Синдикалне теме

29. 12. 2022.

Аутор: Слађана Димитријевић Извор: УНС

Колективни уговор – једина гаранција бољег положаја новинара и медијских радника

Сваки новинар или медијски радник има право на писани уговор у коме је наведено својство на основу кога је запослен, износ надокнаде, уобичајено радно време, право на здравствену и социјалну заштиту, плаћени годишњи одмор и услове отказног рока.

Ово је само једна од 10 одредби Повеље Европске федерације новинара о радним условима за новинаре коју је потписало више од 20 европских синдиката, а у Србији једино Синдикат новинара Србије (СИНОС).

О осталим одредбама Повеље, као што су забрана дискриминације у радним односима, право да после радног времена буду одвојени од професионалног ангажмана, право на оснивање синдиката и колективно преговарање, захтевање пристојних радних услова, већина медијских радника у Србији ће још дуго само сањати.

Хонорарци на минималцу

Истраживање УНС-а „Новинари и медији – колико нас заиста има“, 2019. година

Према до сада највећем истраживању УНС-а о статусу и положају запослених и ангажованих у медијима, из 2019. године, у коме је учествовало више од 700 медија, 60 одсто новинара су хонорарни сарадници, док је за остале медијске раднике тај проценат нешто мањи и износи 40 одсто.

Ако и поседују неки уговор на основу кога раде, углавном је реч о уговору о повременим или привременим пословима или ауторским и уговорима о делу. Особа ангажована на овај начин нема статус запосленог, нити право да му боловање, прековремни рад, одсуство и годишњи одмор буду плаћени. Није реткост да медијски радници у Србији више од деценију раде као хонорарци, иако је то по Закону о раду забрањено.

„Људи почну да раде у медијима срећни што су добили прилику, потпуно застрашени могућношћу да питају колико дуго треба да раде, када ће добити уговор, колико им је радно време. Колегиница из РТС-а је 17 година била хонорарац, а када смо се ангажовали да добије посао за стално, директори су рекли - да је ваљала, примили би је до сада.

Ако се човек сам не заложи за то и пита за своја права, нико га други неће угурати ни у радни однос ни у бољи радни положај“, каже за УНС Дејан Глигоријевић из Синдиката новинара Србије и члан Експертске радне групе за медијско законодавство Европске федерације новинара ЛАРЕГ/ЕФЈ.

Бољи положај новинара прва тачка медијске стратегије

Побољшање социо-економског положаја новинара и запослених у медијима предвиђено је и првом тачком Медијске стратегије и акционим планом за њену примену.

Глигоријевић наводи да је низом закона о раду у прошлости, свака наредна верзија дефинисала статус запосленог све лабавије, што као последицу има да је положај радника све несигурнији.

Синдикати би требало да притисну послодавце и покушају да изборе боље услове рада за медијске раднике. А синдиката у медијима – нема. Од скоро 3000 медија колико је регистровано у Србији, по Глигоријевићевим речима, синдикати постоје у Радио-телевизији Србије, Радио телевизији Војводине, Вечерњим новостима, Радио-телевизији Крагујевац, РТВ Врање, Политици, Данасу и Нину. Зашто је тако?

Синдикат новинара Србије је на основу дугогодишњих истраживања утврдио да послодавци у великом броју случајева не дозвољавају оснивање синдиката у медијима. Иако Устав Србије и Закон о раду гарантују слободу синдикланог организовања, у пракси је то отежано самовољом власника.

Медијски радници, поготово на локалу указују да свако помињање оснивања синдиката ствара лош однос са власником медија. Запослени у медијима се упозоравају да ће инсистирање на оснивању синдиката значити престанак радног односа. Да власници медија не желе синдикате потврђују и подаци Синдиката новинара Србије да је у приватизованим медијима од 2008. до 2014. године угашено више од 50 подружница Синдиката.

Грански колективни уговор – без преговарача

Осим неколико медија у којима синдикати постоје и боре се за права запослених у оквиру тог медија, законом је предвиђен и грански колективни уговор који би прописао минимална права за све медијске раднике. Грански колективни уговор требало би да потпишу медијски послодавци са једне стране (минимум 10 одсто власника медија) и репезентативни синдикати (чији су чланови минимум 10 одсто запослених у медијима).

