Регион
29. 09. 2021.
Млади и медији – ко ће коме угодити
Новије генерације младих људи се константно мијењају, те да би зато требало да се и медији прилагођавају тим промјенама и редефинисати своје формате, каже један млади саговорник портала PCNEN.
Млади се у 90% случајева информишу путем интернета и то у 52% путем друштвене мреже Инстаграм, показало је истраживање Центра за афирмацију и развој младих из Подгорице, које је спроведено у марту 2020. године међу 1.886 испитаника у доби од 15 до 30 година.
У недавном интервјуу за портал PCNEN, Снежана Радусиновић, уредница емисије „Истраживач“ на Радио-телевизији Црне Горе и менторка на пројекту за младе Хеxаторм, казала je да на црногорском медијском хоризонту има садржаја за младе и да су разноврсни. “Међутим сада, након три године рада у пројекту Хеxаторм, могу да кажем да у црногорским медијима нема много садржаја који су младима занимљиви”.
Балша, Ирена и Филип су чланови Хеxаторм-а, пројекта Радио-телевизије Црне Горе који је настао у сарадњи са DW Академијом из Њемачке и црногорском компанијом за дигиталне медије, Alicorn.
На овом Јутјуб каналу, заједно са другим колегама, они снимају видео приче о ономе што занима њихове вршњаке, као и разне скечве и пародије.
Поред сличних интересовања и година, овим младим људима заједничко је и то да телевизију скоро и не гледају, а информишу се најчешће путем друштвених мрежа.
Све што може стати у оквир мобилног телефона или таблета
Филип Цуковић, студент Филолошког факултетуа у Никшићу, каже да се најчешће информише путем Инстаграм-а и Фејсбука, а за забаву највише користи Јутјуб платформу.
“Нажалост мислим да медији као што су радио и телевизија све више губе значај и важност код младих људи и да се све више прелази на Yоутубе, Инстаграм, Фацебоок… Све што може стати у оквир мобилног телефона или таблета.”, рекао је Филип.
Ирена Марковић, црногорска ТикТокерка, каже да од традиционалних медија прати радио јер “и даље има навику да на њему пусти музику”, док телевизију скоро и не гледа.
“Примијетила сам да је и са мојим вршњацима иста ситуација – сви су на интернету и шта год их занима прате путем друштвених мрежа и портала. Мој извор информација су такође друштвене мреже, портали, Јутјуб…”, каже Ирена.
Балша Лазовић, студент Потиехнике на Универзитету Доња Горица у Подгорици, каже да ако се нађе у ситуацији да нема интернет, он ће наћи забаву и у “истраживању” ТВ канала, који ће му “убити досаду”.
“Класични медији имају проблем слободе. Поред стотине канала које нуде разни оператери, човјек је опет ограничен бројем канала. То је тај проблем који традиционални медији имају, док онлине платформе имају могућнот потпуне слободе и у било ком тренутку можемо да гледамо било шта што нас интересује, било да је то нова, актуелна ствар или неки материјал који је доступан већ деценијама. Сходно мом ставу и ‘брзом’ времену у којем живимо, свакако радије бирам онлине платформе као што су портали, друштвене мреже и слично”, каже Балша.
Један од видеа на каналу Хеxаторм јесте и подкаст на тему “Ко још гледа ТВ? Ја не!”, који се управо бави темом – које медије млади прате, какве садржаје траже у медијима, зашто су новине и ТВ “aут”, а шта је за њих “ин”…
Учесник овог подкаста, Лазар Симић, студент међународних односа на Факултету политичких наука у Београду, каже да је, по његовом мишљењу, телевизија превазиђена међу младом публиком, те да највише воли да се информише путем друштвених мрежа, које му нуде цијелу вијест а да притом не мора да изађе са апликације.
“Што би ико био физички везан за телевизор кад има телефон, лаптоп, паметни сат и свашта нешто друго. Морам да признам да сад и не знам како да се понашам кад се појавим негдје гдје је центар дешавања око онога што се емитује на ТВ. Стварно ми буде чудно”, каже Лазар.
