Синдикалне теме
22. 08. 2023.
Две године највећег понижења у каријери
Од 2016. до 2020. године на покрајинском јавном сервису око 370 медијских радника радило је преко агенције. Саговорник УНС-а који је „био изнајмљен РТВ-у“ каже да је то био начин да се „ослободе људи који им се нису допадали“ и да је то „један од најгорих видова ангажмана новинара на овим просторима“.
„Многе јавна предузећа у Новом Саду су користила услуге агенцијског запошљавања - градско зеленило, градска чистоћа, па је и Радио телевизија Војводине одлучила да то уради“, прича за УНС новинар РТВ који је желео да остане анониман, а две године је преко агенције радио за покрајински јавни сервис.
Када је донета одлука о забрани запошљавања у јавном сектору, у Радио телевизији Војводине проблем забране запошљавања су решили „запошљавањем преко агенције“. Око 370 радника, који су углавном радили на одређено добили су нове „послодавце“ и наставили да раде под сличним условима и за сличне плате на дотадашњим радним местима. Међутим, каже и да је овај вид запошљавања био начин да се ослободе људи који им се нису допадали непродужавањем уговора.
Наш саговорник је две године радио преко агенције, по разним уговорима, углавном на три, четири месеца. РТВ је расписивао тендере за агенције преко којих ће медијски радници бити ангажовани. Међутим, дешавало се да неки понуђач оспори резултате тендера. Тада се сви „агенцијски радници“ прелазили на хонорарне уговоре, који су били неповољнији и зато сада имају „рупе у стажу“.
„Мислим да је то један од најгорих видова ангажмана новинара на овим просторима. Ниједан новинар неће се бавити својим послом како треба под тим условима, јер немаш појма шта те чека за месец дана када се буду продужавали уговори“, каже наш саговорник.
Већина остала без посла
Када је систем са агенцијама „пукао“, већина је остала без посла, па су сукцесивно враћани на РТВ, по „квотама“. Било је питање ко ће добити посао и на који начин су прављене квоте, а квалитет људи који су остајали зависио је доста и од тога ко је био уредник и ко је водио одељење. Каже да је у његовом одељење било петоро, а он је једини добио посао, јер је био уредник, новинар и имао четири емисије. Нажалост, четворо његових пријатеља и колега је остало „без икакве шансе да се врате на РТВ“.
Систем агенцијског запошљавања био је замишљен тако да су новинари са агенцијом имали посла само при потписивању нових уговора, решења о годишњем одмору и боловању. То што су потписивали, договарали су са својим надређенима у РТВ-у.
„Ми смо практично били део редакције, понашали се и радили као остали новинари, осим што смо стрепели да ли ће нам продужити уговор“, каже наш саговорник.
Додаје и да не зна шта би се десило да је неко направио неки проблем, или у случају тужбе, ко би сносио одговорност, „јер ви практично нисте део јавног сервиса, већ агенције, а она нема ту врсту одговорности“.
Запосленима преко агенције уплаћивани су доприноси за здравствено и пензионо. Међутим, дешавало се да неки остану без здравственог осигурања и то сазнају када оду код лекара јер „ови из агенције нису били ажурни“.
Каже и да када се одустало од агенцијског запошљавања, велики број одељења у оквиру РТВ-а је остао без кључних људи, углавном младих који су носили програм.
„У једном моменту расвета је остала без иког. Ти имаш не знам колико студија у оквиру РТВ-а које нема ко да расветли, јер си морао да отпустиш све људе који су радили на рефлекторима. Омладински радио је остао без 50 одсто новинара, програм је буквално искасапљен. Онда су једно по једно враћали, премештали из одељења у одељење и покушавали да надоместе мањак људи. Али мислим да је квалитет програма и свега озбиљно пао када су сви ти људи отишли“, каже наш саговорник.
Он додаје да су људи који су водили РТВ у том тренутку сматрали да не треба да се боре са Владом, да објасне да нису јавни сектор, већ Јавни сервис. Да људи одлазе у пензију, да се медији мењају.
