Синдикалне теме
18. 04. 2023.
Шпер: Последњи час да медијски радници дигну глас
„Нас политика не занима. Ми имамо наше животе, нашу професију коју смо одабрали и желимо да живимо лепо од плате коју зарадимо. Ако то није случај, морамо да се боримо. Ако се не боримо значи да смо кукавице, да смо се предали пред лошијима од себе. И док год сам у овој професији коју волим највише на свету и никада је не бих мењао, увек ћу се борити да положај медијских радника у Србији буде бољи. Јер је неправедно лош.“
У ових неколико реченица Дарко Шпер, председник Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност“ и повереник овог синдиката у Радио телевизији Војводине (РТВ) сумира суморну слику у медијима. О томе најбоље говори податак да је у Србији регистровано више од 2000 медија, а Независност своје организације има у тек десетак.
Док се у јавности инсистира да у Србији постоје дубоке политичке поделе, Шпер наводи да на тему синдиката поделе нема и да сваки послодавац „презире синдикате“, а синдикално организовање у приватним медијима је у домену „научне фантастике“.
„Много медија је приватизовано, а многи су угашени. Где је било синдиката, више их нема, а где их нема, није ни на видику да ће их бити. Ја бих волео да се појави особа спремна да буде спона између послодаваца и синдиката, да се људи организују. Јер медијски радници су уплашени и прихватају да раде за неповољне уговоре. Синдикално организовање ником не пада на памет, ни запосленима, ни послодавцу, а држава о томе не размишља, иако у медијској стратегији има одељак који се односи на синдикате”, каже Шпер.
Какву пензију могу да очекују медијски радници?
Велики број запослених у медијима пријављен је на минималац, а ако и добијају нешто преко тога, по Шперовим речима, то је у кешу. И ако би се сада у тим медијима основали синдикати и плате исплаћивале по закону, медији би банкротирали. Запослени тешко да би прихватили такав ризик и отпуштање. Али, једног дана, када буду требали да оду у пензију, биће им жао што су то себи дозволили.
Он сматра да су медијски радници себе довели у такву ситуацију и дозволили политичарима да утичу на уређивачку политику медијских кућа, а себе сврстали на неку од страна. Разним корпорацијама су дозволили да постану власници медија, а тим власницима квалитет програма није битан, као ни побољшање материјалног положаја запослених.
„Ако се вратимо уназад у приватизацију, када су аутомеханичарске радње куповале медије, јасно је шта можемо да очекујемо од таквих власника. Мени је жао што медијски радници у Србији раде у таквим условима, али мислим да је мало и до њих. Не би смели да пристану да ћуте, морају да буду гласнији. Људи су увек спремни да попуштају, да трпе, дај још ово да прође. Не знам где је граница трпељивости код медијских радника“, каже Шпер.
Дуг пут до гранског колективног уговора
Осим организација синдиката у медијима, у Независност се могу учланити и медијски радници у медијима у којима не постоји синдикална организација. Послодавац је у тим колективима обавезан да комуницира са гранским синдикатом. Међутим, проблем је што је све више „пројектних медија“ који немају стабилан извор финансирања, а запослени најчешће нису у сталном радном односу. Шпер сматра да би грански колективни уговор који би важио за све медијске раднике био решење за те запослене. Међутим, сматра да је дуг пут до његове реализације.
"Ко ће да потпише тај грански уговор, који послодавац? Он постоји у многим областима, па се не примењује. Ко ће обавезати медије у Србији да се придржавају гранског колективног уговора? Да ли имамо регистар медија, да ли знамо колико људи у Србији ради у тој области – то су све непознанице. Све то мора бити транспарентно да би се приступило једном таквом, слободно да кажем узвишеном чину да једна делатност има свој посебни колективни уговор.
Али ако свако иде около и прича своју причу то савршено одговара тим скривеним или нескривеним власницима медија, а одговара још више држави којој медији служе само да би се сликали и рекло оно што је њима битно. А да ли су се запитали како ти држачи микрофона живе и колику плату имају“, пита Шпер.
Време је за сарадњу и преживљавање професије
Синдикат Независност ојачао је после 2016. године након смене свих уредника и протеста запослених. После тога, овај синдикат је само растао и добио на видљивости. Од пре пар месеци расположење према Независност је додатно порасло. Шпер каже да су пред Нову годину почеле прозивке по колективу шта синдикати раде да би се повећале плате у РТВ-у? И онда су одлучили да све што „седе и промишљају“ објављују на Фејсбук страници, да би свако могао да буде упућен шта синдикат ради.
„Од Нове године људи прилазе синдикату са мањим страхом. Недавно смо имали збор и на моје велико изненађење било је више од 100 људи, што се раније ретко дешавало. Нисам од оних који тврде да су синдикати супер, али не дозвољавам да се каже да су сви синдикати исти. Ако је синдикат борбен и ако има аргументе онда нема разлога да брине да ли ради исправну ствар. Бити синдикални руководилац подразумева да си храбар, да не устукнеш пред провокацијама и уценама. Људи то од тебе очекују и то мораш да им вратиш“, каже Шпер.
Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“ од недавно је поново постао члан Европске федерације новинара. Шпер сматра да ће сада и на нивоу Европе имати прилику да се боре за радна права медијских радника. Изражава задовољство што је на челу ЕФЈ-а Маја Север, председница Синдиката новинара Хрватске и претпостављају да ће имати заједнички језик за решавање проблема медијских радника.
„Радујем се свим предстојећим активностима у ЕФЈ-у и надам се да ћемо на тај начин и ми чланови из Србије ојачати једни друге и да ћемо имати добру сарадњу. Јер ситуација у медијима није таква да не би требало да истичемо своје различитости, него би сличности требало да приближавамо. А када једног дана буде боље, хајде онда да се такмичимо. Сада је време за пуко преживљавање наше професије“, закључује Шпер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.