Регион
23. 11. 2021.
Зашто је немачки новинар ухапшен у Хрватској?
Себастијан Лебер је хтео да пише о мигрантима који из БиХ прелазе у Хрватску. Али, хрватска полиција га је привела и оптужила за кријумчарење људи. Бесмислица, каже новинар, и описује дан у притвору и „процес“.
Себастијан Лебер, блогер и новинар берлинског листа Tagesšpigel, прошле среде (17. новембар) је отпутовао у БиХ како би извештавао о избеглицама које се налазе у тој земљи. Прецизније, о пракси такозваних pušbekova за које се оптужује хрватска полиција. То је ситуација када се избеглице илегално потискују назад у суседну земљу, при чему им се, како каже Лебер, „одузима елементарно право, а то је могућност подношења захтева за азилом“.
Лебер је на спољној граници ЕУ хтео да истражи начин на који хрватске власти, како каже, „систематски крше Женевску конвенцију о статусу избеглица“. Али, уместо да ради новинарски посао, он је завршио у затвору. Шта се догодило?
Две верзије приче
Ту постоје две верзије приче – једну је званичним саопштењем објавила карловачка Полицијска управа, а другу је у издању Tagesšpigela од понедељка (22. новембар) испричао сам новинар. Те две верзије се разликују и у кључном делу – због чега је новинар уопште ухапшен.
У саопштењу које је у суботу објавила хрватска полиција пише да су припадници МУП у петак у Цетинграду, тик уз Велику Кладушу која је преко границе, „затекли седморо страних држављана с којима је био и један мушкарац који је изјавио да је новинар и немачки држављанин, а за које је постојала сумња да су незаконито прешли државну границу“.
Над 44-годишњим немачким држављанином је спроведено криминалистичко истраживање те је, како тврди МУП, утврђено да је „19. новембра незаконито пешице из БиХ, заједно са затеченим страним држављанима, ушао у Хрватску те им помогао у незаконитом преласку и транзиту по Републици Хрватској“.
Немачки новинар тврди да МУП не говори истину, осим да јесте ухапшен у петак око 11 сати у близини Цетинграда. „Полиција је касније тврдила да су ме тамо уловили са групом избеглица. Већ и та тврдња је неистинита. Заправо сам из даљине видео како на поду седи група миграната које су окружили полицајци. Једна од тих особа је била девојчица која је гласно плакала. Након тога сам пришао полицајцима. Дакле: није ме полиција ухватила код миграната, већ сам се из удаљености од више од сто метара приближио мигрантима и полицајцима који су их окруживали.“
Лебер између осталог тврди да је хтео да запише регистрацију полицијског возила, те да га је један од полицајац одгурнуо. На крају је, каже, морао полицији да преда и своју бележницу.
Касније полиција, према Леберовим наводима, није хтела да документује његову изјаву да је био одгурнут. Уместо тога су, пише Лебер, полицијски службеници покушали да га наговоре да потпише неки документ којим би потврдио да против њега нису примењене „никакве присилне мере“. Он је одбио да потпише папир.
Новинар кажњен са 3.600 куна
Девет сати након хапшења је сазнао да га полиција сумњичи за кријумчарење групе миграната – исте оне коју је, по његовим наводима, полиција већ ухватила и пре него што им се приближио. Тада је сазнао и да му у најгорем случају прети казна од осам година затвора.
У полицијском саопштењу не наводе се никакви детаљи о околностима хапшења, само се потврђује да је немачки новинар уз оптужни предлог доведен у Прекршајно одељење Општинског суда у Карловцу који му је „због почињеног прекршаја незаконитог преласка државне границе изрекао новчану казну у износу од 3.600 куна, док је за прекршај помагања у незаконитом преласку ослобођен кривице“.
Из тога произлази да суд није видео довољно добар разлог за проглашавање Лебера кривим за кријумчарење људи. Надлежна полицијска станица Цетинград најављује да ће у законском року уложити жалбу због ослобађајућег дела одлуке.
