Регион
02. 10. 2021.
Новинаре нападају и СНСД и Станивуковић
Сниматељ портала Insajder.in вербално и физички је нападнут у недјељу на скупу СНСД-а, који је одржан у бањалучком насељу Петрићевац
“Обезбјеђење Милорада Додика физички је зауставило сниматеља портала Insajder.in да обавља свој посао, те га натјерало да обрише све снимке са камере. Потом је нашем сниматељу пришао Миленко Летић, који га је натјерао да му преда личну карту, те га питао гдје живи. Потом је фотографисао његову личну карту и вратио му је”, наводе из овог медија.
Инсајдер.ин је објавио и став Градске управе Бања Лука из које су навели да је Миленку Летићу, службенику запосленом на радном мјесту комунални полицајац, одобрено кориштење неплаћеног одсуства у трајању од годину дана и да на овом догађају није био у својству службеника. Из градске управе су написали да осуђује било какав напад на медијске раднике и било какво ометање вршења њихове дужности на терену.
Управни одбор БХ новинара и Линија за помоћ новинарима такођер су осудили напад нагласивши да овакви напади на медијске професионалце представљају најгрубље кршење слободе медија, својствено искључиво ауторитарним режимима и апсолутно недопустиво у једном демократском друштву.
“Онемогућавање новинара/ки и других медијских дјелатника да раде свој посао, брисање снимљеног материјала те њихово легитимисање од стране неовлаштених особа, није ништа друго него присилно увођење цензуре и застрашивање новинара, уредника и сниматеља, са циљем креирања политички 'подобног' извјештавања у медијима”, саопштили су из Удружења БХ новинари.
Спречавање приступа догађајима
Предсједник Управног одбора БХ новинара Марко Дивковић за Медиацентар каже да политичари ријетко размишљају о посљедицама свог односа према медијима, те додаје да летаргичност, готово благонаклоност правосуђа, политичарима даје могућност да се према медијима односе како желе.
“Осионост утемељена на (не)раду тужилаштава свих нивоа и на пословнично благој казненој пракси судова више од двије деценије предстравља сурову реалности у којој раде новинари у Босни и Херцеговини. Ометање-отежавање рада спречавањем приступа догађајима и личностима, бирањем тзв. својих медија и новинара, физичким и онлине нападима и пријетњама, створен је амбијент у којем новинари све више размишљају о сопственој сигурности него о томе како најбоље урадити професионалну задаћу”, каже Дивковић.
Из Удружења истичу да фотографисање личне карте и узимање личних података представља кривично дјело и кршење Закона о заштити личних података који прописује да искључиво овлаштене особе могу вршити прикупљање и обраду личних података у складу са важећим прописима. СНСД позивају да осуде напад и испитају одговорност актера инцидента.
Медиацентар је затражио и коментар портпарола СНСД-а Радована Ковачевића. Каже да је став ове политичке странке, чији функционер је напао сниматеља, врло јасан.
“Недопустив је било какав напад или било какво онемогућавање новинарима или медијским радницима да обављају свој посао. И то се односи на апсолутно све. Наш став је апсолутно идентичан према инцидентима те врсте па и онда када долазе од људи који су из СНСД-а и сматрамо да сви људи који на тај начин поступају према новинарима заслужују исти третман”, казао је Ковачевић у разговору за Медиацентар.
Додаје да је у посљедње вријеме било више напада на новинаре, а подсјећа и на нападе градоначелника Бањалуке на новинаре АТВ-а и РТРС-а. Мисли да новинари немају солидарности када је у питању осуда напада на новинаре ове двије медијске куће.
“Имали сте ситуацију када је окупљена маса на скупу градоначелника Бањалуке Станивуковића викала да новинаре АТВ-а и РТРС-а треба запалити на шта се градоначелник Станивуковић само насмијао. Када су из протеста узели своје микрофоне, рекао је, један микрофон мање, чиме је разјареној маси рекао да је напад на такве новинаре сасвим оправдан”, додаје Ковачевић.
На питање да ли ће СНСД санкционисати нападаче на новинаре, Ковачевић одговора: “Поставља се питање због чега никада мени не зазвони телефон када се догоди било какав напад на новинаре тих медија које било ко на било који начин сматра да су блиски СНСД-у?”, негодује Ковачевић.
