Регион

10. 08. 2022.

Аутор: Марија Арнаутовић и Селма Фукељ Извор: Медиацентар Сарајево

Медијска борба за боље здравство

Смрт Владимира Матијанића потакнула бројна питања о здравству

Смрт новинара Владимира Матијанића поново је отворила низ питања о (не)функционисању здравствених система широм регије, распрострањеном корупцијом, непотизмом, али и односу здравствених радника према пацијентима. Здравство, услови у болницама, услуге у здравственим установама, нека су од најважнијих питања од јавног интереса о којима би новинари и новинарке требали извјештавати.

О условима и опреми у здравственим установама медији су нарочито извјештавали током пандемије. У Босни и Херцеговини (БиХ) новинарка портала Фокус.ба Семира Дегирменџић је 2020. открила аферу “Респиратори” у вези набавке 100 кинеских респиратора у вриједности од више од 10 милиона марака преко фирме “Сребрена малина” која се бави узгојем и продајом воћа. Због тога је на Суду БиХ у току суђење премијеру Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) Фадилу Новалићу, бившем директору Федералне управе цивилне заштите Фахрудину Солаку и власнику фирме “Сребрена малина” Фикрету Хоџићу. Они су оптужени за злоупотребу положаја или овлаштења, примање награде или другог облика користи, те за трговину утицајем. У истом је случају оптужена и министрица финансија у Влади ФБиХ Јелка Миличевић, али за несавјестан рад у служби.

Новинари и новинарке су 2021. писали и о афери “Кисеоник”, након што је градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао да се у Универзитетском клиничком центру Републике Српске (РС) за лијечење људи користи технички умјесто медицинског гаса. Медији у БиХ су, током прве године пандемије, писали и о сумњивим тендерима Института за јавно здравство РС и болнице у Добоју, те о случајевима занемаривања и запостављања пацијената на основу свједочења грађана и чланова породица умрлих од Kовида-19. 

У Србији је новинарка портала Нова.рс Ана Лалић 2020. приведена због писања о условима у Клиничком цетру Војводине под оптужбом да је наводно ширила панику током пандемије. Против ње је била поднијета, а затим одбачена пријава за ширење панике.

Румунски филм Колекив (2019), који је био номинован за Оскара, подсјетио је на аферу коју су 2015. године открили румунски новинари, а због које је румунски министар здравства тада дао оставку. Због лоших услова у болницама и појаве разних бактерија усљед разрјеђивања дезинфекционих средстава (а због крађе новца) умрло је 37 пацијената, који су добили тешке опекотине током пожара у ноћном клубу Колектив.

Упркос писању новинара и новинарки о условима у болницама и лошем здравственом систему, до промјена ријетко се долази. Новинари и новинарке, као што смо и раније писали, тешко долазе до информација од здравствених установа које су и даље великим дијелом затворене за јавност. 

Је ли потребно да један новинар умре, да би се стање у здравственом систему побољшало?

Опортунизам и шутња убијају

Смрт новинара Владимира Матијанића је, према мишљењу уредника портала Герила.инфо Младена Бубоњића, у извјесном смислу додатно мобилисала медије да укажу на недостатке у здравственоим систему, посебно на проблеме корупције и непотизма. Матијанић је преминуо 5. августа усљед заразе вирусом КОВИД-19 у Сплиту, а његова партнерица и новинарка Андреа Топић је открила да га Хитна помоћ није хтјела хоспитализовати, због чега је покренута истрага.

“Иако Матијанићева смрт није једина која је проузрокована пропустима у здравству и иако су медији и до сада указивали на те проблеме, а сада су се додатно ангажовали, бојим се да ће након почетне 'буке и бијеса' ситуација остати непромијењена. Без промјене перцепције и система вриједности у коме је оправдано и пожељно да 'знате некога да вам све среди' овакви и слични случајеви ће се дешавати и у будућности”, каже он за Медиацентар Сарајево.  

Новинари јесу писали о свим неправилностима у здравству - али ко их је слушао, који су ефекти, пита се генерална тајница Удружења БХ новинари Борка Рудић. “Бојим се јако мали, јер, кад један медиј напише какво је и колико лоше стање у одређеној медицинској установи, онда други медиј зове директора, директорицу или министра (ако је из друге политчке опције) да би 'уљепшали' слику и  обезвриједили тачне и објективне информације о тој медицинској установи”, одговара она.  

Грађани и новинари, према њеном мишљењу, морају бити савезници у креирању промјена у здравству, бити подршка једни другима и протестовати сваки пут када не добију здравствену услугу, а не шутјети зато што “није умро нико наш”. 

“Ускоро би опортунизам и шутња могли убити све нас и све људско у нама, тако да нам уопће неће требати 'помоћ' лоших лијечника здравственог система”, каже Рудић.

О проблемима у здравству широм Западног Балкана је важно писати због цијелог система и друштва, оцјењује за Медиацентар Сарајево предсједница Европске федерације новинара Маја Север. 

