Синдикалне теме
18. 08. 2023.
Атанасковић: Јутјуб канал „Којекуде са Маром“ је породичан посао и производ вишегодишњег искуства
Новинарка Марија Атанасковић један је од првих „мултимедијалних“ новинара у Србији јер је видео-снимке за медијске портале креирала и пре 15 година, када су је, како говори за сајт УНС-а, људи са чуђењем посматрали, јер камером снима нешто што неће бити објављено на телевизији. Атанасковић данас, упоредо са послом на порталу „24 седам“, са својом породицом производи медијски садржај за Јутјуб канал „Којекуде са Маром“.
На Јутјуб каналу „Којекуде са Маром“ Атанасковић објављује приче о култури, историји, лепотама Србије и свог родног краја Великог Мокрог Луга, као и интервјуе са људима који имају необичне таленте и баве се разним занатима.
„Аутор сам свих видео-снимака на Јутјуб каналу, а подршка у реализацији је мој супруг Стефан Стојановић, који је сниматељ и фотограф . Он, дакле, снима, а ја смишљам теме, организујем снимања и монтирам. После то пласирам и на друштвене мреже“, каже Атанасковић.
Кроз шалу истиче да се мора поменути и „мали редитељ“ који учествује у реализацији, њихов четворогодишњи син Деспот.
„Често на снимање водимо и Деспота, који је наш редитељ. Деспот нам диригује како можемо да снимимо нешто у зависности од његовог расположења“, додаје Атанасковић за УНС.
Приходи које остварују у овом породичном послу нису, наводи, довољни да би могла у потпуности да се ослони на њих.
„Разлог за то је чињеница да Јутјуб каналу могу да се посветим колико ми слободно време дозвољава, јер сам запослена на 24 седам, а некад радим и викендом. Зарада од снимака које објављујем би сигурно била довољна, када бих се у већој мери посветила томе и када бих била у прилици да правим спонзорисане видео-снимке“, наставља Атанасковић.
Атанасковић сматра да би могла да довољно зарађује од видео-снимака које објављује на „Којекуде са Маром“ само онда када би се у потпуности посветила овом пројекту.
„Око годину дана би требало да будем најинтензивније посвећена том Јутјуб каналу. Ипак, намеће се питање - како себе финансирати у том периоду, када је једино чему си посвећен Јутјуб канал од кога тренутно не зарађујеш?“, додаје она.
Иако због рада на „24 седам“, каналу „Којекуде са Маром“ није посвећена све време, Атанасковић у великој мери размишља о избору тема и стратегији за објављивање снимака на друштвеним мрежама.
„Свакодневно кроз аналитику пратимо када је садржај најгледанији, а то је најчешће око осам увече. Ипак, гледаност зависи и од околности у које се убрајају чак и временски услови. Ако је леп и сунчан дан, људи махом одлазе у шетњу и неће бити толика гледаност“, каже Атанасковић.
Она додаје да од видео-снимака које пласира на Јутјуб каналу, прави и кратке видео-снимке (shorts), које објављује на Тик Току и Инстаграму. Ове секвенце, како каже, могу неретко да заинтересују публику да погледа видео-снимак у целости.
За ове видео-снимке сматра и да су један од начина да у мору садржаја привуче пажњу баш на видео прилог који је она креирала.
Друштвене мреже, како каже, гледа не само као платформу за објављивање садржаја који је креирала, већ и као важан извор информација и полазишна тачка за истраживања.
„Пре две године на Твитеру је покренута велика полемика због тога што је неки ресторан у Србији поставио оглас у коме се за посао кувара нуди плата од 120 хиљада динара. У коментарима су људи писали да је то плата већа од плате хирурга. Видела сам то и позвала кувара за кога мислим да је релевантан саговорник да говори за мој Јутјуб канал. Трејлер је имао више од милион прегледа“, истиче Атанасковић.
Један од пионира у видео новинарству на порталима
У препознавању релевантних и занимљивих тема јој, како наводи, помаже вишегодишње искуство.
