав садржај јер је, нажалост, најгледанији. Ипак, ми не радимо под притиском тржишта, па не морамо да објављујемо такве ствари“, додаје Пауновић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.