Регион

29. 07. 2022.

Аутор: Ердуан Катана Извор: Мedia.ba

Сиромашни смо, колико то занима медије?

БХ медији о економским кризама и сиромаштву површно и без анализе

Већина медија у Босни и Херцеговини (БиХ) социо-економским темама се бави мало или ако то чине раде површно, без контектса, анализе и промишљања како свака економска тема утиче на животе грађана. Медији су годинама углавном фокусирани на политичке тензије, националне односе, патриотизам и сепаратизам, те дешавања из посљедњег рата, а социјална ситуација је тек вијест са ријетких протеста због социо-економске ситуације.

Шта значе одређени закони, како ће се на живот обичног човјека рефлектовати, зашто је све већа инфлација, како ће на БиХ утицати велике свјетске економске кризе, које ће гране привреде и зашто бити највише угрожене, теме су које често за обичног човјека остану без одговора.

Један од најбољих примјера је из децембра прошле године када је Влада Републике Српске (РС) саопштила да је усвојила измјене Закона о раду, Закона о доприносима и Закона о порезу на доходак, да би, како су рекли, повећали плате запослених у том босанскохерцеговачком ентитету. Ти закони усвојени су у Народној скупштини РС 14. децембра 2021. године. 

Медији нису покушали да објасне радницима како ће и колико њихове плате бити веће, ако се порез на доходак смањи са 10 на осам посто, а збирна стопа доприноса са 32,8 на 31 посто због смањења стопе доприноса за здравство. Порез на доходак од 10 посто претходно се обрачунавао на нето плату, односно на ону плату коју је радник примао, док се по новом закону осам посто обрачунава на бруто плату или плату са свим доприносима и порезима, што значи да је основица пореза на лична примања увећана. 

Како је обрачун плате мало сложенији, а годишњи лични одбитак је са 8.400 повећан на 12.000 конвертибилних марака (КМ), тек у неким стручним часописима рачуновођа и ревизора РС, могли су се наћи подаци да ће увећање плата бити просјечно 20 КМ или од 1,3 до 2,7 посто зависно од висине плате. Најниже плате од 600 КМ су увећане 2,7 посто, односно 16,1 КМ, док су оне  од 2.000 КМ увећане за 1,3 посто, односно за 26,6 КМ. Плате од 1.000 КМ увећане су за 1,8 одсто и сада износе 1.018 конвертибилних марака.

Није лако креирати темељиту социо-економску причу

Већина грађана Босне и Херцеговине, државе периферне економије, 27 поратних година живи у тешким социјално-економским условима. Поред унутрашњих проблема као посљедице сложеног државног уређења и недостатка минимума консензуса о темељним питањима владајућих елита на живот грађана посебно утичу свјетске економске кризе. 

Босни и Херцеговини је послије свјетске  финансијске кризе из 2008. требало пет година да достигне ниво Бруто друштвеног производа (БДП) из 2007. године. Релевантних процјена економских губитака изазваних пандемијом корона вируса који је у БиХ стигао 2020. године још нема. Бура око Ковид-а 19 се није ни стишала, а у фебруару ове године свијет је потресла нова, тзв. енергетска криза изазвана агресијом Руске Федерације на Украјину. 

Стога, свака нова свјетска криза доводи до пораста сиромаштва у БиХ. Према неким процјенама, пошто званичних података нема, у релативном сиромаштву у БиХ 2017. године било је 590 хиљада, а у апсолутном око 800 хиљада становника, или скоро четвртина становништва. (Релативно сиромаштво представља сиромаштво у односу на неки просјек у одређеном друштву, док апсолутно сиромаштво подразумијева стање које одликује немогућност да се задовољи одређени општи минимум животних потреба.)

О економским и социјалним темама босанскохерцеговачки медији извјештавају на површан начин, јер су и сами сиромашни, несамостални и заробљени у мрежи великих оглашивача, политике, борбе за опстанак и за „кликове“, оцјењује новинарка ЕуроБлица Милкица Милојевић.