“Читам на друштвеним мрежама како сад пишемо о томе јер је ријеч о новинару, а да се такве ствари догађају обичним људима, како је један човјек написао -  када се то догоди Мари или Јаги, да онда не пишемо текстове о лошем суставу. То једноставно није точно. Владимир Матијанић није тражио посебан приступ нити је тражио било што више од госпође Маре и Јаге, тражио је помоћ медицинских радника због тога што му је лоше. Помоћ му није пружена. У случају Владине смрти свему је свједочила његова дјевојка Андреа Топић и подијелила свједочанство на друштвеним мрежама. Управо због сваког појединца у нашем друштву важно је да се о овом говори и пише како бисмо утјецали на промјене у суставу и на промјену односа према пацијентима и онима којима је потребна помоћ”, додаје она.

Политички постављени здравствени системи уништавају друштво 

Битка за живот новинара Владимира Матијанића са здравственим системом у Хрватској, а коју је он нажалост изгубио, на најмучнији и најтрагичнији начин, према мишљењу новинарке портала Фокус.ба Семира Дегирменџић, разоткрива како здравство и у тој држави, чланици Европске уније (ЕУ) почива и функционише на матрици која не препознаје животе „обичних смртника“ као битне. 

“Снимци разговора које је јавност имала прилику чути у ствари су парадигма владавине и управљања нашим животима и у БиХ и у сусједним земљама, а за 'управљачем машине' која одређује хоће ли нам се пружити помоћ сједе људи које је одабрала политика на основу њихове подобности, а не способности. С обзиром на то да су све владајуће политике на овим просторима готово у правилу унизиле људе и стручњаке, а на разне пиједестале ставиле политичке послушнике, онда је јасно да више није ријеч о појединцу који нарушава неки добар систем, него је ријеч о већини на положајима која одржава постојеће лоше стање и успјешно гради и одржава поремећени систем”, каже она за Медиацентар Сарајево. 

Генерална тајница Удружења БХ новинари Борка Рудић наводи да случај смрти Владимира Матијанића мора промијенити однос према пацијентима и лијечничку струку вратити на основне поставке хуманости, професионалности и одговоности. “Овдје се ради, наравно, о индвидалној одговорности сваког оног ко се није одазвао на вапаје породице и самог новинара Матијанића, али и цијели систем је одговоран будући да је  продуковао и одржавао овакве лијечнике и здравствене институције који буквално 'једу' и односе болесне људе чији су животи могли бити спашени”, наводи она.

Додаје како је овај случај подсјетио на “агонију коју су преживљавале многе породице током пандемије и у БиХ, укључујући и новинарске породице”, те да је здравствени систем постављен политчки, а не струковно. 

“Па зар нисмо свједочили томе и у Клиничком центру у Сарајеву, па сукобима 'различитих' влада у вези са сарајевском Опћом болницом, одлуке Владе Федерације да не да новац Опћој болници, затим  куповини лијекова и основног материјала и ношења у болницу - јер сама болница нема ништа од тога. Зар није застрашујуће сазнање да немамо завоја и основних хигијенских средстава у болницама, а имамо политички  активне и нехумане лијечнике!? Пораз и здравства, и лијечничког позива и свих нас као грађана”, каже Рудић.

Поред бројних питања, како каже Дегирменџић, која се намећу је и оно: „Колико је, не само у Хрватској, него и БиХ случајева попут Матијанићевог, а да се за њих не зна? Подсјећа и на броје примјере из 2020. и 2021. године када су многе породице у БиХ покушале указати на пропусте или одбијања здравствених установа да пруже правовремену и адекватну лијечничку помоћ њиховим најмилијима обољелим од Ковида-19. 

“Слушали смо потресне исповијести дјеце, супружника, пријатеља преминулих о агонији кроз коју су прошли, но у јавности су из правосудних институција тек пласиране информације да су покренуте истраге, да се прикупљају докази, а до данас нема никаквог епилога нити резултата истрага о томе је ли здравствени систем заказао”, додаје она.

Миланка Бабић Ковачевић, уредница Директ портала, вјерује да смрт новинара неће довести до тога да се здравствени системи мијењању набоље, нити ће друштво због тога постати боље. 

“Вести нас газе, о томе ће се причати још који дан или недељу. А онда ћемо се окренути другим стварима и вестима. Плаше нас енергетском кризом, сибирском зимом и астрономским ценама хране. Дакле, порука је да будемо срећни ако преживимо”, каже она за Медиацентар Сарајево.  

Директ портал се током пандемије бавио аферама у здравственим установама, подсјећа Бабић Ковачевић. Резултат је, како додаје, да су они који су одговорни показали да су имуни на све, а да су новинари етикетирани као дефетисти и они који подривају систем у одсудном тренутку. Дакле, јавност је могла да види да они опстају без обзира на неправилности, афере, па и криминал. 

