Регион
14. 09. 2022.
Након Абазовићевих изјава, претње медијима који критикују власт
Власти у Црној Гори се мењају, али не и осетљивост политичара на критику, због чега су медији који критикују власт и даље изложени претњама и оптужбама, кажу за Радио Слободна Европа (РСЕ) Милица Ковачевић из Центра за демократску транзицију (ЦДТ) и Теа Горјанц Прелевић из Акције за људска права (ХРА).
Дритан Абазовић (Фото: Принтскрин "Око интервју")
Последње у низу стигле су на адресу уреднице М портала Данице Николић која је 10. септембра добила више претећих мејлова уврједљивог садржаја који таргетира новинаре, грађанске и невладине активисте, политичаре и фирме, али и конкретне претње смрћу.
„Висићеш на бандери у булевару за пример“ – поручује се Даници Николић у једном од мејлова.
Поводом тих претњи Основно државно тужилаштво у Подгорици је формирало предмет.
Претње М порталу стигле су након серије изјава премијера Дритана Абазовића у којима је тај портал, али и друге медије, оптужио да раде за опозициону Демократску партију социјалиста (ДПС), ширећи говор мржње и екстремизам, а довео их је у везу са криминалним клановима.
Из М портала је претходно саопштено да ствари компликује ћутање оних који би требало да их заштите као грађане и као новинаре у ситуацији „када премијер отворено поручи једном од најозлоглашенијих криминалних кланова у Европи да су М портал, Побједа, Градска телевизија, портал ЦДМ, портал Аналитика и радио Антена М њихови главни непријатељи и сметња у реализацији њихових планова“.
Због напада премијера Абазовића реаговали су и из Градске телевизије, чији је оснивач Град Подгорица, а на чијем челу је Иван Вуковић из ДПС-а.
Они су 11. септембра од директора Управе полиције Зорана Брђанина затражили процену безбедности њихових новинара и уредника, због премијерових напада .
„Као последицу ових незапамћених притисака врха државе на медије, мета смо константних претњи и увреда не само корисника друштвених мрежа, него и непознатих грађана на различитим јавним местима“, навели су из Градске телевизије.
Управа полиције није одговорила РСЕ да ли су проценили безбедности запослених у Градској телевизији.
На рад ове телевизије примедбе је Агенцији за електронске медије 12. септембра поднела Абазовићева УРА.
Приговор се односи на програмски садржај ове телевизије која, како наводе, континуирано шири мржњу, нетрпељивост, непрофесионализам, подстиче тензије и изазива панику.
Из УРА-е су посебно апострофирали садржај емисије „Хеј Словени“, чија је тема била насловљена „Зашто Дритан Абазовић води Црну Гору у грађански рат?“, за коју тврде да је конциприрана да подстиче мржњу према Абазовићу због његовог политичког уверења.
Абазовић контра медија
Критике премијера Абазовић према М порталу су се интезивирале након што је тај портал од средине августа почео да објављује транскрипте разговора наводних припадника шакаљарског клана са Скај апликације у којима се помиње и премијер Абазовић и његови сарадници.
На седници Скупштине Црне Горе 20. августа, на којој је изгласано неповерење његовој Влади, Абазовић је навео неколико црногорских медија и њихове уреднике за које је рекао да имају фашистичку ноту и да им смета што је припадник мањинског народа.
Коментаришући објављене транскрипте разговора наводних припадника шкаљарског клана, а у којима се помиње премијерово име, Дритан Абазовић је оптужио исте медије да сарађују са деловима организованог криминала.
„То што објављује М портал, то што ради Побједа, ЦДМ и портал Аналитика и други… све је повезано именима о којима сам говорио у Специјалном тужилаштву“, рекао је Абазовић 5. септембра након саслушања у Специјалном тужилаштву, где је говорио о својим сазнањима о шверцу цигарета.
„Зато што су ухваћени као заштитници једног клана, конкретно кавачког, и у моменту су променили тактику и рекли: ‘Хајде сада да повежемо премијера са другим кланом. Мене да повежете са шкаљарским кланом? Па, ми смо разбили шкаљарски клан у последње две године“, рекао је Абазовић.
Шакаљарски и кавачки клан су которски криминални кланови који су рату од 2014. године. Почетак њиховог сукоба везује се за нестанак око 300 килограма кокаина у Валенсији, Шпанија.
