Из историје београдске штампе
24. 11. 2023.
Други светски рат у колаборационистичким листовима - Какви су Енглези на фронту, а какви Немци?
Не би било супротно здравом разуму помислити да ће након окупације Краљевине Југославије, као и након гашења свих релевантнијих предратних дневних новина, нови дневни и периодични листови који су илазили у Србији прихватити правила и модел пропагандног извештавања који су наметнули Национал-социјалисти.
У колаборационистичким листовима током Другог светског рата догађаји са ратишта представљали су пропагандни политички инструмент који је служио за промовисање нацистичког режима и приказивање ратних догађаја из њихове перспективе. Сви листови су пружали информације о ратним дешавањима, али су истовремено пропагирали одређене идеолошко-политичке ставове и подршку окупатору.
Сваки лист је на свој начин играо улогу у окупационој пропагандној машинерији. То важи и у случају месечника Коло и сатиричног недељника Бодљикаво прасе. Уводећи читаоце у сурови свет рата, текстови су имали задатак да убеде у праведност и успешност окупационих снага, као и да демонизују противнике.
Формула савршеног текста је црно-бела слика рата
Колаборационистички новинари и уредници су се трудили да прикажу Немачку као земљу снаге која ће донети стабилност и ред, посебно у окупираним земљама. Они би писали о наводним успесима и предностима сарадње са Силама Осовине, док би прикривали њихове злочине и нарушавања основних људских права.
Није било извештавања о етничким чишћењима и ужасима концентрационих логора, ни у Европи, ни на источном фронту.
Намера листова није била да се читаоцима приближе догађаји из рата кроз објективно новинарско извештавање. Власт Трећег Рајха било је потребно учинити непобедивом силом у очима публике, тиме бришући уједно и све злочине Нацистичке Немачке.
Пример који ово осликава је репортажа новинара Миће Димитријевића у Колу, под насловом ,,Поздравите нам Србију”.
У својој репортажи у наставцима Димитријевић пише о посети министра унутрашњих послова Миће Аћимовића, као и о ,,идиличном” животу заробљених Срба у немачким логорима који се забављају играјући фудбал.
Недељник Коло, који се рекламирао као једини српски илустровани и породични лист, је кроз различите ретроспективне рубрике, попут рубрике Кроз догађаје, као и кроз текстове који су доносиле топле људске приче, тежио да свом читаоцу представи црно-белу слику о рату - о злим Савезницима и праведној Немачкој.
Теме којима се лист бавио јасно су рефлектовале оваква виђења. Текстови који су излазили у Колу увек су, кроз призму културног и свакодневног живота, приказивали савезничке земље као места немира и политичког хаоса, попут штрајкова у САД, а земље Осовине као државе мира, велике културне традиције, не различите од наше.
Уредништво Бодљикавог прасета је, због кратке форме самог листа, на специфичан начин представљао текстове са ратишта.
Лист није имао више од осам страница по броју, те у њему није било места жанровској разноликости и дугачким чланцима какви су били могући у Колу.
Овде примењивање пропаганде укључује кратке и сатиричне текстове, у сваком броју праћене вицевима. Овај приступ имао је за циљ да насмеје читаоце и да пренесе пропагандну поруку на забаван и приступачан начин.
Такође, осим сопственог ширења идеологије кроз шалу, уредништво Бодљикавог прасета тежило је да активно укључи и своју публику ,,производњу” пропагандног хумора.
У жељи да својим читаоцима пружи прилику да покажу домишљатост и духовитост, редакција Бодљикавог прасета у првим бројевима расписала је наградни конкурс за Најбољи виц из области спољне политике у којем је право на учешће имала најшира читалачка публика.
Виц који је добио прву награду (и 1000 динара) био је кратки афоризам у духу вицева Бодљикавог прасета: Како мали Перица замишља Рајтерову (Ројтерсову) вест? - Силна концентрација савезника. Изабрани виц, који је добио и своју карикатуру, поклапао се са политиком уредништва о представљању савезника као агресора и израбљивача, у овом случају медија.
Слика говори више од хиљаду пропагандних речи
Осим навођења јавности на једну слику о свету помоћу специфичног начина извештавања, уредништвима није било страно ни коришћење живописног фотографског садржаја којим су често улепшавали само ратиште, приказујући неретко далеке и егзотичне пределе.
У сваком броју Кола, обично у средини, налазила се двострана рубрика која је преносила искључиво фотографије са ратишта. Пратећи тематику самог листа као културног и породичног, фотографу није увек био циљ да представи истинску суровост рата. Приче фоторепортера, иако говоре о обичној свакодневици војника у Африци или на источном фронту, пружају могућност да се Савезници окарактеришу као експлоататори или као недолични ратовању, док су немачки војници представљени као организовани и снажни победници.
Бодљикаво прасе је и у случајз фотографије био специфичан, са карикатуром на свакој страници. Ове карикатуре биле су направљене са циљем да демонизују и омаловаже противнике, као и да прикажу снаге Осовине као спасиоце и заштитнике. На њима су често приказивани представници Антиосовинских снага, односно Американци, Британци или Совјети, на подругљив и негативан начин.
Карикатуре су биле стереотипне како би пренеле поруку и убедиле читаоце у исправност поступака Сила осовине и непријатељство према противницима.
Било је и антисемитских тенденција, попут карикатуре Стаљина који на себи носи Давидову звезду док се повлачи. Карикатура је настала у периоду у којем је Совјетски савез имао доста губитака на фронту.
Прве године рата показале су како се приказивање ратишта у колаборационистичким листовима у Београду може описати као умеће у којој истина и објективност постају жртве.
Новинари и уредници су остварили те циљеве изостављањем важних информација које се противе агендама које је успоставио Рајх, као и непостојањем више непристрасних извора.
Из перспективе данашњице, њихов циљ, супротно начелима новинарске непристрасности, био је да да створе лажну слику света, што је требало да има дугорочне последице прихватања немачке власти.
_________________________________________________________________________
Овај текст настао је у оквиру пројекта "Окупирана штампа – Штампа у Београду 1941-1944. године", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање
Коментари (2)
Остави коментар01.12.
2023.
Lični stav
Hvala autorki na ovakvom članku. Smatram da je svojim temeljnim istraživanjem na interesantan način uspela da približi tematiku i nekome ko nije dovoljno informisan o medijskoj slici Srbije za vreme Drugog svetskog rata. Sve pohvale na pristupu, radujem se narednim tekstovima.
Одговори24.11.
2023.
Приказ
Чланак је за мене био информативан и занимљив. Ауторка је успешно истражила тему колаборационистичких листова током Другог светског рата и пружила увид у то како су зараћени блокови приказивани у тим медијима.
ОдговориЈедна од најјачих тачака овог чланка је ауторкина способност да објективно анализира и упореди садржај. Кроз детаљно проучавање извора, ауторка нам помаже да разумемо пропагандне стратегије које су биле коришћене.
У целини, чланак је добро истражен и нуди занимљив и објективан поглед на улогу колаборационистичких листова током Другог светског рата.