“По мени су се медији увек бавили темама од јавног значаја, само што је пандемија фокус ставила на здравствени систем, па су и медији пратили дешавања у тој области која је постала кључна. Ипак, то неће довести до тога да се одговорни са више пажње односе према свом послу. Мислим да се ништа неће променити и да је ова жртва, као и већина других, потпуно узалудна”, додаје она.

Несавјесно лијечење

Због смрти новинара Владимира Матијанића покренута је истрага у сплитској болници и Заводу за хитну медицинску помоћ. Истрага је покренута након што је Андреа Топић, новинарка Индеxа и партнерка преминулог Матијанића, који је такођер био новинар тог портала, на свом Фејсбук профилу објавила хронологију догађања у којој је открила да га Хитна помоћ није хтјела хоспитализовати. 

Владимир Матијанић, истакнути сплитски новинар и уредник, умро је 5. августа у 51. години. Како је у својој објави навела Андреа Топић, био је позитиван на Ковид-19, а имао је Сјогренов синдром и инфестицијску болест плућа, те сумњу на још двије аутоимуне болести, због чега се није могао вакцинисати. О томе су, како је написала, још 2. августа, обавијестили медицинске раднике у сплитској болници, гдје су им рекли да је тренутно несташица лијека којег дају тешким болесницима да избјегну тешке компликације Ковида. 

Портал Индеx.хр објавио је аудио записе телефонских разговора Матијанића са особљем болнице у Сплиту Хитне медицинске помоћи у којима покушава да објасни да болује од неколико болести и пита да ли је потребно да га хоспитализују јер се осјећа лоше. 

Шеф Инфективне клинике у Опћој болници “Др. Абдулах Накаш” прим. др. Еднан Дрљевић за Медиацентар Сарајево каже како чињеница да неко има Сјогренов синдром, аутоматски значи да је имунокомпромитиран, те да на основу тога пацијент треба да добије одређени лијек који би ублажио симптоме Ковида.

“Или Ремдесивир или неки други лијек, који би могао ублажити или смирити, пошто није вакцинисан, да добије било који лијек пошто има Ковид, да му се ублаже ти симптоми. Треће питање је зашто није вакцинисан, ако је имунокомпромитиран. Један од приоритета имунокомпромитираних је у вакцинисању. Постоји доста љекара који, радећи у јавним здравственим установама, одговарају пацијенте од вакцинације. Око тога су се створили ти проблем и Комисија ће то разјаснити, односно да ли се нешто од тога свега може подвести под несавјесно лијечење”, наводи Дрљевић.

Медији морају дискутовати о стању у здравству

Тешко је говорити о томе колико се и да ли ситуација у здравственим установама, када говоримо о Ковиду-19, промијенила  на основу извјештавања новинара и новинарки. Но, како каже Семира Дегирменџић, од времена када је Фокус.ба објавио начин на који су набављени респиратори АЦМ812 А у БиХ, са сигурношћу се може рећи да су барем лијечници постали опрезнији при кориштењу ових уређаја на пацијентима. 

“Наиме, наше истраживање о томе која здравствена установа у ФБиХ користи АЦМ812 А показало је да их ниједна болница не користи. Напомињем да одговор на ово питање нисмо добили једино из Клиничког центра Универзитета у Сарајеву”, каже она и додаје да је јасно да ће се стање у здравственом систему у БиХ тешко мијењати новинарским причама и јавним објавама, али да је то свакако важан корак ка неопходној промјени нас самих и свијести о томе да оловком мијењамо политике на власти, а с тиме и оне у ланцу одговорних.

Младен Бубоњић подсјећа да се ситуација у здравству, али и осталим областима друштва, може перципирати из више аспеката, те да није пожељно генерализовати ситуацију у здравственом систему и редом све здравствене раднике проскрибовати због неколико несавјесних појединаца. 

“Нажалост, поједини медији неријетко прибјегавају управо томе и све стављају у 'исти кош' занемарујући већину здравствених радника који не само да раде савјесно него често дају и све од себе да са оскудним средствима пруже максимум здравствене заштите. Несавјесни појединци су одговорни за лоше стање у здравству, али извјештавање медија не може допринијети побољшању ситуације за коју су одговорне и надлежне институције”, каже он. 

Медији, према његовом мишљењу, могу створити атмосферу у друштву да се дискутује о проблемима у здравству, а на грађанима је да путем својих представника утичу на промјену ситуације. 

“Проблем је што је наше друштво недовољно политички и демократски зрело тако да ни грађани, али ни њихови представници не могу на адекватан начин да артикулишу друштвене потребе, самим тим и ситуацију у здравству”, каже Бубоњић.

Он закључује да извјештавање медија о проблемима у здравству најчешће изазове тренутне реакције и незадовољство грађана, али након извјесног времена већина грађана заборави шта се дешавало без обзира на интензивирано извјештавање медија.