У јавним иступима Абазовић је у неколико наврата оптужио Градску телевизију за ширење мржње и националне нетрпељивости.
„То није слобода изражавања, то немате у Русији, ни Авганистану и Украјини. Само екстремисти који воде главни град могу тако нешто да финансирају“, рекао је он 5. септембра.
Абазовић је крајем јула ове године тој телевизији запријетио „блокирањем“.
„Ако смо блокирали Спутњик, није ни Градска ТВ далеко“, казао је премијер.
Одакле су стигле осуде напада на медије?
Заштитник људских права и слобода Црне Горе осудио је претње и увреде упућене уредници М портала, као и осталим новинарима и другим јавним личностима који су таргетирани порукама „крајње приземне и узнемирујуће садржине“.
Из Министарства културе и медија поручили су да „напади и претње новинарима и новинаркама, нарушавају принцип слободе медија који мора бити до краја поштован, без обзира на уређивачку политику медија“.
Више парламентарних странака осудило је претње упућене главној и одговорној уредници М портала Даници Николић. Осуда је стигла из ДПС, две социјалдемократске партије, Бошњачке странке, Либералане партије…
Амбасадорка Сједињених Америчких Држава (САД) Џуди Рајзинг Рајнке (Јудy Рисинг Реинке) саопштила је да није прихватљиво када политички лидери критикују новинаре или медијске куће јер им се не свиђа како они извештавају, што доводи до угрожавања безбедности новинара.
И више невладиних организација осудило је претње тражећи од надлежних да заштите Николић и хитно открију починиоца.
Абазовић наставља Ђукановићеву праксу
Теа Горјанц Прелевић из ХРА осуђује оптужбе и претње које премијер у техничком мандату у континуитету усмерава против неколико медија.
Она истиче да се на овај начин наставља пракса која је карактерисала бившу вишедеценијску власт ДПС-а.
„Створена је клима у друштву која људе охрабрује да чим им се нешто не допада добију идеју да прете и да се физички обрачунавају. Сматрамо да је за ту климу на жалост одговоран и премијер Абазовић који је својим неумереним критикама медија који га критикују, изазвао овакве последице“, оцјењује Горјанц Прелевић.
Она истиче да се, уместо „запаљивих изјава“, од премијера очекује да евентуалне доказе о кривичним делима новинара проследи државном тужилаштву и то путем Министарства унутрашњих послова или Управе полиције, који су у његовој надлежности, уместо што саопштава оптужбе без доказа.
Горјан Прелевић констатује да је на сцени наставак вишедеценијске праксе која је довела до напада на новинаре, у неким случајевима са најтежим последицама.
„Нажалост, принцип је увек исти – неприхватање права медија да критикују. Председник партије која се скоро три деценије налазила на власти, Мило Ђукановић годинама је износио оптужбе на рачун независних медија, наводећи да су део ‘медијске мафије’, а новинаре је називао ‘монструмима’ и ‘непријатељима државе', објашњава Теа Горјанц Прелевић.
И Милица Ковачевић из ЦДТ за РСЕ указује да се посљедњих година није променио одонос према медијима, пре свега, због неефикасне институциналне заштите за раније нападе на новинаре.
„Та недоследна селективна, неефикасна казнена политика, малим кажњавањем, не процесуирањем, незавршеним истрагама довела је до тога да данас свако може да се осети прилично лагодно у жељи да правду задовољи иживљавајући се на новинарима и медијима“, каже Ковачевић.
Ковачевић истиче да је креиран амбијент у којем су медији легитмисани као мета.
„Имамо ову нову врсту криминилизације, али смо и пре овога имали етикете и криминалаца и фашиста и екстремиста „, истиче.
Имамо непромењену атмосферу, додаје Ковачевић, да се критичко извештавање медија врло лоше подноси:
„Политичари се осећају слободнима да уместо да дају одговоре, демантије или доказе да нешто није истина, подстичу јавну мржњу према новинарима“.
У овогодишњем извјештају Репортера без граница се наводи да је слобода медија у Црној Гори и даље угрожена политичким мешањем, некажњеним нападима на новинаре и економским притисцима.
Репортери наводе да је, и поред тога што је у 2022. години напредовала по Индексу слободе медија, Црна Гора и даље у групи „проблематичних“ држава.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.