Напади с друге стране
Осим политичара и функционера из владајућих странака, новинари су често и мета опозиције. Као опозициони народни посланик Драшко Станивуковић се залагао за остваривање новинарских права, управо је он у парламентарну процедуру у ентитетском парламенту упутио одбачени захтјев за измјене и допуне Кривичног закона Републике Српске према којима би се напад на новинаре третирао као напад на службена лица. Ступањем на функцију градоначелника Бање Луке, Станивуковић је почео отежавати новинарски посао, прозивати и етикетирати новинаре.
Управни одбор Удружења БХ новинари прошле седмице упутио је јавни протест Градској управи Града Бања Лука због нетранспарентног односа према медијима и грађанима, кршења Закона о слободи приступа информацијама те непримјереног јавног „прозивања“ и етикетирања новинара од стране градоначелника Драшка Станивуковића.
Удружење наводи да представници Градске управе континуирано игноришу захтјеве новинара за приступ информацијама у вези са трошењем буџетског новца у овој јавној институцији.
Истовремено, градоначелник Станивуковић је у неколико наврата на конференцијама за новинаре прозивао поједине медије тврдећи да о њему и о раду Градске управе пишу „лажи“, наводећи новинаре портала Журнал у том контексту, а упосленике Алтернативне телевизије недавно је назвао „приватним новинарима“.
Портпаролка странке из које је Станивуковић изабран на ову функцију Ања Петровић констатује да се претходних година створила атмосфера у којој су новинари мета политичара или њихових сарадника.
“То је нешто што смо сваки пут осуђивали и осуђујемо. Новинари треба да имају услове... да добију информације и да немају, без обзира на политичаре, подобних и неподобних”, казала је Петровић за Медиацентар.
Сматра да сваки напад на новинаре треба осудити, па и онај који долази из редова ПДП-а.
“Колико се сјећам, на спорном протесту, жао ми је узвика које је добила новинарка АТВ-а, је градоначелник смиривао мало масу. Без обзира да ли то долази од њега или другог политичара лично таргетирање никако није уреду и ту праксу треба зауставити”, каже Петровић.
Додаје да до сада ПДП није имао сличне проблеме те да су из ове странке увијек поштовали вријеме и посао новинара, за који кажу да није нимало лак и носи велику одговорност.
“Једна од идеја је да се на страначким органима донесе једна врста документа што се тиче односа према новинарској заједници”, рекла је Петровић у разговору за Медиацентар.
Нападе на новинаре третирати као нападе на службена лица
Дио медијске заједнице сматра да би се напади на новинаре и медијске раднике смањили уколико би се напад на новинаре третирао као напад на службено лице. Иако је било више покушаја у ентитетским парламентима да новинари добију облик заштите какав имају службена лица, то се није десило.
Народна скупштина Републике Српске (РС) није прихватила иницијативу да се у измјене Кривичног закона уврсте и напади на новинаре и то кроз додјелу статуса службене особе новинарима, као ни иницијативу о прописивању посебног кривичног дјела - спречавање новинара у вршењу професионалне дужности.
Парламент Федерације БиХ (ФБиХ) прије двије године усвојио је иницијативу Клуба Социјалдемократске партије БиХ о допунама Кривичног закона ФБиХ којом би се напади на новинаре третирали као напади на службене особе.
Иницијатива је прослијеђена Влади ФБиХ, али је она одбачена уз мишљење да је потребно прво урадити упоредну анализу законских прописа.
СНСД у Народној скупштини РС-а има апсолутну већину и подржавају идеју да новинари имају статус службеног лица.
Дивковић, ипак, говори како су политичари ти који спречавају усвајање измјена и допуна кривичних закона, којима би се напади на новинаре третирали и санкционисали као напади на службена лица.
“Актуелни закони, као и поданички однос великог броја људи из правосуђа, амбијент је у којем политичари могу готово неометано демонстрирати пуни дијапазон некултуре, силеџијства и свих облика безакоња. При томе је трагична спознаја да представници међународне заједнице према таквим политичарима једва да показују прихватљив отклон”, закључује Дивковић.
У првих девет мјесеци ове године, Линија за помоћ новинарима евидентирала је 55 напада на новинаре.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.