Синдикалне теме

05. 10. 2022.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Медији без слуха за особе које не чују

Глувим и наглувим особама отежан је приступ садржају на телевизији и у онлајн медијима јер су титлови и знаковни језик недовољно заступљени, а тумачи за знаковни језик се најучесталије ангажују у току предизборних кампања. Адаптиран садржај, углавном присутан на јавним сервисима, у највећој мери је информативног типа, показује извештај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) из 2019. године.

"Кода", холивудско остварење у коме су знаковни и говорни енглески равноправно заступљени и граде причу о породици чији чланови не чују 2022. године добио је Оскара за најбољи филм. Овакав учинак у филмској индустрији отворио је дискусију о већој социјалној инклузији глувих и наглувих особа и начинио искорак ка већој приступачности садржаја на знаковном језику.

У то време, у Србији је такође повећана приступачност садржаја на знаковном језику, али због предизборне кампање која је била у току.

"Недовољно је само у току предизборне кампање омогућити да програм буде приступачан. Шта се дешава од момента предизборне тишине до следећих избора и следеће изборне кампање?", рекао је Михаило Гордић за сајт Удружења новинара Србије (УНС).

Михаило Гордић је тумач за знаковни језик и глува особа. Рођен је у Прибоју, а дипломирао је на Факултету за менаџмент у Београду. Запослен је у Градској општини Врачар.

У Савезу глувих и наглувих Србије, чији је члан, заступа већински став глувих људи да је у Србији неопходно значајно повећати приступачност и разноврсност програма на српском знаковном језику.

Како Гордић каже, није довољно прилагођавати само специјализоване емисије посвећене особама са инвалидитетом , већ и едукативни, забавни и информативни програм са другачијом тематиком.

"Било би веома значајно уколико би садржај на комерцијалним телевизијама био прилагођен за заједницу глувих. У том случају би постојала могућност приступу информацијама са више извора и програмским садржајима који су различитог карактера. Верујем да и сами можете да замислите како би било да можете да пратите само један канал и гледате увек исте информативне емисије" рекао је Гордић.

Као што је српски писани језик другачији од осталих, српски знаковни језик разликује се од знаковних језика других земаља. Заједници глувих, како је додао Гордић, матерњи језик је српски знаковни језик, док српски писани језик значајан део њих није савладао у мери да га може несметано користити.

Због тога са осталим представницима Савеза често разговара о неприступачности медијског садржаја и недостатку труда да се информације преведу на српски знаковни језик и титлују једноставније.

 

Са овим проблемима се, према подацима овог удружења, суочава преко 30.000 глувих и наглувих људи у Србији. У овај број нису урачунате особе које оштећење слуха имају због старости, повреде или неког другог разлога, а такву популацију, према овом Савезу чини сваки трећи грађанин који не користи знаковни језик.

По подацима Пописа из 2011. године објављеним на сајту Републичког завода за статистику, проблеме са слухом у Србији има 144 648 особа. За део ове популације који делимично чује праћење садржаја на телевизији постало је такође проблематично.

Студенткиња из Ниша испричала је за сајт УНС-а да се њена мајка која носи слушни апарат радије опредељује за писани садржај на апликацијама медија него за телевизију. Разлог за то је, како каже, чињеница да праћење махом неприлагођеног видео- садржаја за њу изискује велики напор.

"Значајни су јој написи у вестима које су многи канали увели, па и вести на кајрону. Али то је недовољно да би се информисала преко телевизије", додала је ова студенткиња.

Телевизија ретко прилагођава програм

У извештају РЕМ-а из 2019. године место је нашао и апел Националне организације особа са инвалидитетом (НООИС) и ресорних Савеза да комерцијални медији део програма прилагоде и када није изборна кампања.

Ови емитери су, према Закону о електронским медијима дужни да, "у складу са својим финансијским и техничким могућностима, свој програм и садржај учине доступним особама оштећеног слуха, односно вида“. Осим медијским, и Законом о употреби знаковног језика прописано је да медијске куће раде на стварању услова за праћење аудио-визуелnог садржаја, и то ангажовањем тумача или примењивањем других техника које у највећој мери одговарају глувим и наглувим особама.

Ипак, емитерима се оваквом законском формулацијом пружа простор да не прилагођавају програм, са образложењем да немају довољно техничких и финансијских капацитета.

Тако је у 2019. години РЕМ утврдио да те године телевизије Пинк, Хепи, О2 и Прва, које су иначе добиле и нову дозволу за националну покривеност, нису имале  прилагођен програм.

На питање овог регулаторног тела да ли постоји намера да се програм прилагоди, једина је телевизија Хепи послала одговор у коме се позвала управо на недостатак новчаних средстава и техничких могућности.

Ипак, ова телевизија је након добијања нове дозволе ангажовала тумача за централну информативну емисију Телемастер.

Да финансијски услови нису увек разлог да се садржај не прилагоди показују неке локалне телевизије као што је РТВ Бор, у којој тумачи свакодневно интерпретирају централне вести.

Као пример добре праксе у свету које би наше телевизије требало да следе Гордић је издвојио телевизије Би-Би-Си и Н3, које су у отвориле посебан канал на знаковног језику. За ове програме ангажовани су глуви и наглуви новинари и медијски посленици који раде на прилагођавању информација. Код нас би, каже Гордић, могао бити отворен интернет канал са овом наменом.

"РТС планета нуди много могућности, и у том смеру би се требало оријентисати", рекао је Гордић.