Остали затечени страни држављани (четири пунолетне и три малолетне особе) изразили су намеру да поднесу захтев за азил, пише МУП.
У полицијској станици у Цетинграду, немачки новинар је према сопственим речима доживео „неколико понижења и шиканирање“. Тврди да му прво није дозвољено ни да оде у тоалет. „А онда су ме послали на пољски WC у дворишту. Када сам их замолио да ми дозволе да оперем руке, полицијски службеник ми је предбацио да желим да шпијунирам у згради. Седам сати ми није било дозвољено да обавим телефонски позив на који сам законски имао право.“
Лебер ипак напомиње да је међу полицајцима било и оних који су му сигнализирали да сматрају апсурдним оптужбе за кријумчарење људи, али да не могу ништа учинити: „Одлука коју морају да спроведу донета је на вишем нивоу“, преноси Лебер.
Исказ је, како тврди, дао тек пред поноћ, снимљен је видео-камером и „током ноћи послат државном тужиоцу. А он је идућег јутра одлучио да нема разлога за подизање оптужнице због кријумчарења људи“.
Немачки новинар описује да полиција у Цетинграду није хтела да одустане и да је све пребачено у надлежност једног судије – уместо оптужби за кријумчарење људи као кривично дело, он каже да је све преиначено у „кријумчарење људи као прекршај“.
Пре одласка на суд, Лебер је, како каже, сазнао да неће имати адвоката „јер то није ни предвиђено у случају прекршаја“, те да му је речено да има два сата у којима сам може да нађе правног заступника, ако жели.
Наручени фотограф?
Лебер додаје и да су се два полицајца из Цетинграда приликом доласка у Карловац „понашали другачије него иначе“. Након изласка из возила ухватили су га одједном за руке, као да су хтели да спрече евентуални бег. Због чега?
Новинар претпоставља да је то било јер је „испред улаза на суд чекао један папарацо, и то у суботу у 13 сати, зграда је била пуста, он је направио неколико фотографија и онда се изгубио. Очито је само чекао на привођење немачког новинара“. Лебер претпоставља да је фотограф добио информацију од полицајаца.
Та фотографија се у међувремену масовно дели на друштвеним мрежама у Немачкој – поготово се у десничарским круговима хушка против немачког новинара, а хвали рад хрватске полиције. Лебер се назива „левичарским кријумчарем људи“. Немачки новинар тврди да је добио и претње смрћу, да му људи пишу како желе да доживотно заврши у затвору или да га „барем силују избеглице“.
Но, судски процес је, пише новинар, завршио нешто другачије него што су се надали полицајци из Цетинграда. Судија је одбацила оптужбе за кријумчарење људи, те га прекршајно казнила због илегалног преласка границе: „Ја сам стварно прешао преко зелене границе на хрватску територију. Не знам где се тачно налази граница, јер не постоје никакве ознаке или плоче.“
„Као да закони ништа не вреде…“
Берлински Тагесшпигел је Леберова сведочења објавио на свом порталу у опширном чланку – под насловом „Ухапшен од стране хрватске полиције – како се на спољној граници ЕУ не поштује слобода медија“. Случај је изазвао велику пажњу и других медија који су објавили вест о хапшењу и поступцима хрватских власти. На друштвеним мрежама се доста о томе дискутовало у новинарским круговима.
Познати немачки аутор Тим Рен, истраживачки новинар листа Велт, написао је да је хапшење Лебера „разлог да поновно отпутује“ у Хрватску. Рен је наиме неколико пута истраживао рад хрватске полиције. Објавио је и велику причу о околностима заустављања комбија пуног миграната код Доњег Лапца и хрватским полицајцима „немилосрдно“ лове људе.
На Твитеру сада Рен пише: „И ја сам у више наврата за Велт био на граници Хрватске/Босне. Хрватска полиција у заштити граници делује без милости, као да закони ништа не вреде. И баш зато је важно да новинари тамо помно истражују. Сигуран сам да ће се приговори на рачун Себастијана Лебера испоставити као погрешни.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.