„Јавни сервис не може тако да функционише. Можете да замислите колике су плате мале, нарочито са овом кризом и људи одлазе. А теби требају нови људи, а немаш начина да их ангажујеш. И онда имаш агенцију, што је њима једно време одговарало. Преко агенције можеш да радиш шта хоћеш, не крше ни једну Владину одредбу, ни један закон, све је у сивој зони. И онда су тако радили, не очекујући да ће то пући“, прича саговорник УНС-а.
Криви смо и ми, јер смо били кукавице
Саговорник УНС-а каже агенцијско запошљавање новинара није стварало само несигурности новинара, већ је било и етичко питање Јавног сервиса. Покрајински јавни сервис треба да извештава о најважнијим темама у Војводини, а програм производе људи који су „изнајмљени“. Они треба да се придржавају правила РТВ-а, а њихова сигурност је лежала у рукама неке друге фирме, која је сваког тренутка могла да се угаси.
„Могла је агенција да каже, РТВ више не плаћа, пребацићемо вас на друге послове. И све те људе пошаљу да чисте улице или да се баве неким другим послом. Јер законски нису били приморани да брину о твом послу на било који начин. То су две године које су биле навеће понижење у мојој каријери“, прича наш саговорник.
Медијски радници који су били запослени преко агенција, углавном не желе да причају јавно о том периоду. Наш саговорник каже да су генерално уплашени, а они који су добили посао за стално и даље мисле да неко може да им се освети ако причају јавно.
Запослени преко агенције нису могли ни да буду чланови синдиката, а и питање је било против кога би се бунили за побољшање свог статуса. Размишљали су и о оснивању синдиката у оквиру агенције, али су схватили да је то потпуно бесмислено, јер су им уговори на три месеца, а агенција може да не прође на тендеру, или изгуби лиценцу и синдикат губи сврху.
„Синдикат је, мислим једном приликом организовао неку врсту окупљања овим поводом. Појавило се 20-ак људи, од нас више од 300 који смо били запослени преко агенције. Мало је и до нас новинара. Када имаш систем да немају никакве обавезе према нама, онда им одговара да смо мало и кукавице и да нећемо да се побунимо. Све се лепо уклопило и зато је нажалост трајало тако дуго“, каже саговорник УНС-а.
Он и са ове дистанце каже да не зна који су били мотиви руководства да посегне за агенцијским запошљавањем. Можда су хтели да заштите запослене, можда је то био једини начин да их задрже, мада сумња у то. Каже да колико год су говорили да је такав рад испод сваког достојанства, нико се није обазирао на то.
Такође, агенцијско запошљавање није била уштеда за РТВ, напротив. Сви су примали исте плате као када су имали уговоре на одређено, плаћани су им сви доприноси на зараде, али и агенција је узимала свој део.
„Ми смо коштали РТВ више него што бисмо их коштали да су могли да нас запосле за стално.“
|
Скупљи радник на лизинг него стално запослени Према писању ВОЈС-а (VOICE) менаџмент РТВ-а потписао је 6. јануара 2020. године уговор с конзорцијумом новосадских агенција Монтоп ХРС и Лаборис ХРС за услуге ангажовања 371 радника. Уговор је био вредан 200 милиона динара. Међутим, агенција Лаборис ХРС у том тренутку није се налазила у Регистру агенција за запошљавање при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. ВОЈС наводи и да је РТВ раднике запошљавао и преко агенције Оптимум коју је проверавало Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, због наводних злоупотреба положаја одговорних лица ради прибављања противправне имовинске користи. Синдикат Независност поднео кривичну пријаву јер агенција Оптимум није испуњавала услове за учешће на тендеру због ангажовање радника на црно. ВОЈС наводи и да су процене да радници ангажовани посредством агенција на РТВ-у коштају седам одсто више него стално запослени на истим пословима, због провизија које узимају агенције. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.