Регион
16. 12. 2021.
Новинар кога обавезује само истина
„Новинари се не требају и не смију улизивати представницима власти. Новинари не смију с представницима власти радити договорене интервјуе. Интервјуи у којима новинари само климају главом без постављања питања нису интервјуи него су промашаји. Задатак новинара је да критички пропитује поступке власти. Тко нема желудац за такво новинарство треба размислити о другој професији... А исљедничко новинарство? Ма...“
Овим (личним) кодексом о новинарској професији, Александар Станковић, новинар, уредник и водитељ најгледаније емисије у Хрватској „Недјељом у 2“, јавно је одговорио на критике главног уредника ХТВ да његов интервју с премијером Андрејем Пленковићем (јун 2020.) „ни приближно није био на нивоу, јер новинарство у којем се напада суговорник није професионално, него исљедничко новинарство“. А овај „инцидент“ са кућом у којој ради, али и оним квазипатриотским делом хрватске јавности, само је један у низу - много пута је Станковић током две деценије, колико се на ХТВ емитује његова ауторска емисија „Недјељом у 2“, бескомпромисно бранио моралне кодексе и достојанство новинарске професије. Станковић је у српској јавности постао поново актуелан ових дана због интервјуа који је прошле недеље направио са Зораном Кесићем, једним од аутора и водитељем емисије „24 минута“.
Када је Збор удруге ветерана хрватских гардијских постројби 2018. затражио његову смену, а ХРТ се јавно оградио од Станковића, он је, такође јавно, одговорио кући у којој ради:
„Наравно да се не слажем са одлуком руководства ХРТ и сматрам да Декларација о Домовинском рату није нешто што обавезује новинаре. Новинаре обавезуие само истиналл.
Захваљујући тој истини „Недјељом у 2“ је (попут нашег „Утиска недељелл) и једна од најдуговечнијих, најгледанијих и најреспектабилнијих емисија у региону, а Станковићеви лични гестови могли би, и требало би, да уђу у уџбенике за новинарство. Као пример како се чувају и бране професија, професионални интегритет и грађанска слобода.
Прошлогодишњи Станковићев гест може да уђе у историју не само овдашњег новинарства, јер је и у свету мало новинара који су се таквим моралним чином обратили јавности. „Неугодно ми је да радим у установи која тужи властите и новинаре других медија због критике. Неугодно ми је што се на тај начин троши ваш новац којим плаћате претплату да би се водили судски процеси против непослушних новинара. Неугодно ми је што се понекад у ХТВ-у приказује програм историјски-ревизионистичког садржаја. Неугодно ми је као новинару што је у протеклих десет година у програмима ХТВ-а било интервјуа са премијерима, председницима, министрима, који су изгледали као да те особе разговарају саме са собом у огледалу... Неугодно ми је и срамота због још многих ствари, и ја вам се извињавам“.
Александар Станковић рођен је у Суботици 1970, а у Загребу живи и ради од 1985. (подједнако га нападају и српска и хрватска десница). Каријеру новинара започео је 1995. на Хрватском радију емисијом „Полиграф‘, у којој је такође био врло жесток према саговорницима. За „Недјељом у 2“ добио је награду за најбољи ток шоу и Награду новинара године, а објавио је и три књиге поезије („Јутро побијеђених, „Игор Мандић на мјесецу“...). Са супругом Жељком има кћерку Уну и сина Мака.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.