Регион

04. 05. 2022.

Аутор: jutarnji.hr Извор: jutarnji.hr

Борис Дежуловић новинар године, награду за животно дјело добио Маринко Чулић

У Новинарском дому у Загребу додијељене су новинарске награде Хрватског новинарског друштва за најбоље радове објављене у 2021. години. Додијељене су у девет категорија и традиционално се додјељују у поводу Свјетског дана слободе медија, 3. свибња. Ове године одлуком чланова Хрватског новинарског друштва, Новинаром године за 2020. годину проглашен је Борис Дежуловић.

Како наводи портал ХНД-а, од 463 чланова ХНД-а, колико их је ове године гласало електроничким путем, Дежуловићу је глас дало њих 178, док је номинирана новинарка РТЛ-а Данка Дерифај добила 121 глас, а новинар Индеxа Илко Ћимић добио је 89 гласова, док је Јелена Јиндра добила 68 гласова.

Новинар године Борис Дежуловић у свом говору истакнуо је како није очекивао награду, јер је у Загребу у пролазу будући да је данас био на суду у Сплиту, а сутра на суду у Загребу већ има заказано са Жељком Маркић.

– Још једно рочиште и то би отприлике било то што се тиче хрватског новинарства, а стигнемо ево у паузама подијелити и награде, у свом стилу је прокоментирао Дежуловић.

У образложењу оцјењивачког суда стоји како је Дежуловић у својих 35 година бављења новинарством увијек имао свој став: јасан, доречен, аргументиран. И ангажиран. – Управо је тај појам ангажираног новинарства овај сплитски новинар и писац 2021. године протегнуо до неслућених граница. Његова само наоко обична колумна на порталу Н1 о девастацији једне љупке далматинске увале добила је неочекивану екстензију у облику покрета масовног грађанског отпора отимачини заједничког добра од бескрупулозног моћника, који има потпору највиших државних дужносника. Ријеч је била о тајкуну Стипи Латковићу, који у ували Вруја покрај Брела бесправно гради туристички ресорт, стоји између осталог у образложењу те се додаје како је који мјесец касније коментаром „Јебо вас Вуковар“ покушао учинити немогуће: град претворен у маузолеј вратити његовим живим становницима, а државу престројити на колосијек нормалности.

У уводном говору предсједник ХНД-а Хрвоје Зовко је казао како је ове године пристигло 149 номинација у свим категоријама, што само још једном говори како је новинарска професија жилава унаточ томе што је из дана у дан нападају, омаловажавају са свих страна, а највише и од самих представника институција ове земље.

Предсједница оцјењивачког суда Марина Карловић Саболић казала је како квалитетно новинарство није на издисају те да је живље него икада, без обзира на то што говори Предсједник Републике. – Што се тиче рада жирија били смо на великим мукама, јер је пристигло пуно и квалитетних радова, а о побједницима су одлучивале нијансе. Онима који су добили награду честитам, а онима који је нису добили да не одустају и препоручујем да и даље буду устрајни, казала је Карловић Саболић.

Престижну награду за животно дјело Отокар Кершовани Оцјењивачки одбор одлучио је додијелити Маринку Чулићу.

У образложењу жирија стоји како о страсти за новинарством и праћењем политичких и друштвених тема говори и то што је Чулић своју колумну наставио писати и након одласка у мировину, почетком 2021. године.

– Међу његовим сталним тематским преокупацијама су хрватско-српски односи, хрватска политика према БиХ, одустајање СДП-а од социјалдемокрације, демонтажа социјалне државе, пораст неједнакости у земљи и свијету те мањак политичке визије код наших политичара, чиме се ствара, према Чулићевој оцјени, „пакленска формула бесперспективности“-.

Награду Марија Јурић Загорка за писано новинарство добила је Тамара Опачић за коју се у образложењу наводи како су разлози за додјелу овог вриједног признања струке за прошлу годину најјасније ишчитавају у тексту Тамаре Опачић о случају мигранта Омера Махдија, објављеном под насловом „Тражили су да будем доушник“, те у серији репортажа с Баније објављених у тједнику Новости од травња до просинца 2021. године.

Награду Никша Антонини за новинску фотографију добио је Игор Шобан за којега је жири навео да за сваког фоторепортера који претендира снимити добру, актуалну, вриједну фотографију, ону која доноси изравну и јасну информацију о догађају важном за јавност, један од основних и јако важних увјета је бити у право вријеме на правоме мјесту. – То је увјет који отвара све друге прилике истицања, показивања или доказивања врсности и изврсности фоторепортерског ока, праћења догађаја, избора мотива и свега осталога што увјетује снимање добре, праве, свевременске новинске фотографије, стоји у образложењу.

