Регион

15. 08. 2022.

Аутор: Кристина Гаџе Извор: Медиацентар Сарајево

Законски оквир о транспарентности медијског власништва на чекању

Закон о транспарентности медијског власништва још није донесен унаточ препорукама Еуропске уније (ЕУ) и напорима цивилног друштва. Власничка структура може утјецати на уређивачке политике медија, те је стога важно да публика зна тко стоји иза одређене медијске куће.

Како је увјетовала ЕУ, према Споразуму о стабилизацији и придруживању, Босна и Херцеговина (БиХ) је имала рок до 2016. за усвајање закона о електронским медијима. То тада није постигнуто, али је и даље једна од главних препорука Европске комисије те предуслов еуроатланских интеграција креирање законског оквира који би обвезао медије да објављују информације о власничкој структури. 

Конзорциј сачињен од Удружења БХ новинари, невладине организације “ЈаБиХЕУ”, Вијећа за тисак и онлине медије, те Фондације Медиацентар у склопу пројекта “Медији и јавни углед” представио је 2018. Нацрте закона за регулирање транспарентности медијског власништва, плурализма информација и оглашивачког тржишта у БиХ, но до данас нема значајног помака када је ријеч о усвајању овог закона. Како су истакнули из Удружења БХ новинари, на њима се ништа значајно није радило од 2019. године.

Одвјетница и експертица Вијећа Еуропе из Загреба Весна Алабурић, која је радила на нацрту закона о транспарентности медијског  власништва, истакнула је да је транспарентност власништва медијских издавача у свим земљама једна од темељних претпоставки за изградњу и развој плуралистичког медијског комуницирања. “Без јавности и транспарентности власништва није могуће осигурати плурализам медијских група, контролирати концентрације медијских подузетника и спречавати стварање монопола. То вриједи за БиХ једнако као и за Хрватску, или било коју другу земљу”, објаснила је Алабурић.

Мањак заинтересираности власти и политички утјецај као највеће препреке

Највећим препрекама које онемогућавају да транспарентност медијског власништва постане законска обвеза Алабурић сматра мањак заинтересираности власти, јер у БиХ “јавност и транспарентност нису битне значајке политичког, господарског или било којег другог сегмента рада и живота”. Ако регистрација подузетника или контрола власничког и управљачког повезивања подузетника не почива на јасним принципима јавности и транспарентности, како је казала Алабурић, те принципе није могуће прописати и ефикасно примјењивати само на медије.

Ирфан Ченгић, заступник у Парламенту ФБиХ, је, како је казао, предложио иницијативу за доношење закона о медијима Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) који би, између осталог, регулирао и област транспарентности власништва у медијима. “Влада ФБиХ је још 2019. године одбила иницијативу и заузела став да овај ентитет то неће регулисати иако је у надлежности ентитета регистрација субјеката који се баве медијима. Иницијатива је одбијена јер, како наводи министар, сматра да се овај закон треба донијети на нивоу државе иако је свјестан да већина надлежности је заправо везана за ентитете”, навео је Ченгић.

Када се говори о регистрацији медија и транспарентности његовог власништва, како је истакнуо Ченгић, посебно је важно да се одвоје стварни медији и њима пружи заштита од фиктивних страница које служе за ширење мржње, клевету и слично, а за које се не знају стварни власници и који не поштују новинарске стандарде и кодексе.

Недим Побрић, новинар и аутор истраживања у сурадњи с Удружењем “БХ новинари” “Транспарентност власништва над медијима у Босни и Херцеговини”, сматра великим проблемом непостојање адекватних закона и осталих прописа којима се регулира питање транспарентности власништва у медијима. 

Према истраживању Побрића, транспарентност власништва над медијима је само дјеломично регулирана кроз процес регистрирања пословних субјеката и организација које су власници медија или кроз регистар Регулаторне агенције за комуникације БиХ о корисницима дозвола за аудиовизуално емитирање, који не обухваћа тискане и онлине медије. Интернет портали који имају националну домену “ба”, регистрирани су у оквиру Универзитетско-информатичког центра који је задужен за издавање „.ба“ домена, стоји у истраживању. На интернет страници Универзитетско-информатичког центра www.nic.ba било је могуће видјети пословни субјект и контакт особу за сваку страницу са националном доменом, али је та могућност у међувремену ускраћена јавности због неусклађености са Законом о заштити личних података, истакнуо је Побрић.

