Регион
19. 01. 2018.
Међународна мисија о слободи медија у Хрватској: Има побољшања, али и старих и нових проблема
Стање на Хрватској радиотелевизији, пораст говора мржње и недовршена медијска политика неки су од највећих проблема које је уочила Међународна мисија водећих организација за заштиту слободе медија приликом другог посјета Загребу 15. и 16. сијечња 2018.
Након налаза мисије у липњу 2016., чији су резултати дијелом били незадовољавајући, представници Медијске организације југоисточне Еуропе (СЕЕМО), Еуропске федерације новинара (ЕФЈ), Репортера без граница (РСФ), Еуропског центра за слободу тиска и медија (ЕЦПМФ), Еуропске радиодифузијске уније (ЕБУ) и Удруге еуропских новинара (АЕЈ) уочили су понешто бољу ситуацију почетком 2018, наводи делегација у службеном приопћењу након посјета Хрватској.
Делегација истиче да конзервативно-либерална владајућа коалиција (ХДЗ–ХНС) "у најмању руку има медијске слободе као питање од посебне важности за државу чланицу ЕУ". Но "ту још има много посла", казао је Оливер Вујовић из СЕЕМО-а.
Pauline Adès-Mével из РСФ-а наглашава да није добар знак да делегација долази у посјет једној земљи чланици два пута у двије године.
"Према индексу слобода медија у свијету, који ради РСФ, Хрватска пада откад се придружила Еуропи 2013. и сада је на 74. мјесту. Пала је за 10 мјеста у пет година. Надамо се да неће поћи путем Бугарске, која је такођер почела падати на том индексу одмах након прикључења ЕУ 2007, а сада је најгора држава чланица."
Мисија наводи да су се на састанцима с предсједницом Колиндом Грабар-Китаровић, министрицом културе Нином Обуљен Коржинек, синдикатима, новинарским удругама и професионалним организацијама, новинарима, медијским стручњацима и велепосланицима искристализирале критичне точке:
– Различити извори тврде да се пристрано извјештавање и унутрашња структура управљања на ХРТ-у, јавном медијском сервису, није знатно промијенила од 2016. Уочили смо неколико проблема и неразријешених питања. Због болести Управе и друге новинарске удруге делегација није могла провјерити те примједбе на лицу мјеста. Има охрабрујућих знакова, али ХРТ је изложен не само политичким притисцима већ и притисцима разних интересних група које се желе уплитати у уредничке и управне одлуке. Борис Бергант из ЕБУ-а нагласио је да то показује "темељно неразумијевање улоге јавног медијског сервиса у друштву". Министрица културе обећала је побољшати легислативу.
– Погубан утјецај говора мржње на друштво се повећао. Премда у Сабору нема екстремних станака, чини се да је јавни простор затрован дневним вербалним нападима, па и на новинаре.
"Прилично смо се чудили да је Агенција за електроничке медије утврдила да ни један од 30 пријављених случајева 2017. године не спада у говор мржње. У 2016. је као такав препознат само један случај. Хрватска се заиста мора позабавити проблемом говора мржње", рекла је Sophie Albers Ben Chamo из ЕЦПМФ-а. Делегација је позвала предсједницу Грабар-Китаровић да искористи свој положај и да свакако проговори против потицања на нападе и нападе сваке врсте.
– Делегација цијени рад полиције која је недавно ухитила више особа него прије које су физички напале новинаре. Ипак, физички напади, пријетње и посебно онлине пријетње и даље су велики проблем.
– Још увијек нема медијске стратегије. Министрица културе Нина Обуљен Коржинек најавила је да ће њено министарство прионути измјенама медијског законодавства као и о Закона о електроничким медијима.
– Стратегија би требала укључити и потпоре непрофитним медијима, којима су оне потпуно укинуте за вријеме претходног министра. Њихова се ситуација отада није промијенила.
– Питање које треба размотрити је питање власништва медија.
"У много случајева власништво није транспарентно. Позната особа, која није из свијета медија, власник је низа медија. Стране групације непознатих власника контролирају неколико регионалних и локалних медија", рекао је Отмар Лаходyнскy из АЕЈ-а.
– Коначно, увјети рада новинара нису се побољшали.
"Синдикалисти су дискриминирани и отпушта их се, колективни уговори постоје само у неколико медија, а ни ти нису преговарани колективно. Новинаре се обесхрабрује да пишу о неким питањима, а у многим приватним организацијама нема синдиката“, рекла је Маријана Цамовић из ЕФЈ-а.
Делегација у приопћењу захваљује локалном партнеру ЕФЈ-а Хрватском новинарском друштву на припреми и брзој имплементацији посјета.
Детаљан извјештај делегација ће објавити крајем вељаче 2018.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.