Синдикалне теме
16. 05. 2023.
Ђурковић: Запослени нису свесни да уживају погодности које су резултат синдикалне борбе
Ако неко планира да оснује синдикат, мора се наоружати стрпљењем. Никада не радиш довољно добро и увек си за нешто крив. Запослени нису задовољни оним што постигнеш, а послодавац те доживљава као сметало, каже Ана Ђурковић, председника Главног одбора Независног струковног синдиката филмских и телевизијских радника, говорећи о свом вишедеценијском синдикалном искуству.
У РТС-у су месецима трајали преговори три репрезентативна синдиката са руководством о повећању плата запосленима, уз посредовање Агенције за мирно решавање спорова. Договор није постигнут, па су 5. априла Независни струковни синдикат и УГС Независност, уз подршку Самосталног синдиката РТС-а организовали протесте у холу зграде у Таковској 10, незадовољни материјалним положајем запослених и недостатком социјалног дијалога. После протеста, најављено је да ће преговори бити настављени, поново уз посредовање Агенције за мирно решавање спорова.
Уз лош материјани положај запослених, проблем финансирања јавног сервиса није решен, а привремено финансирање је продужено до краја 2023. године. Старосна структура запослених је неповољна, а последњих деценија на стално запослење се чека и по 10 година. У последње време откази се дају за минорне прекршаје, а велики број оних који туже РТС због незаконитих отказа, добијају судске спорове.
У РТС-у постоје три репрезентативна синдиката (СССС, Независност и Струковни) који сарађују око битних питања и потписан колективни уговор. Чланови, по Аниним речима, синдикат доживљавају углавном као „касицу прасицу“ када су им потребне позајмице и немају свест да су неке погодности које уживају резултат синдикалне борбе.
Некада је РТС имао добар колективни уговор који је предвиђао много већа права за запослене од прописаног законског минимума. Руководство је временом успевало да део освојених права смањи.
У овом тренутку три репрезентативна синдиката се боре да се плате ускладе са растом инфлације. Руководство, како кажу, тврди да средстава за повећање плата нема.
„Инфлација ће бити велики ударац за запослене ако не успемо да повећамо зараде у току ове године. Директор није нашао за сходно да финансијски план прерасподели на начин да запослени дођу до више новца. Тренутно још увек преговарамо и ту нам је миритељ из Агенције за мирно решавање спорова. Нисмо завршили преговоре, још увек трају, али уз помоћ Агенције. Нисмо могли сами, морали смо да ангажујемо медијатора“, каже Ана Ђурковић.
До сада у РТС-у минимална цена рада била је изједначена са најмањим коефицијентом. Пракса је била да када се повећа минимална цена рада и све остале зараде се линеарно повећавају за тај износ (обично неколико хиљада динара). Минимална цена рада повећана је од 1. јануара, а пошто линеарног повећања за сада нема, то ће довести да се две групе са најнижим коефицијентима изједначе са примањима, што ће бити проблем.
Директор се за све пита
Три репрезентативна синдиката РТС-а не слажу се баш око свих питања, али сарађују, у преговорима заступају заједничке ставове и заједно потписују документа.
Са руководством комуникација постоји, али, по Аниним речима своди се углавном на то да се директор за све пита. Утисак јој је да ако нешто не договори са њим лично, то није договорено. Каже да са Драганом Бујошевићем отворено разговара, али да је прилично „ригидан у ставовима“.
„Аргументе које му износим узима са резервом и није вољан да о њима много дискутује, ни да их прихвати. Чини ми се, да има утисак да руководи неком полуприватном фирмом. Иначе би волео да га нико не узнемирава да он располаже средствима и да ради шта мисли да треба“, каже Ана.
Права запослених највише се крше када се ради о броју дана годишњег одмора, боловањима…Додаје да се у последње време често откази дају за минорне ствари, без упозорења. Послодавац су у извештају позива на члан 180 Закона о раду, па упозорење није отклањање недостатака, већ заправо отказ.
