Регион

05. 07. 2023.

Аутор: bankar.me Извор: www.bankar.me

Анализа пословања медија у Црној Гори

Међународна организација фокусирана на медијске слободе “Репортери без граница” (Reporters Without Borders) сваке године припрема извјештај о слободи медија у свијету, који анализира 180 држава и територија те их категоризује у једну од пет група: добро, задовољавајуће, проблематично, тешко или веома озбиљно. С обзиром да ова организација актуелни тренутак на глобалној медијској сцени назива “новом ером поларизације“, онда чињеница да је Црна Гора по први пут из категорије “проблематично” доспјела у категорију “задовољавајућих” медијских Слобода мора радовати све медијске дјелатнике али и цијелу домаћу јавност.

Ако посматрамо резултате појединачних земаља нашег региона, лако се стиче утисак да је напредак који су оствариле “наше” земље више резултат глобалног пада слобода медија у свијету и лошијих резултата остатка свијета, више него што је учињен суштински напредак на националним нивоима. Ипак, овдје можда треба изузети Црну Гору, која је током 2022. и 2023. године остварила “сензационалан“ напредак како то закључује хрватска медијска агенција Хина. Овај напредак је остварен највише захваљујући чињеници да током претходне двије године није било напада на новинаре, али и чињеници да су читаву деценију раније власти вршиле притисак на јавни РТВ сервис (РТЦГ) како би “промијенили независну уређивачку политику и на кључна мјеста поставили присталице владајуће партије”.

Током 2022. године Црна Гора је напредовала чак 41 позицију те тако доспјела на 63 мјесто листе Репортера без граница, да би 2023. напредујући 24 позиције доспјела на сам врх листе земаља региона када су у питању медијске слободе, а испред ње је само Македонија која је ове године заузела позицију број 38.

Сада када смо утврдили колико (ни)су медији у Црној Гори слободни, мјесто је да утврдимо колико је њихово пословање успјешно или пак постоје и они медији који годинама не остварују позитивне финансијске резултате, већ су им пак битнији неки други ефекти пословања (ширење утицаја и подршка разним политичким струјама).

КАТЕГОРИЈЕ МЕДИЈА

Ради лакше прегледности и упоредивости пословања, анализиране медије смо сврстали у неколико категорија, којима доминантно припадају. Ово истичемо из разлога да неке компаније своје пословање спроводе кроз неколико медијских канала (нпр. радио и портал или новина и портал). У неким категоријама ће бити анализирани и јавни емитери (ТВ и радио станице), али ће јасно бити раздвојени приходи које су такве компаније/организације оствариле кроз приходе од дотација (билансна ставка “Остали приходи”) и кроз приходе од продаје (рекламног простора).

Најприје морамо представити које категорије медија смо анализирали и које компаније по појединим категоријама.

У сегменту радио станица, анализирали смо 6 комерцијалних (Антена М, M.D. Company (Радио Д+), Media International Corporation (ДРС), My Name (Радио Титоград), Oki Air Broadcasting (Радио Елмаг, Маг и ЕЛ Радио), ТДИ Радио, као И 7 локалних емитера (Андријевица, Беране, Бијело Поље, Цетиње, Даниловград, Котор, Улцињ).

У Црној Гори постоје 4 штампана медија, која смо анализирали 3 дневна: Daily Press (Вијести), Јумедиа Монт (ДАН), Нова Побједа (Побједа) и Монитор који се штампа  недјељно.

Од веб портала смо анализирали компаније (портале): ЦДМ д.о.о. – (портал ЦДМ), Portal Press д.о.о. (Порталаналитика), Стандард Медиа д.о.о. (протал Стандард), Web Media Group (портал Банкар), PAGE д.о.о. – портал Колектив (под истом фирмом послује и огласни сервис Patuljak.me, који је заслужан за велики дио прихода), Медиарам д.о.о.  (портал Инвеститор) и Дневно д.о.о. (портал Dnevno.me)Још једном да нагласимо да није било могуће поједничано анализирати пословање портала Vijesti.me, Pobjeda.me, Dan.co.me, RTCG.me и AntenaM.me јер исти послују у оквиру правних лица која у свом саставу имају више врста медија.

Комерцијалне ТВ станице чије смо билансе листали у овој анализи су: АСТ (ПРВА ТВ), ТВ БОИН, ТВ НОВА М, ПИНК МЕДИА М, ТВ ТЕУТА, ТВ ВИЈЕСТИ и Adria Management Services (ТВ АДРИА). Осим њих, предмет наше пажње су биле и локалне ТВ станице: РТВ Будва, РТВ Херцег Нови, РТВ Подгорица, РТВ Пљевља, РТВ Никшић, РТВ Рожаје, као и највећи медијски послодавац – национални јавни емитер, Радио телевизија Црне Горе.