Да се прича језиком младог човјека
Што се тиче садржаја, Филип каже да њега највише интересују пирче из живота обичних људи.
“Највише ме занимају текстови и репортаже о људима који имају да испричају неку своју животну причу, било да је то исповијест или препричавање неког догађаја који је био кључан у њиховом животу, уз важну поруку коју ти људи могу да пошаљу. Такође су ми интересантне и теорије завјере и неријешене мистерије”, каже Филип.
Ирену највише привлаче “емисије које реализују млади, емисије у којима представљају себе, своје таленте и градове у коима живе”, док Балша најчешће воли да путем YоуТубе-а прати разне садржаје – од хумористичких до научних документараца.
Лазар каже да њега, као студента Факултета политичких наука, највише интересују актуелне друштвено-политичке теме, како на државном, тако и на локалном, регионалном и свјетском нивоу.
“Поред тога, волим да прочитам и занимљиве приче о неким темама које се не срећу често у нашим медијима јер су обично окарактерисане као ‘табу’, иако се ради о основним стварима, као што је, на примјер, сексуално образовање. Јако ми је битно и да све што читам буде писано на јасан начин, прилагођен младим људима. То не значи полуписмено или незрело, просто језиком младог човјека”, каже Лазар.
Иако свако од њих успијева да у медијима нађе нешто што га занима, ипак сматрају да постоје неке теме којима се медији не посвећују довољно, а које би особе њихових година итекако занимале.
“Садржај који млади данас воле јесте тај који ће створити неку пријатељску везу између креатора/презентера садржаја и самог гледаоца. Битна је та опуштена атмосфера, која је пропраћена са динамичним покривалицама, које су ту да би створиле могућност лакшег схватања садржаја. Конкретно, садржај какав бих желио да видим јесте нешто иновативно, што ће покрити и научну и хумористичну страну”, каже Балша.
Ирена каже да би вољела да види нове младе људе који ће снимати емисије у којима ће говорити о својим вршњацима, њиховим проблемима, љубавима и срећи.
“Пратим занимљиву дјевојку на Инстаграму, која је искористила ту платформу и показала невјероватне таленте. Одлично плеше, глуми, невјероватно добро црта. Урадила је многе креативне мурале на подгоричким зградама и школама. Снима креативне кадрове које комбинује са поезијом. Много је интересантно пратити је. Замислила сам како би то лијепо било приказати и на телевизији”, каже Ирена.
Да медији редефинишу своје формате
Филип наводи и то да се новије генерације младих људи константно мијењају, те да би зато требало да се и медији прилагођавају тим промјенама и редефинисати своје формате.
“Волио бих да видим да се у медијима више прича о менталном здрављу и његовој важности. Јер мислим да се данас много људи осјећа усамљено, и ако би више причали о томе како се други људи осјећају, можда би сви били мало мање усамљени”, каже Филип.
Лазар наводи да се у Србији појављује све већи број омладинских медија чије садржај креирају млади за младе и то њима познатим “младалачким” језиком.
“Већ дуго пратим рад Jut vajbza (Youth Vibes), омладинског портала из Ниша, који је вјероватно и први медиј за младе са којим сам се сусрео и почео да га пратим. Ту су и Талас, Зоомер, Noizz, Vice, Орадио, а притом сам и лично ангажован у омладинској редакцији Изазов Плуса који припада краљевачком порталу Круг. Та идеја омладинских редакција при већ постојећим медијима ми је заиста симпатична и мислим да би било јако корисно подржавати такву праксу, поготово на локалном нивоу. У тим редакцијама долази до одличне синергије”, каже Лазар.
Лазар би волио да види спој актуелних друштвених тема и перспективе младог човјека. “Да нешто што звучи страно, озбиљно и далеко, на примјер политика, буде представљено кроз филтер младости и, одједном, видиш да то није ништа страшно и да те се и те како тиче”.
Он, у суштини, хоће садржај који “покреће, оснажује, зове да изађемо и урадимо нешто паметно и добро, а не да буљимо ваздан у екране и после тога – ништа. Само сам изгубио сате и сате, па се осијећам празно и бескорисно”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.