Регион

22. 09. 2022.

Аутор: Сања Новаковић Извор: Глас Америке

Медији у Црној Гори: Пријетећи коментари с позиције моћи доводе новинаре у опасност

Биланс напада на новинаре који се на годишњем нивоу броје десетинама, као и однос црногорских државних званичника према медијима, ових дана је актуелизовала полемика настала након пријетњи упућених уредници једног од локалних медија које је премијер Дритан Абазовић претходно окарактерисао као заштитнике једног од криминалних кланова.

Више мејлова пријетеће садржине стигло је прошле недјеље на мејл уреднице М портала Данице Николић, недуго након што је премијер Владе у техничком мандату критиковао више медија, укључујући и тај портал, који су објавили текстове са транскриптима разговора наводних припадника “шкаљарског” клана у којима се помиње Абазовић.

Абазовић је 5. септембра, након саслушања у Специјалном тужилаштву, поводом својих сазнања о шверцу цигарета, коментаришући транскрипте које објављује М портал, казао да "то што објављује М портал, то што ради Побједа, ЦДМ и Портал Аналитика и други, све је повезано с именима о којима сам говорио у Специјалном тужилаштву".

"Зато што су ухваћени као заштитници једног клана, конкретно кавачког и у моменту су промијенили тактику и рекли: 'Хајде сада да повежемо премијера са другим кланом. Мене да повежете са шкаљарским кланом? Па, ми смо разбили шкаљарски клан у посљедње двије године", рекао је Абазовић.

Уредница М портал Даница Николић, за Глас Америке, каже да, према њеним информацијама,"полиција заиста предузима све како би открила ко стоји иза пријетњи смрћу које су послате на њен службени мејл ".

Она објашњава да су Управа полиције и Основно дражавно тужилаштво одмах реаговали по објављивању текста на М порталу о пријетњама које су им упућене.

"У редовном смо контакту и вјерујем да ће они до краја професионално обавити свој посао", наводи Николић.

Она, такође, каже да су пријетње услиједиле "након вишемјесечног таргетирања М портала и других медија од стране одлазећег премијера Дритана Абазовића".

"И свега неколико дана након што је он јавно неколико нас означио као „заштитнике кавачког клана“, тако да немам ни трунку сумње да је 'Висићеш на бандери за примјер' посљедица таквих квалификација које нам је премијер упутио. Јасно је и зашто Абазовић то чини – М портал већ седмицама објављује транскрипте из „SKY ECC“ апликације, које садрже веома компромитујуће детаље, не само за Абазовића, већ за читаву велику групу функционера власти", каже Николић.

Она наглашава да "политичари не смију да се мијешају у рад медија, посебно не смију да им пријете и таргетирају их", наглашавајући да се то „ ипак дешава, бруталније сад него икад раније”.

“Јер ако премијер каже, притом помене конкретна имена уредника и поброји медије, да су то ‘заштитници Кавачког клана’, он шаље јасну поруку супротстављеном Шкаљарском клану ко су им непријатељи и ко их омета да остваре своје планове у држави. То је извођење новинара пред стрељачки вод једног од најозлоглашенијих криминалних кланова у Европи, одговорног за десетине најбруталнијих убистава током протеклих година", казала је она.

Николић наводи да постоје и други "суптилнији, видови притисака којима политичари покушавају да утичу на медије", али да је то "питање личног и професионалног интегритета сваког уредника и новинара на који ће им се начин одупријети и обавити свој посао у интересу јавности".

„Јавне прозивке, таргетирања, пријетње гашењем медија, констатације да шире фашизам... то су опасне ствари које сваком појединцу или криминалцу остављају широм отворена врата да учини неко зло према медијима. Ако је легитимно да то ради премијер једне државе, зашто не би било легитимно за сваког другог грађанина?“, наводи Николић и додаје да то „уводи у атмосферу у којој се медијске слободе смањују, а новинари приморавају на рад под додатним притиском и, врло вјероватно, уз велику самоцензуру“.

На упите Гласа Америке упућене кабинету премијера у техничком мандату, поводом критика званичника на рад медија и оптужби на рачун Абазовића, нисмо добили одговор.