Недостатак транспарентности медијског власништва у БиХ, како Побрић наводи, један је од кључних узрока ниског квалитета медијског тржишта у БиХ. “Постојање медија без јасно утврђене власничке структуре као директну посљедицу има медијске садржаје који за циљ немају правовремено и истинито информисање јавности, што би требала бити примарна сврха медија, већ садржаје који су подређени искључиво интересима стварних власника тих медија. Нарочито је тај проблем присутан када су у питању интернет портали, који, иако у јавном простору номинално присутни као информативни медији, заправо служе као платформе за заступање интереса њихових власника. Такви медији у јавни простор неријетко пласирају непотпуне или нетачне информације, а особе које су евентуално оштећене таквим извјештавањем немају могућност заштите својих права у складу са постојећим законима о заштити од клевете”, истакнуо је Побрић.

Постојање таквих медија, како тврди Побрић, негативно утјече на опћу информираност јавности, која као конзумент информација није у стању процијенити њихову вјеродостојност, те своје ставове и понашања усклађује са непотпуним или нетачним информацијама које им такви медији пласирају. Но, у односу на регију, БиХ заостаје по овом питању у односу на земље региона, истакнуо је Побрић. 

БиХ међу најгорима у регији

Да транспарентност власништва медија на Западном Балкану треба унаприједити, мишљења је Бранкица Петковић, медијска истраживачица при Мировном институту у Љубљани. ,,Сматрамо да би требала постојати законска обвеза откривања стварних власника у медијским регистрима или сличним врстама регистара и да бисмо требали бити редовито обавијештени о тим промјенама. Такођер, цивилно друштво може дјеловати по овом питању и провести властита истраживања. То је потребно како би држава могла сама одлучивати у креирању политике и како би грађани имали приступ плуралистички различитим садржајима с различитим мишљењима и уређивачким политикама”, казала је Петковић.

Република Хрватска је кроз измјене Закона о медијима 2011. године и Закона о електроничким медијима 2012. године предвидјела обвезу медијима да објављују информације о власницима као појединцима, а не само податке о правним лицима, односно компанијама које посједују медије, тврди Побрић.

Како је наведено у његовом истраживању, издавачи су, у складу са чланом 32. Закона о медијима Републике Хрватске, дужни Хрватској господарској комори до 31. сијечња/јануара сваке године доставити податке о твртки и сједишту, имену, презимену и пребивалишту свих правних и физичких особа које су непосредно или посредно власници дионица или удјела у том правном листу са податком о постотку дионица или удјела. Исту обвезу медијским организацијама прописује и, како је наведено у истраживању, Закон о електроничким медијима Републике Хрватске, с тим што тражене податке до 31. сијечња/јануара ове године требају достављати Вијећу за електроничке медије.

У Републици Србији је, према Побрићу, Законом о јавном информисању и медијима предвиђена обвеза објављивања импресума и доступности података о медијима за потребе јавности. Уколико издавач не објави импресум прописаног садржаја, или ако га не објави на прописани начин, Закон прописује казне од 100.000 до 1.000.000 динара.

Адис Шушњар, новинар и аутор књиге "Интегритет новинарства и транспарентност медија у БиХ" заједно с професором Енесом Османчевићем, навео је да је новинарство у БиХ већ дуго у кризи и да је та криза вишеслојна, од политичких притисака, финансија, интересних односа политичких вођа и власника медија, до цензуре, радних услова новинара и пријетњи и напада на новинаре.

“Грађани, као реципијенти медијских садржаја, имају право да знају чији капитал стоји иза објављених информација. Ако желимо да спријечимо пропаганду и лажне вијести битно је да имамо регистар медија са власничком структуром. Такођер, спречавање концентрације у медијима, односно очување плурализма медија и медијских садржаја овиси о транспарентности власништва у медијима. Посљедице нетранспарентности власништва медија су многоструке”, казао је Шушњар.