„Није лако креирати, а потом  публици продати озбиљну и темељиту социјално – економску причу, која ће се бавити узроцима, посљедицама, контекстом...Такве приче могу креирати само посвећени, вриједни, солидно образовани и одлично информисани новинари, који тачно знају шта је, рецимо, поводом свјетске кризе хране рекао генерални секретар Уједињених нација, зашто је рекао то и какав утицај та његова прича може имати на стање у БиХ, али и због чега властодршци у БиХ бацају становништву, по 100 КМ садаке, задржавајући за себе милијарде вишкова у јавним буџетима, које пуне ти исти, изгладњели грађани“, каже она.

Управо мали дио тих сиромашних грађана, незадовољних економским стањем у земљи, и тиме што власти не чине ништа да им макар мало олакшају живот у новој свјетској кризи која је само у првих пет мјесеци ове године произвела инфлацију, односно раст цијена, од 14,4 посто изашли су на улице 6. јула у више градова у БиХ. 

Овај догађај је показао да се јавни сервиси у БиХ - Радио телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ), Радио телевизија Федерације БиХ (ФТВ), Радио телевизија Републике Српске (РТРС), проблемима грађана баве на различите начине, што доводи до парадокса да грађани, уколико не прате сва три јавна сервиса, не могу знати шта се збива у земљи. 

БХРТ и ФТВ су 6. јула на самом почетку Дневника 2 имали извјештаје са протеста док је РТРС потпуно изигнорисао ова дешавања. 

БХРТ и ФТВ су и 7. јула на почетку својих информативних емисија покушали објаснити зашто су грађани протестовали и зашто их је било мало. ФТВ је овом догађају посветила највише пажње, а и анализа дневника до 17. јула, показује да ова медијска кућа највише пажње посвећује социјалним темама које занимају грађане. 

Због тога се поставља питање зашто новинари и уредници јавних сервиса који се прије свега финансирају из џепова грађана, односно од РТВ таксе, на исте догађаје гледају другим очима?

Економске теме не доносе „кликове“

Према мишљењу Синише Вукелића, уредника портала Capital.ba, првог пословног портала у РС, основаног 2007. године. више је разлога због чега медији на овакав начин третирају социо-економске теме. Два су, према његовом мишљењу, главна зашто медији посвећују мало пажње економији, социјалном статусу грађана или друштвеним темама. Први је што су те теме мало читане или гледане и у јавности изазивају много мању пажњу, без обзира што гледаоци и читаоци кажу да им је потребно више таквих тема. 

„Чини се да су и грађани свјесни да никакви закони не могу поправити њихов економско-социјални положај, већ само политичари, који су овдје владари свега, и од њихове добре воље и комбинаторике зависи какво ће бити економско стање у земљи“, каже Вукелић. 

Други разлог је, како објашњава, што су редакције све мање и тешко је одвојити људе који ће се бавити само тим темама. Због тога се оне обрађују површно или на неком дневно политичком нивоу са неким статистичким показатељима или извјештавањем са неког догађаја, који може покренути полемику на друштвеним мрежама попут поскупљења горива, инфлације или неког протеста. 

„Мислим да неће бити побољшања стања, ни у медијима док се не промијени политичка клима и постигне договор око важних статусних питања народа и грађана у БиХ. Наравно за све ово су заслужни политичари који су исисали сав зрака из цијеле просторије и они то користе само за личне промоције и богаћење“, каже Вукелић. 

Може другачије

Ријетки су примјери у медијима у којима се публици објасне разлози зашто се нешто десило, зашто су поскупјели гориво или храна, шта су узроци инфлације или какве користи од неке одлуке тринаест влада у БиХ ће имати грађани, но ипак постоје. 

„Инфлација у БиХ највећа у региону: Највише новца дајемо на храну и пријевоз“ текст објављен на порталу Klix.ba 5. јула даје осим информација о инфлацији од 14,4 посто, и објашњење читаоцима који су разлози за то. Поредећи инфлацију у другим земљама у региону, али наводећи и мјере  које је нека земља  предузела да би заштитила грађане од раста цијена, прије свега енергената и хране, јасно је зашто БиХ има највећу инфлацију.  

