Регион
12. 08. 2022.
Зовко: Отишао је најбољи новинар генерације, који је цјели живот био на страни слабијих и потлачених
Владо Матијанић био је јединствена појава на медијској сцени. Један од посљедњих Мохиканаца на новинарској сцени, човјек који је цијели свој живот био на страни слабијих, потлачених, човјек који је разоткривао лажне митове којима смо свакодневно окружени и човјек који се никада и нигдје није гурао преко реда.
Уосталом његов прерани, трагични одлазак нам је то најбоље показао. Био је, то се може и мора рећи, најбољих новинар своје генерације, новинар каквог дуго нећемо имати, казао је предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко на комеморацији трагично преминулом новинару Влади Матијанићу која је одржана у Хрватском народном казалишту у Сплиту.
Од нашег понајбољег новинара који је оставио велики траг не само на новинарској, него и друштвеној сцени у Хрватској, говорима су се још опростили Невен Барковић, Виктор Иванчић, Драган Марковина, Драго Бојић и Борис Дежуловић.
Матијанић је посљедњих година радио за портал Индекс, а како је казао Зовко његови брутално оштри и точни текстови у којима је разоткривао моћнике и накарадни сустав у којем живимо били су глас јавности.
– Није га било могуће зауставити. Моћници о којима је писао то најбоље знају. С друге стране, у приватној комуникацији њежан, топао, с великим поштовањем за колегице и колеге. Само прије нешто више од три мјесеца у Хрватском новинарском друштву били смо јако поносни и сретни да је управо он добио новинарску награду. Он који је најмање желио да га се кандидира, навео је Зовко.
-С овог мјеста још једном желим јасно поручити: ми новинари, његови колеге и пријатељи, никада, али никада нећемо, министре Берош и господо из КБЦ-а Сплит, престати постављати питања док не добијемо све одговоре и док нетко не плати за ово што се догодило. Варате се ако мислите да се ово само тако може заташкати, а да ћемо ми шутјети. Ово што се догодило Владимиру Матијанићу више се никада и никоме не смије догодити. Да се мало мање слави држава, а више људи и живот, можда се је могла и овај трагична и прерана смрт избјећи. На крају, угасио се један ферал, ферал који ће вјечно горјети у нашим срцима. Адио, мештре од новинарства, опростио се Зовко у свом говору на комеморацији од колеге Матијанића.
И најбољи новинар, али и човјек
Невен Барковић истакнуо је како је Матијанић био најбољи човјек.
– То знамо не само по томе како је живио него и како је умро. Можете ли замислити да сте толико поштени да ни у најтежем стању не желите повући ниједну везу, обавити један телефонски позив који би вам врло вјеројатно спасио живот? Ја не могу и не знам пуно људи који су такви. Американци имају пословицу која каже „Put your money where your mouth is“. Владо иза својих принципа није стајао новцем, него властитим животом, казао је Барковић, а преноси Индекс.
-Не само да је имао непогрешив морални компас, него га је тај компас водио до самог краја. Снага карактера види се у најтежим ситуацијама, а Владо у ситуацији од које нема теже, у којој се борио за властити живот, није ни за милиметар одступио од својих принципа. Сваки пут кад смо у редакцији имали двојбу око неке теме, кад се појавила прича у којој ствари нису црно-бијеле, кад није било на прву јасно тко је позитивац, а тко негативац, обратили смо се Влади. Био је човјек који је имао готово натприродан дар сагледавања свих аспеката најкомплекснијих прича и заузимања етички и новинарски најисправнијег става, оног који на прво мјесто ставља жртву. Владо је био наша савјест, навео је Барковић те додао како ријетко кад се догоди да се у истој особи споје изузетан талент и радна етика и тешко замислива разина скромности.
– Владо је на Фејсбуку знао објавити текстове за које би 99% новинара дало руку да их може потписати, кад би само имали ту храброст. Морали смо га дословно наговарати да их објавимо на Индексу, а он би одговарао: “Ма ја сам то онако успут, за пријатеље, није то озбиљан текст…Била је голема, незамислива привилегија бити уредник таквом новинару. Ако ме иједна ствар барем донекле тјеши у овом ужасу за који и даље одбијам вјеровати да је стваран, то је да сам му често говорио што мислим о његовом раду док је још увијек био с нама. У ових готово 25 година колико се бавим новинарством, нисам знао ниједног новинара који је био тако темељит, луцидан и духовит, истакнуо је између осталог Барковић.
Никада није издао свој позив
Виктор Иванчић истакнуо је како постоје новинари који су то по занату, постоји они који живе новинарство.
– Такав је Владо био. Владо никад није издао свој позив. Био је најбољи новинар своје генерације, богом дани талент, али и морал. Био је величанствени пливач против струје. Попису његових дијагноза треба додати – кронична алергија на национализам. Оставио је иза себе здробљене светиње и покопане митове. Владо није био подложан апстрактним ауторитетима попут државе и нације… презирао је менталитет чопора. Бавио се десакрализацијом свакодневице, другим ријечима, био је слободан човјек. Да је сликар, техника би била препознатљива – хуље на платну. Његов губитак је ненадокнадив. Владо је цијели свој вијек писао о бешћутном систему. И на крају га је послао у смрт. Тонски запис, снимак безуспјешних покушаја да се докопа болнице је истраживачко новинарство какво никад нитко није направио. Био је новинар до задњег даха. Збогом, драги пријатељу. Почивао у миру, рекао је на крају Иванчић.
Дао је живот за бољи свијет
Борис Дежуловић истакнуо је како је Владо био погрешан човјек на погрешном мјесту у погрешно вријеме. Поштен човјек у 2022. години.
– Да је био неки други новинар који је добар са мном, ја бих све направио да му помогнем… очито није имао кога звати. Очито није имао пријатеља ни међу својима. У данима који су прошли нећете прочитати бољу биографију Владе од ове коју је написао сплитски кирург небитног имена. Све што о Влади требате знати, све о његовом људском и професионалном животу стало је у тих пар реченица овог еволуцијског антипода. Новинар Владо Матијанић био је погрешан човјек на погрешном мјесту у погрешно вријеме. Поштен човјек у 2022. години. Није имао кога звати осим Хитне. Та реченица оцртава митолошког човјека, људе попут њега, људе губитнике који немају кога звати осим Хитне. У свијету Владе Матијанића болесни људи зову Хитну. У стварном свијету, Хитна није медицинска служба, већ служба за квазипоштене људе. Цијели живот био је на страни слабијих и отишао је на страни слабијих. Није имао кога звати осим Хитне? Имао је, итекако. У Владином мобителу меморирано је више доктора него што их има Берош, више министара него што их има Пленковић, али од свих мобитела, Владо је звао 194. Он је знао да ова држава не ради, зашто је онда звао 194? Зашто је онда упорно звао државу? Зато што је до краја вјеровао. Његова Андреа предложила му је да назову равнатеља болнице. Сватко тко га је знао може видјети његов израз лица, израз гађења када је то чуо, казао је Дежуловић додајући како је Владо Матијанић дао живот за идеју бољег свијета.
Матијанић је испраћен на посљедњи починак на сплитском гробљу Ловринац.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.