Регион
11. 09. 2024.
МФРР упозорава: У Хрватској политичари предводе вербалне нападе на новинаре
Најновије Извјешће Медиа Фреедом Рапид Респонсеа показало је да је само у првих шест мјесеци ове године било најмање 756 кршења слободе медија, а које су забиљежили партнери МФРР-а.
Кључни налази:
– Забиљежено је 756 кршења слободе медија, која су укључивала 1.212 особа или ентитета повезаних с медијима.
– 474 инцидената догодило се у државама чланицама, док је преосталих 282 забиљежено у земљама кандидаткињама.
– Најчешћи облици кршења били су застрашивање и пријетње, укупно 136 случајева.
– МФРР је забиљежио 100 физичких напада, од којих је 47 резултирало озљедама.
– Други најчешћи облик кршења укључивао је онемогућавање новинарских активности, чинећи 117 инцидената.
– 143 кршења починили су државни и јавни дужносници, што представља забрињавајући тренд.
– 24,6% инцидената догодило се на интернету, што га чини најчешћим контекстом у којем су се догодила кршења слободе медија.
Осим опћег прегледа кршења слободе медија у државама чланицама ЕУ-а и земљама кандидаткињама, извјешће укључује три тематска поглавља која истражују анти-медијске законе, лажно представљање (споофинг) и изборе. Такођер садржи детаљан преглед стања слободе медија – приказан кроз податке Мапе слободе медија – у Албанији, Хрватској, Француској, Грузији, Њемачкој, Мађарској, Италији, Србији, Словачкој и Украјини.
Цијели извјештај можете пронаћи овђе, а ми вам доносимо дио који говори о Хрватској:
У првих шест мјесеци 2024. године, забиљежено је 12 упозорења која укључују 15 особа или ентитета повезаних с медијима. Стање слободе медија у Хрватској постало је посебно забрињавајуће јер су, од седам забиљежених вербалних напада, пет починили представници власти или јавни дужносници.
Премијер Андреј Пленковић дискредитирао је новинаре у јавним расправама због њиховог критичког извјештавања о њему и његовој странци. У травњу је дневни лист Национал објавио снимку интерног састанка Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) на којем се чује како премијер Андреј Пленковић оптужује медијске куће попут Н1, Телеграма и Национала да су дио завјере против њега и странке.
Након чланка Јутарњег листа, који је открио повјерљиву WhatsApp кореспонденцију између суца Ивана Турудића и бивше државне тајнице Јосипе Римац, откривајући честе састанке и међусобне услуге, Пленковић је оптужио Јутарњи за “корупцију” и “злонамјерно извјештавање”.
Ови дискредитирајући коментари нису новост. У сијечњу је Пленковић вербално напао новинарку Н1 на конференцији за новинаре како би избјегао одговорити на њезина питања.
Још једна велика забринутост су напади на медије од стране крајње десне странке Домовински покрет. У липњу је политичар Домовинског покрета Степхен Никола Бартулица оптужио новинара Андреја Димитријевића за “злоупотребу медија” и “застрашивање” због наводног неовлаштеног фотографирања његовог аутомобила, у којем су била његова ђеца, у склопу истраге о Бартуличиним непријављеним некретнинама.
У свибњу је челник странке, Иван Пенава, изјавио да ће његова странка подржати нову коалицијску владу коју предводи ХДЗ само ако се укине финанцирање тједника Новости. Пенава је изразио дубоко неслагање с уредничком политиком Новости, која је позната по својим критичким објавама о стању у држави. Новости су након овог инцидента биле мета пријетећих порука.
Тијеком извјештајног раздобља забиљежене су три пријетње путем интернета. У ожујку су фацт-цхецкер Фактограф и Цлимате Портал били мета велике кампање блаћења коју је покренуо Марио Накић. У чланку објављеном на блогу на порталу Либерал.хр, Накић је тврдио да је Цлимате Портал финанциран од стране премијера Андреја Пленковића и позвао читатеље да казне владајућу коалицију на парламентарним изборима због финанцирања портала.
Накић је такођер дискредитирао портал на свом X рачуну сличним коментарима. У свибњу је уредништво Национала примило пријетњу бомбом путем СМС поруке, која се реферирала на Иву Пуканића, власника Национала, и његовог блиског сурадника Нику Фрањића, који су убијени у нападу аутомобилом бомбом у Загребу у листопаду 2008. године.
Недавне измјене закона (познате као “Lex AP”) Казненог закона представљају даљњи изазов за слободу тиска, укључујући чланак 307.а, који уводи затворску казну до три године за откривање “не-јавних” информација о истражним радњама или доказима у казненим поступцима.
Иако се контроверзни чланак не односи изравно на новинаре, пружа малу заштиту звиждачима. Такођер би могао отворити могућност да полиција или тужитељи истражују и врше притисак како би открили повјерљиве новинарске изворе, што би могло укључивати запљену новинарске опреме.
Измјене Казненог закона догодиле су се у критичном тренутку за новинаре, који су под сталним правним притисцима. Сталне пријетње и напади политичара и јавних дужносника на медијске ђелатнике додатно повећавају ризик за новинаре који се већ суочавају с изазовним околностима у тешком окружењу за слободу медија у Хрватској.
Као одговор на документиране изазове слободи медија, с новинарима који су често у опасности, МФРР је заказао међународну мисију за утврђивање чињеница у Хрватској која је започела у рујну ове године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.