Регион

20. 04. 2023.

Аутор: Арман Фазлић Извор: Медиацентар Сарајево

Нејасна и недосљедна регулација штетних садржаја на друштвеним мрежама

Смјернице за уклањање штетних садржаја постоје, али је недосљедна примјена у пракси.

Након напада на LGBTIQ активисте у Бањалуци, БУКА магазин је објавио на платформи ТикТок видео о овом злочину из мржње. У коментарима испод видеа позивало се на убијање LGBTIQ особа. Аутор овог текста, као један од уредника налога на ТикТоку пријавио је коментаре. Одговор платформе је био да наведени коментари не крше смјернице заједнице. Ипак, други видео који је контекстуализовао цијели догађај, осудио насиље и дао све потребне информације, уз видео навијача који позивају на убијање припадника LGBTIQ заједнице, уклоњен је због “кршења смјерница заједнице”.

Овај примјер показује да се у борби против штетних садржаја на друштвеним мрежама не гледа контекст, да се пријављеном садржају не приступа индивидуално него се ради о генерисаном општем прегледу садржаја, а тај механизам је пун мањкавости.

Сандра Гојковић – Арбутина, главна и одговорна уредница Независних новина, потврђује да у регулацији штетног садржаја на друштвеним мрежама недостаје контекст, и да начин на који третирају и санкционишу садржаје иде логиком која често није јасна, нити има досљедност.

“Подсјетићу вас на случај Мартине Млинаревић, садашње амбасадорице у Чешкој, и њене изузетне фотографије ожиљка од одстрањене дојке којом је жељела послати врло снажну поруку, па је оцијењена као узнемирујући садржај који крши правила”, каже Гојковић-Арбутина.

Друштвене мреже имају велику моћ и утицај, па се од њих очекује и већи степен одговорности. Ипак, у пракси се та одговорност мало примијети.

Семир Хамбо, главни и одговорни уредник портала Клиx.ба, сматра да друштвене мреже не дају прави примјер у борби против штетних садржаја.

 „То се нарочито односи на говор мржње у писаном облику на друштвеним мрежама. Када је ријеч о видео садржају који спада у говор мржње, ту постоји активнији ангажман у контроли штетних садржаја, али је углавном заснован на аутоматској процјени система који фотографију или видео препознаје као увредљив или штетан садржај”, објашњава Хамбо.

Према искуству Балканске истраживачке мреже (БИРН) и њиховог портала Детектор.ба, друштвене мреже имају великих проблема у контролисању штетних садржаја.

Уредник БИРН-а Семир Мујкић каже да бројна истраживања показују да друштвене мреже остављају поједине садржаје иако негативно утичу на њихове кориснике, најчешће због малих ресурса за модерацију садржаја али и жеље за профитом, јер, како каже, „више садржаја и дијељења значи већи профит, а управо се мрзилачки садржај дијели највише“.

“Власници мрежа су радо прихватили популарност и зараду коју доноси масовност у кориштењу мрежа, али нису одвојили довољно ресурса да заштите кориснике од говора мржње и других штетних садржаја. Такођер, не улажу довољно напора да их заштите од организоване пропаганде и дезинформација”, објашњава Мујкић.

Механизми уклањања садржаја су, како каже, далеко од прецизног и комбинација су живих особа које то раде и машина, односно умјетне интелигенције, а успјешност варира од мреже до мреже.

“Искуства која ми имамо из истраживања показују да су платформе Гугла најлошије у модерацији, напримјер садржаји који буду забрањени на Фејсбуку или раније Твитеру знали су остајати на Јутјубу. Рекао бих да је Јутјуб као изузетно популарна платформа за младе и најлошија у модерацији, ако изузмемо ТикТок који је категорија за себе. Фејсбук је улагао доста у посљедње вријеме и виде се помаци, али и даље има проблема да разликује штетни садржај од квалитетних новинарских садржаја”, каже Мујкић.

Смјернице постоје, али је лоша примјена у пракси

Када аутоматски или људски алати за провјеру садржаја закажу, користан садржај буде проглашен штетним, а самим тим и уклоњен. Хамбо сматра да управо ово говори о малој или никаквој селекцији, те да се не приступа индивидуално одређеној ситуацији, него се ради путем заданог алгоритма.

“Ми смо имали ситуацију гдје смо критички обрадили вијест да су ученици једне средње школе из Хрватске матуру прославили нацистичким поздравом, дакле уз подигнуту руку и у једнообразној одјећи, црне боје. Након објаве тог чланка, који је  био критички, ми смо добили одређену санкцију у смислу приступа Фејсбуку”, каже Хамбо.

Док код појединих мрежа постоји жеља, али не и ефикасан начин за уклањање садржаја о злочинима, на ТикТоку, сматра Мујкић, нема готово никакве жеље за уклањањем таквих садржаја, па, како каже, о њему треба говорити одвојено од осталих.

ТикТок има низ смјерница заједнице међу којима су, између осталог и: малтретирање и узнемиравање, исказивање мржње, и насилни екстремизам.