Колико инфлација, односно раст цијена, угрожава стандард довољно је навести и то да ако остане до краја године на 15 посто грађани БиХ ће морати радити два мјесеца дуже за исто оно што су са својим платама могли купити прошле године. 

Добар примјер је и анализа у Независним новинама у тексту “Кад је барел коштао као данас, гориво смо плаћали 2,3 КМ! Који је разлог томе?“  Из поређења цијена барела нафте на свјетском тржишту и цијена горива у БиХ читаоци могу добити слику зашто цијене горива у БиХ не зависе само од цијене нафте на свјетском тржишту и зашто данас плаћају 1,3 КМ више лилтру горива. Ако се узме у обзир и нешто већи курс америчког долара поставља се питање да ли неко и у овој кризи лови у мутном и зашто власти у БиХ нису предузеле ништа. 

Позитивни примјери извјештавања о економско-социјалном положају грађана могу се наћи и на БНТВ. Ова медијска кућа, која свој економски опстанак примарно остварује захваљујући комерцијалним садржајима, у централној информативној емисији континуирано указује на раст цијена, веће економско раслојавање друштва, све израженије сиромашење становништва и узроке таквог стања. Ове теме с посебном пажњом се прате након руске агресије на Украјину. БНТВ користи  као саговорнике више економских аналитичара и позива се на статистичке податке, када год је то могуће, из цијеле БиХ. 

Међутим, укупно гледано мало је квалитетних текстова или телевизијских прилога из економије или друштва у медијима у БиХ. Медији нису вични анализирању, него само презентације садржаја. Један разлога за овакво стање у медијима јесте све тежи опстанак на све сиромашнијем БХ. тржишту. А медији опстају тако што трошкове смање на најмању могућу мјеру.

„Дио прихода долази од маркетинга, али како стопа сиромаштва у БиХ расте маркетиншки колач је изузетно низак, а великих оглашивача нема. То се може видјети и на порталима гдје се рекламирају основне кућне потрепштине или прехрамбени производи. Дио средстава добијамо пишући и кандидујући се за међународне пројекте. Нама није циљ и сигурно не би могли живјети од 'кликова', јер свјесни смо да такве теме не привлаче велику пажњу. Сами смо примијетили да неке истраживачке текстове на којима новинари раде по мјесец или два су много мање читани него једна обична вијест са неком запаљивом изјавом у којима се спомиње Милорад Додик, Бакир Изетбеговић или Драган Човић“, истиче Синиша Вукелић.

Како друштво сиромаши тако су и новинари у све тежем економском положају, а и прије тога су били у групи најмање плаћених занимања, што би такођер могао бити један од разлога све нездравијег новинарства. 

„Новинари су сиромашни, преоптерећени гомилом обавеза, потплаћени и потцијењени и поменутим темама се баве, ако се уопште баве, откидајући вријеме и енергију од свог све оскуднијег слободног времена. Сиромашни смо, јер је на дјелу удружени злочиначки подухват владајућих против становништва БиХ, без обзира на вјеру, нацију или било шта друго. Ова изјава економског аналитичара Жарка Папића се може објавити у медијима, као згодна доскочица, али само ће ријетки, трагом те изјаве закопати мало дубље, у званичне и незваничне статистике, у макроекономске показатеље и у трагове који воде ка корупцији највишег ранга“, сматра Милкица Милојевић.

Занимљиво је да економско-социјалним питањима врло мало пажње поклањају и они медији, превасходно портали, који се искључиво финансирају из  страних донаторских средстава. 

Уназад неколико година већина тих портала била је окренута темама корупције, које јесу битне, јер изједају срж БХ друштва. Да ли због захтјева донатора или незаинтересованости уредника/власника портала видљиво је да теме корупције нису служиле као основа за анализе које би се бавиле економско–социјалним положајем становништва као једном од кључних посљедица коруптивног дјеловања политичких елита у БиХ. 

Стога свакодневни живот грађана, њихов економски положај, сиромаштво остају на маргини интересовања у медијском свијету који броји „лајкове“ и бави се темама које осигуравају њихов што већи број.