ЦПЈ: Политичари да се суздрже од употребе застрашујућих или пријетећих коментара против новинара

Из Стејт департмента Гласу Америке је саопштено да “Сједињене Државе сматрају слободу изражавања, укључујући слободу медија, темељном компонентом енергичне, функционалне демократије”.

“То је вриједност коју САД и Црна Гора дијеле. Позивамо црногорске челнике да допринесу демократском и толерантном медијском окружењу у својој земљи и заложе се за несметане, слободне и независне медије. Од новинара, такође, очекујемо да се придржавају највиших професионалних стандарда, провјеравају своје изворе и оставе властите пристрасности по страни када извјештавају о чињеницама. Мирољубива, напредна и инклузивна друштва зависе од слободног протока информација и идеја, укључујући слободу тражења, примања и преношења информација без страха од негативног реципроцитета”, навео је портпарол Стејт департмента у одговору на упит Глас Америке.

Представник за Европу Комитета за заштиту новинара (ЦПЈ) америчке организације са сједиштем у Њујорку, Атила Монг, у одговору на упит Глас Америке није коментарисао специфичан случај Црне Горе, али је поручио да “политичари морају да се суздрже од употребе увредљивог језика”.

“Политичари се морају суздржати и од употребе, застрашујућих или пријетећих коментара против новинара због њиховог извјештавања или различитих стајалишта, јер би ти коментари могли довести новинаре у опасност и довести до аутоцензуре", рекао је Монг.

Реагујући на учесталост различитих врста притисака, напада и угрожавања медијских слобода у Црној Гори, америчка амбасадорка у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке указала је на неопходност промјене реторике и политичара, у случајевима када су забринути због прича које медији објављују.

Она је, за РТЦГ, казала да је “велики број препрека на путу Црне Горе ка ЕУ” али да је “посебно забринута због медијског окружења”.

"Ја мислим да није адекватно нити прихватљиво када политички лидери критикују новинаре или медијске куће јер им се не свиђа како они извјештавају и онда новинарима буде угрожена лична безбједност. Ми морамо да имамо независне, слободне медије, и позивам црногорске политичке лидере да подигну глас у корист независних слободних медија", казала је Рајнке и додала да “очекује и зна да новинари у Црној Гори траже потврду информација из више извора и да раде у складу са професионалним стандардима".

Николић: Забрињавају непримјерени насртаји појединих политичара на слободу медија у Црној Гори 

Директорица Института за медије Црне Горе Оља Николић, у изјави за Глас Америке, наводи да смо “последњих неколико мјесеци свједоци забрињавајуће, непримјерених насртаја појединих политичара на слободу медија у Црној Гори”.

“Таргетирање, пријетње гашењем, повезивање медија са криминалним клановима, без изношења доказа, само су неке од присутних метода политичких притисака и непоштовања аутономије медија. Свједоци смо да са највиших државних адреса немамо разумијевање шта је посао медија, те да је недовољан капацитет појединих политичара за критику и искрени дијалог са неистомишљеницима”, казала је Николић за Глас Америке.

Она сматра да је створена атмосфера у којој се људи охрабрују да “незадовољство, страх, агресију, осјећај обесправљености, изливају на новинаре и медије”.

У вези са тим Николић наводи да је “само у посљедњих два мјесеца забиљежено шест напада на новинара, а у претходној рекордних скоро 30”.

Николић каже да “неотпорности и преосјетљивости политичара на критику доприносе и медији, који им некритички дају огроман простор”.

Она наглашава да је опасно без доказа повезивати медије са криминалним групама.

“Опасно их је, такође, без доказа оптуживати за екстремизам и фашизам, или их таргетирати и пријетити њиховим гашењем и то попут, сада премијера у техничком мандату чинити са позиција моћи. То јесте насртај на уредничку аутономију и слободу медија. Свједоци смо тренда да политичари већ дуже бојкотују медије са чијим уређивачким политикама нијесу сагласни. То јесте њихово право, али таква пракса указује на неодговорност политичара у Црној Гори и њихову неспремност да полажу рачуне јавности са једне и не разумију да је посао новинара да пропитују и постављају незгодна питања, чувајући право јавности да буде обавијештена”, казала је Николић.