„Неки због техничких недостатака добијају отказе. Спорови трају дуго, има проблема у доказивању да је отказ незаконит, али отпуштени углавном добијају спорове и ми плаћамо одштете тим људима. Сматрам да ту нешто није како треба. Или у тим ситуацијама мало успорити са отказом или бити потпуно покривен документима да би неком дали отказ. Овако, и за те људе је стресно, а за РТС штетно, јер плаћамо више него што би требало“, каже Ана.
Она сматра и да је проблем што није трајно решен проблем финансирања РТС-а. До краја ове године Јавни сервис ће се финансирати из комерцијалних прихода, дотацијама из буџета Србије и наплатом таксе преко рачуна за утрошену електричну енергију.
|
Струковни синдикат – од техничара до кафе куварица Независни струковни синдикат филмских и телевизијских радника основан је 1991. године у време превирања у телевизији. Синдикат су формирали тонци, сниматељи и монтажери, а касније се проширио на различите професије које постоје у РТС-у. Данас су чланови уредници и новинари и представници осталих професија. Сви чланови су запослени у РТС-у, али је овај синдикат регистрован на нивоу Србије. Настао је из Удружења филмских радника, преко кога су „техничари“ били ангажовани у РТС-у и пре доношења закона су им уплаћивани социјални и пензиони доприноси, за разлику од новинара који су тада хонорарно радили у Јавном сервису. |
Синдикална права-за све или само за чланове
Током 90-их година у РТС-у су настала два синдиката-Независност и Струковни. Запослени су се тада учлањивали у синдикате верујући да могу да мењају ствари. Тридесет година касније, после четири колективна уговора већина запослених стечена права сматра нормалним.
„Нису свесни да је то нешто што им по закону не припада, да су то остварили кроз синдикално организовање. Да не постоје репрезентативни синдикати који могу да се изборе за боље услове, остао би им правилник о раду и онда би имали то што директор мисли да треба. Неко би имао доста, а неко минимум“, каже Ђурковић.
Иако већина запослених не препознаје значај синдикалне борбе, постигнуте погодности важе за све - и за чланове и за оне који то нису. Председница ГО Струковног синдиката сматра да би то требало другачије решити и да бенефите треба да остварују само чланови синдиката, а да се остали сами договарају са руководством о решавању проблема. Можда би то био начин да препознају значај синдиката.
„Људи су генерално постали немотивисани да се баве било чим. Имају предлоге на нивоу ходника, ту су увек расположени да критикују, али када их позовете у неке органе, одборе, да нешто конкретно ураде, ту заинтересованих нема. Све је постало проблем - и да их активирате, и да им објасните сврху синдиката… А тек да их ангажујете у неки штрајк, не дај боже, то би било драматично. Незаинтересовани су за све, осим за личну корист“, закључује Ана Ђурковић.
|
Грански колективни уговор-подржавамо, али нам није приоритет Та идеја да се синдикалном борбом сви медијски радници заштите и добију минимум права је добра. Али јесте врло тешко остварива. Још увек постоји много непознатих елемената, које полако превазилазимо и налазимо решења. У почетку сагласили смо се са Синдикатом новинара Србије (СИНОС) око заједничког наступа, али су се многи чланови побунили, мислећи да ће грански колективни да уруши наша постигнута права. Касније се дошло до неких решења да би тај споразум ишао у више фаза - за јавни сервис би важио један начин преговарања, за друге медије би било другачије. Још увек има доста питања без одговора. Знам да велики синдикати нису за то много расположени, а организације послодаваца са којом би се преговарало нема. Све то је у повоју, а видећемо шта може да уради енергија Драгана Чабаркапе, председнице СИНОС-а која меље као булдожер. Ми ту идеју подржавамо и својим бројем, али нам није приоритет јер имамо доста сопствених проблема. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.