У идеалним условима, када би послодавци желели да потпишу грански колективни уговор, имамо проблем са нетранспарентним власништвом у медијима.

Са друге стране, барата се цифром од 12.000 запослених у медијима која је, по Глигоријевићевим речима, далеко већа од стварног броја запослених. Ако се та цифра узме као тачна, за синдикате је 10 одсто од тог броја висока лествица за неопходну репрезентативност.

Колективни уговори значе ред раднику, али и држави

„Ви не знате ко су власници медија, а тек како да их приволите да седну и разговарају. Медијски власници не желе ред, а колективни уговор је ред. Њиме пропишете да је минимална плата 300 евра, прековремени рад се плаћа… Добар део медија се креће у сивој зони, са уговорима о раду климаво стоје, негде их има, негде не. И тамо где их има, питање је како се поштују. Плате, не само у медијима, су углавном минималци, да би власници држави уплаћивали минимално за доприносе. Када власника медија натерате да преговара, он мора да направи уговоре о раду са запосленима. А тада не могу сви да имају минималац“, каже Глигоријевић.

По његовим речима већина локалних медија не може економски да опстане и од колективних уговора послодавци беже „као ђаво од крста“.

„Такве медије треба угасити јер уводе нефер правила у пословање. Када не плаћате на прави начин радника и не плаћате држави, ви сте сива економија“, наводи Глигоријевић, додајући да послодавци не желе себи да наметну додатне трошкове које Закон о раду и други закони предвиђају као један нормални и облик радног ангажовања.

Закон о раду и колективни уговори Радна права у медијској сфери су регулисана Законом о раду, а потом колективним уговорима. Колективни уговори могу бити појединачни (за један медиј), грански (у медијској сфери) и општи. Сви они утврђују минималну цену рада, број слободних дана, прековремени и сменски рад. Најнижа права су прописана општим колективним уговором, па потом гранским, па појединачним. Ниједан колективни уговор не сме да иде испод законског нивоа прописаног Законом о раду. Сви остали су његова надоградња,

Неоснован страх од удруживања синдиката

А, зашто велики синдикати нису заинтересовани да се реши проблем у медијској сфери?   

„Можда су се тако договорили са претходном владом, а можда желе да сачувају елитистички положај. У Социјално-економском савету Републике Србије имате представнике само два синдиката, Савез самосталних синдиката Србије (СССС) и Уједињени грански синдикат "Независност", а то су добро плаћена места. И када кажете општи или грански уговор, лабавите свој положај ексклузивних синдиката и пуштате неке мање да раде нешто што се нисте договорили са државом“, каже Глигоријевић.

Глигоријевић каже да Самостални синдикат наводи да је медијска делатност код њих широко дефинисана, заједно са издавачима и филмском продукцијом, па би јединственим колективним уговором део сектора био закинут. 

Ако појединачни синдикати нису довољно јаки, зашто се не удруже!

Глигоријевић каже да на идеју о оснивању савеза, прво питање које постављају анкетирани је, коме иду паре од чланарине. А друго, како се деле трошкови. Проблем за појединачне синдикате је како да задрже постојеће чланство и да не изгубе идентитет и утопе се у већу организацију. Неки синдикати сматрају да ће националним колективним уговором умањити права постигнута појединачним уговорима.

„Ако је рецимо минимална плата прописана општим уговором 300 евра, а на пример РТС је постигао договор да минималац буде 500 евра, послодавац може да каже „зашто да плаћам 500, ако могу 300“.

Страх од смањења плата у појединачном медију на основу гранског колективног уговора није оправдан, каже Глигоријевић, јер се заштита постигнутих права постиже конкретним одредбама у гранском колективном уговору. Тако да би минималац у РТС-у остао упркос неповољнијем колективном уговору.

Синдикати и чланство За оснивање синдиката у неком медију потребно је да најмање  три до пет стално запослених  који чине иницијативни одбор започну процедуру. Овлашћени представник синдиката потом подноси Захтев за упис синдиката у Регистар који се налази при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Медији који добијају јавни новац за пројекте, да имају транспарентне радне односе

Да ли је држави у интересу да се незадовољни људи скупљају по улици и организују протесте? Или је за власт прихватљивије да уместо штрајкова постоји било какав облика рада?