Она наводи да је “покушај контроле и дисцплиновања медија константа у Црној Гори, само се мијењају дресови и адресе таргетираних медија”, и наглашава да су “притисци појачани у периоду криза, каква је ова коју имамо већ дуже од двије године”.

Николић, такође, каже да ни медији не могу “побјећи од сопствене одговорности за хаотично стање у друштву”.

“Ако хоћемо да будемо поштени и погледамо себе у огледалу и ако су медији то огледало и рефлексија стања у коме јесмо, онда ни медији не могу побјећи од сопствене одговорности за овакво хаотично стање у друштву. На жалост, медији су више дио проблема него рјешења, утаборени и подијељени попуштају пред притисцима центара моћи, замагљују границу између чињеница и мишљења, селективно приступају одбрани вриједности, реактивни су, а не проактивни, све рјеђе су простор дијалога, а чешће средство политичког обрачуна или мегафон ценатара моћи из политике и ван ње”, каже Николић.

Директорица Института за медије Црне Горе, такође, сматра да медији некритички дају огорман простор политичарима, што за посљедицу има “њихову преосјетљивост и неспремност на критику”.

“И ту је, прије свега, одговорност уредништва медија. Потребни су нам снажнији медији који ће бити лојални јавности”, закључила је Николић.

Церовић: Етикетирање и критика медија са позиције моћи озбиљно је угрожавање и професије и безбједности људи који у њој раде

Комуниколог Радоје Церовић, у разговору за Глас Америке, каже да однос политике и медија ни у једној држави није једноставан и лаган. Он указује да је посриједи динамички однос у којем “новинари и редакције неминовно имају своје политичке ставове и фаворизују неке од њих”, а то се, каже, “обично супротној политчкој страни не допада”.

Церовић објашњава да се на тај начин креирају више или мање “патолошки феномени прогона новинара који имају двије могуће димензије, односно двије могуће ситуације”. Он у вези са тим објашњава да постоји разлика у односу на то са које позиције је медијима критика упућена.

“Једно је када из опозиционе позиције критикујете провладине медије, ви на тај начин критикујете и указујете на евентуално монополизацију информација, фаворизованаје провладиних интерпретација. У том тренутку се ради о једној, у цијелом свијету, легитимној пракси која је прихваћена и у одређеној мјери поздрављена”, наводи Церовић и указује на разлику када критика опозиционим медијима стиже са позиција власти и моћи.

“Када се са позиције власти и моћи критикују опозициони медији то је нешто што веома тешко, са веома малим бројем изузетака, може да има и да наиђе на оправдање”, каже Церовић.

“У условима велике друштвене поларизације која је у Црној Гори одавно на сцени, а посебно посљедњих година, таква врста етикетирања медија је врло озбиљно угрожавање и професије и безбједности људи који у њој раде. Они се у том тренутку демонизују”, оцијенио је Церовић.

Он, такође, указује на ситуацију када је критика упућена медијима оправдана, без обзира са које позиције долазила. У вези са тим наводи феномене који су, каже, присутни у читавом свијету, а то су “ратнохушкачки медији”.

“Ратнохушкачки медији који у суштини пумпају и глорификују идеолошко политичке наративе који провјерено доводе до крвопиролића или друштвених сукоба, или су у прошлости већ успјели то да ураде. Постојало је ‘малигно’ новинарство у времену ратова у Црној Гори. Критика таквог новинарства, са било које позиције, има оправдања”, каже Церовић и наглашава да је “у свим другим ситуацијама спровођење политичке борбе кроз демонизацију новинара, поготово из позиције власти, нешто што је антидемократски и нељудски чин, што би требало врло озбиљно политички, или неким другим правним средствима санкционисати”.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе Синиша Бјековић осудио је пријетње и увреде упућене уредници М портала, “као и осталим новинарима и другим јавним личностима који су таргетирани порукама крајње приземне и узнемирујуће садржине”.

Синдикат медија Црне Горе осудио је пријетње уредници М портала Даници Николић и позвао надлежне да хитно утврде ко је послао мејлове са језивим пријетећим порукама.

Синдикат је позвао и политичаре да престану са прозивањем медија због тога што им се не свиђа њихово извјештавање јер и то, како наводе, може стимулисати нападаче да пријете новинарима и медијима и покушају да се обрачунају са њима.