„Видео-новинарством сам почела да се бавим 2009. године, радећи као веб-новинар на порталу РТС-а. После годину дана, почела сам да радим и видео-прилоге за Јутарњи програм на овој телевизији и постала сам пионир у опремању текстова онлајн медија видео снимцима. Видео-садржај који се емитовао на Јутарњем програму прилагођавала сам за интернет потребе, односно, за веб-портал“, говори Атанасковић за УНС.
На РТС-у је била четири и по године, а наредна медијска кућа у којој је радила био је портал „Мондо“.
„На РТС-у сам видео-снимке само прилагођавала интернет потребама, јер сам га примарно припремала за телевизију. Портал 'Мондо' је тада био и једини онлајн медиј где су се свакодневно објављивали видео-снимци који су креирани искључиво за портал“, додаје она.
Услови рада су на почетку били скромни, али је, како каже, било занимљиво радити нешто што ради мали број људи, а будућност је новинарства.
„Људи које сам на почетку интервјуисала су били изненађени јер снимам видео-интервју са њима за портал. Увек би ме питали на којој телевизији ће се то емитовати, а чак се и данас то помало провлачи“, додаје она.
Сниматељ Младен Николић и она су, како каже, били мали, али успешан тим.
„Био је спреман да се прилагоди свакој ситуацији и мене је научио и снимању и монтажи. Уз њега сам касније монтажу у добром делу савладала и сада сама могу да монтирам“, истиче она.
У „Монду“ је радила осам година. Видео-снимци које је креирала су, како каже, у великој мери повећали видљивост овог портала, а то, како додаје, не би постигли без мултимедијалног садржаја.
„Продукција се толико развила да је било запослено седам видео-новинара. Тада сам сваког дана осим у недељу снимала и монтирала видео-прилоге, што значи да сам креирала око 300 видео-прилога годишње. За осам година сам креирала више хиљада видео-прилога“, прича Атанасковић за УНС.
Из „Монда“ је отишла 2021. године и запослила се у медијској кући „24 седам“
„То је био нови почетак који ми је био неопходан. Већ сам била етаблирани видео-новинар и они су желели да се прикључим њиховом тиму и да на свој начин подигнем видљивост портала“, рекла је.
Атанасковић: Преузимали су моје приче, а себе потписивали
После вишегодишњег искуства, као горући проблем у новинарству издваја непоштовање ауторских права.
„Било је ситуација када су многи портали преносили моје приче са Јутјуб канала и нису их потписивали. Нису се померили столицом са точкићима ни метар, док сам ја морала да путујем по Србији неколико стотина километара да бих урадила причу. На крају долазимо до тога да редакције више не морају да запосле ниједног новинара, јер могу да преузимају туђи садржај без последица“, додаје Атанасковић
Посебно јој, како каже, смета када медијске куће које имају много новинара преузму њен садржај и као аутора потпишу неког од запослених.
„Врхунац проблема је био када сам снимила видео-прилог у коме се говорило о наруквицама које су правила деца. Добила сам одобрење њихових родитеља да говоре. Дан након тога, док сам одлазила на посао, у аутомобилу сам укључила радио. У прилогу који сам слушала, водитељка је читала off-ове из мог видео-снимка. Да ствар буде гора, и изјаве деце су објавили као да су део њиховог прилога“, прича Атанасковић.
Публика се, како каже, у великој мери потцењује, иако је информисана о начину функционисања медија.
„Једна од највећих грешака у нашем медијском систему је потцењивање публике. Сматра се да су читаоци глупи и да код њих све може да прође само ако им се да довољно скандала и сензационализма. “, каже она.
Коментари (1)
Остави коментар18.08.
2023.
Divno
Sjajan članak, kao i Marija. Divni su joj prilozi, poucni i zanimljivi, sto u danasnje vreme vecina ljudi ni ne zna o kulturi, istoriji, starim zanatima, itd.
ОдговориSamo tako da nastavi, verujem da ce na kraju isploviti na vrh pored danasnjih budalastina koje se emituju svakodnevno na Internetu i televiziji.