Регион
30. 03. 2022.
Истраживање ХНД-а: Број тужби против новинара и медија у порсту, активно њих најмање 951
У Хрватској је тренутно активна најмање 951 тужба против медија и новинара од којих тужитељи потражују готово 77,4 милијуна куна, показују резултати анкете коју Хрватско новинарско друштво проводи већ четврту годину
Као и прошле године, највише тужби има Ханза медиа (накладник Јутарњег листа, Глобуса, Слободне Далмације...) - 443 парнице тешке у просјеку 95.000 куна по тужби. Одмах за Ханзом је Стyриа која само за Вечерњи лист и 24 сата има 196 тужби чији одштетни захтјеви износе готово 20 милијуна куна. У активним судским споровима висина тужбених захтјева креће се од неколико тисућа куна до чак више од милијун куна, док најдуљи судски спор траје чак 32 године.
Од укупног броја од 951 тужбе, 928 се односи на парничне поступке за накнаду штете због повреде части и угледа који се воде против накладника, њихових уредника и новинара због објављених текстова и прилога. С друге стране, тренутно су активна 23 казнена поступка. Тужитељи су, осим физичких особа непознатих широј јавности, најчешће особе из јавног и политичког живота, међу којима и политичари који обнашају власт, затим правне особе, али и суци.
Укупно се тужбама обухваћеним ХНД-овим истраживањем за 2022. годину потражује најмање 77,4 милијуна куна. Да је великом броју ових тужби циљ застрашивање медија и потицање цензуре те аутоцензуре код новинара, показују и сами износи иницијалних тужбених захтјева у грађанским поступцима који су често пуно већи од правомоћно досуђених.
|
Ове је године на ХНД-ов упит о броју тужби одговорило 26 медија. Ти медији најчешће имају осигурану правну помоћ, али је 65 посто њих одговорило да им тужбе отежавају пословање, док их се 26 посто једва или јако тешко носи с тужбама – ту је најчешће ријеч о малим и непрофитним медијима које овакве тужбе доводе на руб пропасти. |
“И овогодишња ХНД-ова анкета о броју тужби против новинара и медија показује опасан тренд раста тужби те да у Хрватској сад већ постоји култура малтретирања и застрашивања новинарки и новинара те медија тужбама које су у данашње вријеме нови модел напада на новинарство. Будући да је на анкету одговорило 26 медија, с правом можемо рећи како је стваран број пуно већи и да прелази бројку од 1000 тужби. Посебно забрињава чињеница да у подизању тужби судјелују и високи државни дужносници, локални шерифи, па и сами суци”, рекао је Хрвоје Зовко, предсједник Хрватског новинарског друштва и додао како је Хрватска најгора земља у Еуропи када је ријеч о СЛАП-у (Strategic lawsuit against public participation).
“Оно што без икакве одгоде тражимо јест промјена законодавства како би се смањио притисак тужби. ХНД тражи и никад неће одустати од захтјева да се декриминализирају сва казнена дјела против части и угледа, што већ годинама предлажемо. Захтијевамо од Владе да то хитно учини. Сматрамо како грађанско право свима који се сматрају оштећенима омогућава довољно простора да добију одговарајућу сатисфакцију”, закључио је Зовко.
Службени пак подаци Министарства правосуђа и управе говоре како је лани против новинара покренуто нових 380 парничних предмета за накнаду штете, а на дан 31. просинца 2021. године укупно 859 парница још није било ријешено. Укупан број активних казнених предмета у којима су туженици новинари на свим судовима у Хрватској на самом крају 2021. године био је 110. Врло је занимљив преглед исхода поступака: тијеком 2019, 2020. и 2021. године у казненим поступцима против новинара донесено је укупно 39 рјешења којима је одбачена приватна тужба те 53 рјешење о обустави поступка. Донесене су 2 одбијајуће пресуде те 20 ослобађајућих.
У само 11 случајева донесена је осуђујућа пресуда против новинара, из чега се, као и лани, може закључити да је јако мали број новинара осуђен за дјело за које се теретио.
Према лањској ХНД-овој анкети на коју је одговорило 23 медија, у Хрватској су у вељачи 2021. године била активна 924 судска спора. Овако велики број тужби против новинара и медија из године у годину прилично забрињава. Могло би се рећи да међу овим тужбама има и СЛАП-а, којем је циљ цензурирати, застрашити и ушуткати критичаре оптерећујући их судским поступцима, озбиљном и опасном механизму који угрожава слободу медија.
Министарство културе и медија лани је основало радну скупину која се бави проблемом СЛАП-а, чиме је потврдило проблем на који ХНД већ годинама упозорава. Унаточ томе, у Хрватској и даље не постоји службена дефиниција СЛАП-а, нити судови такве тужбе посебно издвајају и класифицирају.
Ни ХНД није имун на тужбе, па се тако против његових представника и истакнутих чланова стално подносе разни облици тужби. Мислав Стипић, бивши равнатељ Пословања ХРТ-а, казнено је пријавио у липњу 2021. потпредсједнике ХНД-а Бранка Мијића и Горана Газдека због приопћења које су потписали, а тиче се ситуације на ХРТ-у, бившег равнатеља ХРТ-а Казимира Бачића и заташкавања сексуалног узнемиравања на јавном медијском сервису. Исти тужитељ недавно је тужио и предсједницу Огранка ХНД-а на ХТВ-у Сању Миклеушевић Павић. Против предсједника ХНД-а Хрвоја Зовка Хрватска радиотелевизија води казнени спор, а спор за накнаду штете од 250 тисућа куна, који је почео још 2018. године, завршен је недавно правомоћно у Зовкову корист.
Ове смо године представнике накладника питали и што мисле на који би се начин могле сузбити СЛАП-тужбе. Одговори су углавном слични: накладници сматрају како би се неоправдане тужбе могло сузбити промјеном или прилагодбом закона, уједначавањем судске праксе у цијелој Хрватској, едукацијом судаца о медијском праву те едукацијом новинара, затим осигуравањем бесплатне правне помоћи малим локалним и непрофитним медијима и јавним кампањама у којима би се говорило о СЛАП-у.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.