На службеној веб страници Регулаторне агенције за комуникације БиХ (РАК) могу се видјети сви Регистри корисника дозвола Агенције. Крајем 2021. године РАК је припремио измјене и допуне Правила 77/2015 о пружању аудиовизуелних медијских услуга и Правила 76/2015 о пружању медијских услуга радија. “Предложеним измјенама и допунама проширивала би се одговорност корисника дозвола Агенције за телевизијско и радијско емитовање на садржаје који се објављују на интернет страницама под логом корисника дозвола. Овај процес је још у току. О свим даљим активностима, јавност ће бити благовремено обавијештена”, навели су из Службе за односе с јавношћу РАК-а. 

Међусобни негативни утјецаји медија, политике и економских центара моћи, према Шушњару, иду у правцу нарушавања достојанства и етичких стандарда новинарске професије као и ограничавања слободе говора као темељног принципа демократског друштва. У таквој позицији, сматра Шушњар, новинари постају мета, путем уцјена, цензуре, кршења радних и професионалних права, али и путем све чешћих пријетњи, застрашивања, па и физичких напада.

Вршење притиска и рад организација кључан за транспарентност

Одвјетница и експертица Вијећа Еуропе из Загреба Весна Алабурић као једно од додатних рјешења овог проблема види у јавним расправама невладиних организација које ће се континуирано бавити овом темом као и у сурадњи с међународним организацијама које се баве заштитом слободе говора. Осим тога, она сматра корисним и вршење притиска да се законодавним и другим мјерама осигура надзор на власничким промјенама ради осигурања плурализма медијских група и спречавања монопола. “Ако замре јавна расправа и ако медији престану подсјећати на важност јавности и транспарентности власништва у медијима, медијским слободама, медијском плурализму и разноврсности медијских садржаја пријете врло озбиљне опасности”, поручила је Алабурић.

У својем истраживању Недим Побрић је нагласио да је у скоријем временском периоду тешко очекивати битнији помак. Како је навео, Еуропска комисија је у Аналитичком извјештају из 2019. године, који је приложен уз Мишљење о захтјеву БиХ за чланство у Еуропској унији, наложила обвезу усвајања закона о транспарентности власништва над медијима, те успостављање детаљног регистра власништва над медијима како би се омогућио систематски увид у власничку структуру. 

,,Иако је од објављивања Аналитичког извјештаја прошло више од три године, никакви конкретни кораци на рјешавању овог питања нису подузети. Министарство комуникација и промета БиХ је прије више од три године формирало Радну групу задужену за израду нацрта закона о електронским комуникацијама и електронским медијима, којим би се уредила и област транспарентности власништва над медијима. Није познато да ли су у међувремену остварени било какви помаци у изради овог законског рјешења”, закључио је Побрић.

И у извјештају из 2021. године Еуропска комисија наводи да би 2022. години Босна и Херцеговина, између осталог, посебно требала усвојити прописе о транспарентности власништва над медијима и критеријуме јавног оглашавања.

У извјештају се подсјећа и да БиХ није остварила напредак у рјешавању приоритета број 12 из Мишљења Еуропске комисије о гаранцији слободе изражавања и медија и заштити новинара путем осигурања одговарајућег судског процесуирања предмета пријетњи и насиља над новинарима и медијским радницима и осигурања финансијске одрживости система јавних РТВ сервиса.  Раније препоруке и даље важе, а законски оквир треба ускладити са европским и међународним стандардима и провести га у цијелости.

У одговору Министарства комуникација и промета БиХ наведено је како је Радна група припремила Преднацрт закона о електронским комуникацијама и електронским медијима. Наводе како је „оквирно процијењено око 80 посто садржаја“, не објашњавајући о каквим је садржајима ријеч, те да у изради Преднацрта закона нису учествовали представници надлежних институција из ентитета и Брчко Дистрикта. Такве радне групе формирале су се и раније али законски оквир и даље није донесен.

Како су навели из Министарства, половицом 2021. године, формиране су радне групе за израду Закона о електронским комуникацијама и Закона о електронским медијима. Чланови радних група су из Министарства, Регулаторне агенције за комуникације, Дирекције за европске интеграције, надлежних ентитетских министарстава, а Влада Брчко Дистрикта није делегирала своје представнике.

Транспарентност власништва над медијима и транспарентног финанцирања медија, као и регулирање оглашавања, како су истакнули из Министарства, бит ће саставни дио Закона о електронским медијима, чији Преднацрт је у припреми кроз активности формалне радне групе.