Награда Марија Јурић Загорка за радијско новинарство припала је новинарској редакцији емисије „Катедра за пластичну кирургију“ гдје ауторице ненаметљиво користе аутентичне радијске алате с помоћу којих нас „радиопортирају“ директно са собом на терен. – Слушајући емисију, понекад се осјећамо као да се и ми с екипом Yammata и Слоге труцкамо банијским цестама без асфалта и путоказа паралелно биљежећи дневник једног људског страдања, цивилне солидарности и политичке шараде. Посебно је тешко слушати ову репортажу данас, с временским одмаком, знајући колико се мит о обнови и функционалности сустава у потпуности стровалио у провалију, наводи се у образложењу жирија.

Награду Марија Јурић Загорка за телевизијско новинарство равноправно дијеле новинарке Кармен Шоре и Ана Малбаша, које су у посљедњем кругу гласовања освојиле једнаки број бодова. Оцјењивачка скупина за телевизијско новинарство и сниматељски рад одлучила је да обје приче уистину заслужују награду.

Ана Малбаша награђена је за причу „Малверзације земљиштем на отоку Брачу“, која је објављена у магазину Провјерено Нове ТВ.

– Ана Малбаша је овом репортажом упозорила на један од највећих проблема друштва – корупцију, те својим новинарским инстинктом, упорношћу и храброшћу, а притом поштујући сва правила струке, случај довела до правног епилога, навели су чланови жирија.

Кармен Шоре награђена је за причу која је објављена је на врхунцу епидемије COVID-a 19, када су се рушили рекорди у броју заражених и тешко обољелих, који се на респираторима боре за живот, као и оних који су на жалост преминули. У том тренутку највећи терет подносио је здравствени сустав. Ситуација у болницама била је на рубу издржљивости, а здравствено особље исцрпљено дуготрајном борбом с епидемијом. Кармен Шоре је стога провела дан на COVID-одјелу сплитске болнице и свједочила њиховој неуморној битци за сваки живот у којој се здравствено особље није штедјело.

Награда за сниматељски прилог на телевизији Жарко Каић припала је Игору Алтарцу, који је управо у тој репортажи камером донио трајни документ једног тешког времена и драматичне борбе за сваки људски живот.

– Биљежећи с једне стране слике болести и смрти, а с друге емоцију здравствених радника, њихову преданост и непосустајање, снимио је у исто вријеме и потресну и инспиративну причу. Алтарац је ненаметљивим стилом снимања проматрачу омогућио да причу доживи као да му је објектив смјештен у очима, наводи жири.

Награду Марија Јурић Загорка за интернетско новинарство добио је новинар портала Index Владимир Матијанић који је први је открио и ексклузивно објавио низ аргументираних сумњи да су дијелови доктората Вице Михановића, ХДЗ-ова кандидата за градоначелника Сплита на прошлим локалним изборима, равнатеља Лучке управе у Сплиту, факултетског предавача и предсједника градског огранка ХДЗ-а, плагирани.

 – Матијанић је у серији текстова упозорио на низ нелогичности и бизарних елемената Михановићеве докторске дисертације „Економски учинци поморског промета и транспорта у функцији господарског развоја“, коју је обранио 28. вељаче 2018. на Економском факултету у Осијеку, а која је прошла све инстанце и постала темељ за титулирање ХДЗ-ова политичара „доктором знаности“, наводе чланови жирија.

Награда Јасна Бабић за истраживачко новинарство припала је новинару портала Телеграм Андреју Димитријевићу, који је серијом текстова недвосмислено је разоткрио пропусте хрватских истражитеља у овом случају. О афери Software писао је још 2019. године.

– А онда своја сазнања о незаконитостима прослиједио Еуропском уреду за борбу против превара OLAF-у. Они су о свему обавијестили нови Уред еуропског јавног тужитеља. Који је, одмах након оснивања у српњу 2021., напокон провео истрагу. Која је на крају довела до ухићења бивше министрице. Тада је Димитријевић објавио један од кључних доказа у причи. Откривши како је дјелатник Средишње агенције за финанцирање и уговарање програма и пројеката Еуропске уније SAFU УСКОК-у још 2019. понудио низ конкретних доказа против Жалац везаних уз аферу Software. Они, међутим, нису подузели ништа, навели су у образложењу чланови оцјењивачког одбора.