Осим ових, представили смо пословање компанија које се баве услугама новинских агенција (ИнфоМонт д.о.о. – МИНА), затим прес kлипинг агенције (Arhimed, Нинамедиа Клипинг д.о.о. и Press Clipping д.о.о.), једине агенције која се бави услугама outdoor оглашавања (билборди и city light) – компанија Метрополис Медиа и компанија које се баве ТВ продукцијом (Медиа Биро).

На крају, презентовали смо и пословање компанија које су често најзаслужније за финансијско пословање медија, а то су тзв media buyin gагенције и ПР агенције – маркетинг посредници који за потребе својих клијената закупљују медијски и рекламни простор у медијима. У том сегменту смо анализирали пословање сљедећих компанија: Creative Group Aquarius, Direct Media, Media Connection, Медиа Поинт, Prisma, Публикум медијска кућа, Represent Communications, Universal Media, Max Media, OR д.о.о.  и ДАА Монтенегро.

МЕДИЈСКЕ ГРУПАЦИЈЕ

Посљедњих пар година свједочимо јаком медијском плурализму, али и израженом оснивању нових те укрупњивање постојећих медијских кућа. Утицај страног и регионалног капитала уназад пар година је такође све више и више присутнији.

Најмањи број медија је у домаћем капиталу.

Најачу групу на медијској сцени дефинитинво представља United Media група, која је прошлогодишњом већинском аквизицијом бренда Вијести додатно ојачао своју позицију. Том аквизицијом су Вијести постале дио United Media Grupe, иза које стоје Драган Ђилас и Драган Шолак. Наведена група у Црној Гори је такође заступљена кроз Direct Mediu– лидера у сегмент media buying компанија (уз пар сестринских агенција), као и кроз телевизију НОВА М. Остали акционари Телевизије Вијести су амерички фонд Media Development Investment са 16,79% власништва и компанија MNE Media Two са 32.21%, чији су оснивачи представници породица Ивановић, Перовић, Митровић, као и у мањем проценту бивши и садашњи запослени, док у компанији Daily Press d.o.o. која управља штампаним издањем и vеб порталом Вијести су мањински акционари већ поменути Media Development Investment са 15,06% власничког удјела и фирма МНЕ Медиа Оне са 33.94%, такође у власништву горе побројаних појединица и породица.

Укупан годишњи приход за ову групацију за 2022. годину је био на нивоу од преко 10,7 милиона, од чега се на ТВ Вијести И ТВ НОВА М односи нешто преко 6,1 милион еура, док су приходи medija buying агенција за 2022. годину били преко 4,5 милиона еура. Ова групација је претходне године запошљавала у просјеку 236 радника/ца, а битно је истаћи да је ТВ Вијести пословала позитвно током претходне године, што није био случај са ТВ НОВА М.

Другу најачу медијску групацију која је у успону чине медији које можемо сврстати по заједничким имениоцем “под контролом капитала из Републике Србије”, и то Adria Management System (Адриа ТВ), ТВ Пинк М, АСТ – Прва ТВ & Play радио. Наведена група је у 2022. години остварила 4,2 милиона прихода, запошљавала је 75 људи док је укупан резултат прије опорезивања био нето негативан са скоро 400 хиљада еура минуса.

Трећа медијска групу, када је тржишни дио, тј. пословни приходи у питању чини сyстем Јумедиа Монт, који у свом саставу има новину и портал Дан и радио Д, као и повезану фирму M.D. company која управља радио станицом Д+ радио. Укупан приход наведене групе за 2022 годину је износио 3,1 милиона еура, а укупно ангажованих 105 радника/ца је остварило нето позитиван резултат прије опорезивања од нешто преко 100 хиљада еура.

Четврту групу чине медији унутар Медиа Неа групације (новине и портал Побједа, веб портали Аналитика и ЦДМ). Власник Медиа Неа групације је Петрос Статис, компаније чије су чланице  претходне године запошљаваље 152 радника/цу, остварили су укупне пословне приходе на нивоу од 2,8 милиона еура, али и негативан пословни резултат прије опорезивања од нешто преко 400 хиљада еура.

Битан сегмент пословања се односи на јавне радио и ТВ емитере, како оне са националним статусом, тако и оне локалне. Свакако, највећи удио у овој групацији се односи на РТЦГ која је током претходне године запошљавала 746 радника/ца, док је у осталим јавним емитерима било ангажовано 356 радника/ца.

На почетку вам доносимо кратак сажетак анализе:

Прикупљени подаци показују да на тржишту штампаних медија два дневна листа послују позитивно, односно имају позитиван нето резултат у посљедње три године. За разлику од њих, трећи лист је од 2020. до 2022. године остварио укупан минус од скоро 524 хиљаде еура. Приходи за сва четири штампана медија током последње посматране године (2022.) су износили више од 8,6 милиона еура, док укупно, за три посматране године, заједно су приходовали укупно скоро 27 милиона еура. Штампани медији запошљавају просјечно 345 радника, што је значајно мањи број од броја запослених у телевизијским станицама, а опет доста већи број од оних запослених на радио станицама.