Но, у пракси је видљиво да се смјернице не поштују. Иако ТикТок тврди да не дозвољава „изјаве о намјери наношења тјелесних озљеда некој особи или скупини“, „изјаве којима се потиче или заговара насиље, пријетње насиљем“ и слично, ова мрежа пуна је оваквог садржаја.

„Немојте објављивати, учитавати, преносити нити дијелити: садржаје којима се славе, промичу, величају или подржавају насилна дјела или екстремистичке организације или појединци; садржаје којима се потиче на судјеловање у насилним екстремистичким организацијама или којима се појединце жели врбовати у те организације; садржаје који укључују називе, знамења, ознаке, заставе, крилатице, одоре, кретње, поздраве, слике, приказе, пјесме, музику, стихове или друге предмете које се повезују с насилним екстремистичким организацијама или појединцима“, савјетују из најбрже растуће друштвене мреже на свијету, док се истовремено суочава са обиљем штетног садржаја међу којим је и негирање геноцида и слављење ратних злочинаца.

Мујкић каже да на Фејсбуку, Твитеру и Гугл платформама постоји жеља, али да нису уложили довољно ресурса да квалитетно модерирају садржај који се односи на величање злочинаца. Често то ради умјетна интелигенција која се бори да разумије контекст.

„Тако се дешава да остане неки садржај који очито велича ратног злочинца, а не можете да промовишете свој садржај који истражује некажњивост негирања геноцида или величања ратних злочина. Или у најмању руку дуже траје одобравање таквог промовирања на мрежама. Фејсбук предњачи у томе и ми покушавамо да остваримо контакт са њима да видимо на који начин се проблем може превазићи. Твитер након што га је купио Елон Муск оставља врло мало филтера и јасан је повратак људи који негирају злочине и то сада постаје горе. Радили смо раније текст о томе”, објашњава Мујкић.

У Стандардима заједнице компаније Мета, матичне компаније Фејсбука, наводи се да уклањају садржаје који би могли придонијети ризику угрожавања физичке сигурности особа.

Ова мрежа, декларативно, не допушта ни: насиље и подстрекавање на насиље, говор мржње и насилни и узнемиријући садржај.

“Говор мржње дефинишемо као директан напад на људе“, „нападе дефинишемо као насилан или дехуманизирајући говор“, „забрањујемо и употребу штетних стереотипа“, „штитимо избјеглице, мигранте, имигранте и тражитеље азила од најозбиљнијих напада, али допуштамо коментирање и критику имиграцијских политика“, наводи се у смјерницима понашања на овој друштвеној мрежи која, и поред ових правила, обилује садржајима који позивају на насиље, подржавају стереотипе и предрасуде.

Саморегулација једина опција

При уклањању штетних садржаја на друштвеним мрежама проблем је и тај што медији немају могућност директног контакта са мрежама о овом питању. И за потребе овог текста писали смо на неколико доступних мејл адреса, али нисмо добили одговор.

“Додатни проблем што смо мало тржиште и немамо никакву подршку власти у комуникацији са мрежама. Често сте остављени да их контактирате преко корпоративних мејлова на које нико не одговара. Власти у Босни и Херцеговини би морале да чешће комуницирају са мрежама и да их натјерају да поштују домаће законе као и да отворе комуникацију са домаћим медијима”, објашњава Мујкић.

Једно од рјешења је, предлаже, да се од компанија које управљају друштвеним мрежама тражи отварање уреда у БиХ са којим би се могло брже и боље комуницирати.

“Једноставно, мреже морају да преузму свој дио одговорности, а у БиХ је та одговорност огромна с обзиром да смо постратно друштво и да је утицај мрежа огроман”, каже Мујкић.

За уредника Клиx.ба портала саморегулација је, за сада, једино рјешење, а у овом медију већ су развили неколико начина саморегулације.

“Ми саморегулацију радимо на неколико аутоматских начин који спречавају кориштење увредљивих фраза, термина, ријечи, затим интеракцијом с публиком која нам може пријавити увреде по разним основама које онда ручно прегледавамо. И трећи начин је дословно ручно праћење коментара”, каже Семир Хамбо.

Главна и одговорна уредница Независних новина вјерује да вријеме доминације Фејсбука у видљивости и читаности полако, али сигурно пролази, па је мудрије ослањати се на властити квалитет, а не вјештачко јачање садржаја јер то дугорочно, како говори, свакако не доноси корист.

“У креирању и пласирању садржаја медији не требају примарно да пазе на правила друштвених мрежа него на властите кодексе јер су само они гаранти да нећете направити грешку која би вас могла коштати и компромитовати”, каже Сандра Гојковић-Арбутина.  

За сваки медиј је, додаје, важно да проучава публику и садржаје који су пријемчиви на различитим мрежама како би то и понудио њиховим корисницима.

“Морам додати да мреже евидентно стално експериментишу са правилима, ограничењима и дозволама, зато је важно да нам не буду примарни, него помоћни алат који нам неће значајно угрозити читаност”, закључује Гојковић – Арбутина.

С обзиром на чињеницу да друштвене мреже дјелују, послују и зарађују на територији Босне и Херцеговине, било би логично да имају и неку одговорност спрам локалних закона. Но, то већ није у домену медија већ државе.