Држава, сматра Глигоријевић, гледа кроз прсте кршењу Закона о раду, зарад социјалног мира – погрешном стратегијем - боље икакав посао, него никакав. У СИНОСУ сматрају да се оваквим стањем у медијима гази достојанство запосленог и стварају уплашени медијски радници, што је најкраћи пут до аутоцензуре.

СИНОС процењује да је новом министру за Информисање И телекомуникације и целој Влади Србије стало да поправе имиџ, јер је стање у медијима, уз владавину права, оцењено у ЕУ као најболнија тачка у приступним преговорима ка Европској унији. Сматрају и да Министарство треба да створи повољан амбијент за функционисање медија.

Први корак био би био да се утврди број запослених у медијима. До сада је Републички завод за статистику на питање колико има медијских радника, одговарао недовољно прецизним подацима, правдајући их усвајањем нове, европске методологије. Медијски радници су разврстани по различитим групама, па подаци треба да се укрсте, класификују ……

„Министарство информисања и телекомуникација ће послати захтев Републичком заводу за статистику да одвоји оне који су у медијском сектору у сталном радном односу. Када се та ствар уреди, сматрам да ће постојећи синдикати имати репрезентативност и да можемо да започнемо преговоре.

Михаило Јовановић, нови министар информисања и телекомуникација има искуства у овој сфери, као директор Поште учествовао две године у колективним преговорима и савршено му је позната материја. Чини ми се да министар показује жељу да се нешто конкретно ради. Били смо на састанку три дана после његовог именовања и тада је рекао да хоће да убрза решавање овог проблема“, каже Глигоријевић.

За идентификовање власника медија СИНОС сматра да медији који добијају новац на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката новац од државе треба да имају и транспарентне радне односе. Власници тих медија би први требало да се одазову на позив за преговоре са синдикатима, јер је цивилизацијска тековина да се седне и разговара - шта је најбоље и за послодавце и за запослене.

Мрежа медијских синдиката Србије може да преговара ако се утврди колико има новинара и медијских радника

Мрежа медијских синдиката је платформа, идеја да се повежу синдикати и организују за преговоре. СИНОС је позвао синдикате у појединачним медијима и новинарска удружења на преговоре о заједничком наступању у оквиру ове мреже. У РТС-у, РТВ-у, РТК, Вечерњим новостима, укупно је запослено око 5000 медијских радника, који су већ покривени колективним уговорима код послодавца.

Преосталих 7.000 запослених у медијској сфери углавном нема елементарне услове рада са послодавцима. Њима је потребан грански колективни уговор јер њихови послодавци не желе да направе споразум унутар фирми. Утврђивањем стварног броја запослених у медијима СИНОС се нада да ће мрежа синдиката имати репрезентативност и моћи да преговарају о будућем гранском колективном уговору за новинаре и медијске раднике.

Идеја је да се, као саставни део гранског колективног уговора сачине посебни уговори за јавне сервисе, штампане медије, националне и локалне електронске медије, портале и фриленсере. Предлагачи на овај начин желе да побољшају и заштите већ стечена права запослених у медијима, али и да омогуће да сви новинари и медијски радници буду обухваћени правима и обавезама из колективног уговора.

А након формирање мреже синдиката потребно је и да се послодавци организују да би преговори могли да почну. И тек тада почиње борба за права медијских радника. Одличан грански колективни уговор имају  Немачка, Шведска, Норвешка,  док је у нашем региону ситуација компликованија. У Хрватској преговори су трајали годинама, организација медијских власника се више пута гасила, па обнављала а колективни уговор још није потписан. У Црној Гори на сва звона је најављен почетак преговора, а онда је пре месец дана све обустављено. А у Србији, видећемо!  

Платформа – једини начин за социјани дијалог у медијима Формирање Платформе - Мреже синдиката са циљем заједничког наступа мањих синдиката у преговорима са власницима медија је једини начин да се превазиђу важеће одредбе Закона о раду о репрезентативности синдиката и организације медијских власника. Те одредбе чине немогућим социјални дијалог јер ни власници медија ни синдикати не могу да остваре законом предвиђене услове - сматра Синдикат новинара Србије.