На тржишту веб портала, њих пет послује позитивно, док су приходи свих веб медија током посљедње посматране године износили више од 1,16 милиона еура, а укупно за три посматране године исти су заједно приходовали укупно око 3,11 милиона еура. Сви веб медији запошљавају просјечно 43 радника, што је значајно мањи број од броја запослених у осталим медијима.

Од 14 телевизија које послују у Црној Гори, у посматраном периоду 9 њих послује позитивно, док 3 комерцијалне и двије локалне ТВ станице послују са губицима, што показује нешто стабилнији тренд пословања овог сегмента медија. Укупни пословни приходи свих телевизија у Црној Гори су око 10,5 милиона еура на годишњем нивоу. Уз то, телевизијске куће, укључујући и јавни сервис и локалне ТВ емитере запошљавају чак 1.227 радника, највише у сектору медија.

Од 13 радио станица које су предале финансијске извјештаје за претходну годину, у посматраном периоду 8 њих послује позитивно, док четири локалне радио станице послују са губицима, што показује да локални радио емитери не улажу довољно напора да своје пословање одржавају профитабилним. Укупни пословни приходи свих радио станица у Црној Гори су скоро 1 милион еура на годишњем нивоу. Уз то, радио станице укључујући и оне локалне запошљавају око 135 радника.

РАДИО СТАНИЦЕ

Радио станице, шта бисмо ми без њих? Ко нас информише путем кратких вијести док возимо поспани према послу, ко нас орасположи приликом одласка у провод? Наравно, радио станице. У Црној Гори тренутно послује 14 радио станица, од чега је 7 комерцијалних радио станица, док се остатак односи на локалне јавне емитере.

Анализа пословања радио емитера биће одрађена без радија С, чији власник, Neboelectronic доо Управи прихода и царина није доставио финансијске исказе за 2022. годину.

Гледајући билансе успјеха радио станица у Црној Гори, може се доћи до закључка да највећи дио њих, посебно локални радио емитери, дословно “живе” од дотација од локалних управа, док су приходи од примарне дјелатности, тј. од продаје рекламног простора, на нешто нижем нивоу. У последње 3 године, приходи од продаје рекламног простора радио станица су порасли за скоро 19%, што показује да радио станице успијевају привући нове кориснике да користе овај медиј као канал за пласирање својих порука. Укупни приходи од продаје радио станица у 2022. години су износили скоро 1,03 милион еура и били за око 155 хиљада еура већи него годину раније. Осам радио станица је успјело да оствари веће приходе од продаје него годину раније, док су остале имале ниже приходе у односу на годину раније.

Највеће приходе од продаје забиљежила је радио станица Антена М, у оквиру ког послује истоимени портал. Приходи ове компаније су на годишњем нивоу порасли за скоро 24% и достигли ниво од 309 хиљада еура. На другој позицији је Другачија Радио Станица – ДРС која је такође забиљежила солидан раст прихода од 26%, те успјела остварити скоро 234 хиљаде еура прихода. Радио Д+ је на трећој позицији када су приходи у питању са укњижених преко 151 хиљаду еура прихода.

Што се тиче локалних радио емитера, њихови приходи од продаје су знатно скромнији. Тако, највеће приходе од продаје рекламног простора је остварио Радио Котор. Приходи овог емитера су на годишњем нивоу порасли за 31% и достигли ниво од скоро 12 хиљада еура. На другој позицији је Радио Беране који је смањио своје приходе за 24%, те остварио скромних 7.500 еура прихода. Радио Бијело Поље је на трећој позицији када су приходи локалних емитера у питању са укњижених 6.100 еура прихода.

Оно што је јако интересантно је да све радио станице велики дио прихода књиже на ставци осталих прихода, који су на крају 2022. године износили чак 1,44 милиона еура, тј. исти су били за чак 40% већи од остварених пословних прихода (од продаје рекламног простора), што само потврђује горепоменуте аргументе. Пошто нисмо у могућности обезбиједити бруто билансе ових компанија, можемо закључити да се код комерцијалних емитера ова ставка највјероватније односи на приходе остварене од учешћа у разним пројектима које финансира државна или локална управа у сарадњи са ЕУ и осталим међународним организацијама, док се код локалних јавних емитера односи на дотације од локалне управе, која финансира пословање радио станице.