Додаје да заједно са представницима РТС-а Савез глувих и наглувих Србије ради на томе да садржај на српском знаковном језику буде присутнији у овој апликацији. 

На јавном сервису је према извештају РЕМ-а из 2019. године било прилагођено свега 2,3% програма. Података за 2022. годину нема, али је познато да је дневник на трећем програму РТС-а доступан са преводиоцем, а да су тумачи ангажовани и за вести у оквиру емисије  „Ово је Србија". Тумачи су такође ангажовани и преводе недељно по једну емисију из широког спектра у оквиру пројекта  „Приступачан програм" као и специјализовану емисију „Место за нас“ која се бави питањима особа са инвалидитетом.

За наглуве особе које се служе српским писаним језиком, титловање је такође значајан начин прилагођавања медијског садржаја. 

Гордић истиче да су титлови вишенаменски и да нису корисни само грађанима који су наглуви. "Титл могу да користе и мајке са малом децом, када је тон на телевизији утишан, као и шири круг људи", рекао је Гордић.

Тумач знаковног језика на РТС-у Ана Лукић каже за сајт УНС-а да је титловање најбољи начин да се прилагоди забавни садржај који је недовољно приступачан наглувим особама.

 

"Видела сам да су неке телевизије прилагођавале домаће филмове и сматрам да би то требало чинити чешће", додала је Лукић.

Телевизија Нова С титловала је домаће серије као што су "Сенке над Балканом" и "Убице мог оца" како би их пратиле и глуве и наглуве особе које комуницирају и српским писаним језиком. Међутим, титловање домаћих остварења последњих неколико месеци је ређе и на овој телевизији.

Ваља истаћи и да део заједнице глувих у комуникацији не користи писани језик, те се као решење корисно за целокупну популацију издваја ангажовање тумача знаковног језика.

Изазови са којима се суочавају тумачи знаковног језика

У шифрарнику професија који води Национална служба за запошљавање може се пронаћи занимање „тумач знаковног језика“, али у систематизације радних места ова струка није уврштена, каже Ана Лукић.

"У систему не постоји овај посао, већ има само специфичних места попут РТС-а и Националног преводилачког сервиса Савеза глувих и наглувих Србије, који ангажује одређен број тумача доступних глувим особама 24 часа дневно. Осим тога, постоје и тумачи који су фриленсери и раде по позиву за превођење различитих програма и догађаја", рекла је Лукић.

Код тумача који раде на РТС-у вежба је кључна за квалитетно превођење на знаковни језик.  Колико је припрема кључна за добар интервју у новинарству, толико је важна и за превођење вести на знаковном језику.

"Обично се мало раније припремамо – долазимо у деск и читамо унапред припремљене вести које добијамо од уредника. Петнаестак минута пред почетак дневника одлазимо у студио и тамо смо заједно са спикером који чита информације, а ми их пратимо на телепромптеру и преводимо", испричала је Лукић.

Михаило Гордић такође истиче да добра припрема подразумева и бољи квалитет превођења и да је предрасуда став да је тумач коме је потребно више времена за припрему лошији.

 

"За добро и квалитетно превођење вести  на РТС-у је потребно погледати текстове, прилоге, све материјале на располагању, информисати се и размислити о евентуалним решењима превода. Како се српски знаковни језик по својој граматичкој структури битно разликује од српског говорног језика, превод није 1:1, као што се често мисли. Заправо ниједан превод са неког страног језика не функционише на тај начин ", рекао је Гордић

Као највеће изазове са којима се тумачи суочавају издвојио је велики број информација које је у централним вестима за кратко време потребно прочитати, као и буку на радном месту.

"Тумачи често раде у условима у којима није могуће одржати концентрацију, где је бучно и људи пролазе. Догађа се да нема разумевања да се ради о симултаном преводу са једног језика на други и да је заиста потребан добар звук и концентрација како би превод био квалитетан", рекао је Гордић.

О садржају за глуве и наглуве на радију и онлајн медијима ретко се разговара

Радијска емисија Колина Мекенроуа у потпуности је преведена на знаковни језик. За програм су ангажована по два тумача, снимљена у студију, од којих је један преводио речи новинара, а други речи сагворника. Серијал тих Мекенроуових интервјуа и даље је доступан на интернету, али нове прилагођене емисије нису објављене. Ово је један од ретких примера прилагођавања радијског програма, а сличне иницијативе остварују се само кроз поједине пројекте.

Видео-садржај на интернету такође се ретко прилагођава, али постоје и примери добре праксе као што су Би-Би-Си њуз на српском и Национална географија, који на друштвеним мрежама деле снимке са титловима. Овакав садржај превасходно је користан глувим и наглувим особама али и савременом ужурбаном начину живота који подразумева коришћење мобилног телефона у просторијама са великим бројем људи или у градском превозу, где није примерено гледати видео снимак са појачаним тоном.

Осим мултимедијалног, неопходно је прилагодити и тексуални садржај, каже Михаило Гордић.

"Упутио бих молбу свим креаторима интернет садржаја да се користи српски писани језик у некој поједностављеној верзији, како би глуве особе могле да их прате, са више фотографија. То би подједнако било приступачно и за друге особе са инвалидитетом које имају тешкоће у праћењу информација, али и за наше старије суграђане", додао је Гордић.

Олакшан приступ текстуалном и видео садржају неопходан је да би се истински корачало ка социјалној инклузији особа са инвалидитетом. Без реалних показатеља да постоје иницијативе за остварење овог циља немогуће је рећи да било који медиј испуњава функције да информише, едукује и забави.