Тако, радио станица Антена М је током 2022. године остварила остале приходе у износу од 146 хиљада еура, што представља скоро једну трећину укупно остварених прихода. Посебно су интересантни подаци који се односе на локалне јавне емитере. Радио Улцињ је тако током 2022. године остварио 194 хиљаде еура осталих прихода, док није имао остварених пословних прихода. Иста ситуација је код Радио Даниловграда и Радио Андријевице. Радио Даниловград је остварио 115 хиљада еура осталих прихода, а Радио Андријевица 108 хиљада еура. Велики новац се издваја и од грађана и грађанки Берана, Бијелог Поља, Цетиња и Котора за финансирање локалних радио станица. Тако, остали приходи Радија Бијело Поље су током 2022. године износили скоро 200 хиљада еура, Радија Котор 192 хиљаде еура, Радија Цетиње скоро 178 хиљада еура, а Радија Беране 160 хиљада еура. Оно што се може закључити је да су дотације локалне управе радио станицама значајно увећане у претходне 3 године, јер у 2022. години укупни остали приходи локалних радио емитера су износили скоро 1,15 милиона еура, а током 2021. године овај број био мањи и износио скоро 980 хиљада еура.

Када је у питању профитабилност сегмента радио станица, може се закључити да комерцијалне радио станице послују профитабилно, док локални емитери остварују јако скромне резултате. Нето добит цјелокупног сектора у 2022. години је износила скоро 247 хиљаде еура, што представља значајан раст у односу на претходну годину. На овај раст највише је утицао излазак из зоне непрофитабилног пословања Радија Улцињ који је у 2022. години остварио нето добит у износу од 50.500 еура, док је годину раније завршио са губитком од 43.500 еура. Поред њих, високу добит остварили су и Антена М (94.400 еура), Другачија Радио Станица – ДРС (100 хиљада еура) и ТДИ Радио (20.600 еура). Остале радио станице су пословале са скромним нето добитком, док је једино Радио Беране пословао са губитком од 40 хиљада еура, те у последње 3 године остварио чак 146 хиљада еура губитка.

Радио станице у Црној Гори броје 130 запослених, од чега је 90, или чак 69% запослено код локалних јавних емитера, који се претежно финансирају од стране пореских обвезника. Највише запослених има Радио Беране – њих 22, затим Антена М – њих 16, док Радио Цетиње запошљава 14 радника.

ВЕБ ПОРТАЛИ

Имовина веб медија у Црној Гори на крају 2022. године је износила 815 хиљада еура. Највећи удио у имовини свих веб медија имали су ЦДМ и Колектив.

Веб медији у Црној Гори биљеже раст прихода од продаје у посљедњих пар година, те су тако у 2022. години остварили приходе од продаје у износу од скоро 1,12 милиона еура, али и укупан нето губитак од 104.500 еура.

Највећи ниво прихода од продаје остварили су ЦДМ (313 хиљада еура), Колектив (305 хиљада еура уз напомену под истом фирмом послује и огласни сервис Patuljak.me, који је заслужан за велики дио прихода), Портал Аналитика (201 хиљаду еура) и Стандард Медиа (136,5 хиљада еура).

 

И поред ових прихода, веб медији у Црној Гори углавном послују на ивици профита. Тако су веб медији у Црној Гори у 2022. години остварили нето губитак у износу од 104.500 еура, који је ипак у највећој мјери генерисан усљед високог нето губитка оствареног код новооснованог портала Дневно (нето губитак скоро 75 хиљада еура) и зато што је ЦДМ годину завршио са нето губитком од 57 хиљада еура (првенствено због нижих прихода и већих трошкова нето зарада). Профитабилно је било пет од седам медија, а најбоље резултате су остварили Page доо – Колектив&Патуљак (нето профит 10.500 еура), Стандард Медиа (нето профит 8.200 еура) и Web Media Group – портал Банкар (нето профит 4.700 еура).

Остали приходи веб портала нису на значајном нивоу и они неће бити посебан предмет наше пажње.

Међутим, оно што је важно напоменути у овом сегменту је и раст прихода и профита портала Колектив, који је успио за 2022. годину да оствари 2,4 пута већи приход од продаје (приход остварен у 2021. години је износио 128 хиљада еура, док је у 2022. години остварен приход од 305 хиљада еура) и скоро 2 пута већи нето профит (нето профит остварен у 2021. години је износио 5.500 еура, док је у 2022. години остварен нето профит од 10.500 еура. Како смо у уводнику анализе навели, наша је претпоставка да велики утицај на пословање компаније има огласни веб сервис Патуљак.ме, којим управља иста компанија.

Оно што је добро истаћи код веб портала је свакако чињеница да је током претходне године број запослених оснажен за 9 нових радника који су запослени на порталу Дневно. Број тренутно запослених радника је тако дошао до 52, а највише запослених има компанија ЦДМ – њих 13, затим Портал Аналитика – њих 12, док Колектив и Дневно броје по 9 запослених радника.