Из историје београдске штампе
30. 10. 2023.
Насловне стране „Новог времена“ и „Обнове“ у 1941. години скоро идентичне
Да је неки становник Србије током 1941. године читао само насловне стране „Новог времена“ и „Обнове“ имао би утисак да чита исте новине и био би веома површно информисан, показао је увид у колаборационистичку штампу с почетка рата.
Редакције два поменута дневна листа биле су у истој згради. Оба листа су служили за немачку пропаганду и њихов садржај био је строго цензурисан, а чланови редакција су били послушни и лојални окупаторским властима. Постојала је ипак разлика између ових новина.
Немачка победа – победа Европе – VICTORIA! Оба медијa централно место на насловној страни тог дана посвећују Хитлеровом говору. На фотографијама насловних страна од 4. октобра 1941. године уочавамо у оба листа у заглављу исти слоган |
„Ново време“ се највише бавило сервисним информацијама и ослањало се на извештаје и вести немачких агенција. На страницама „Обнове“ било је више идеолошких текстова који су имали за циљ да убеде читаоце да је нацистичка Немачка пријатељ српског народа, а да се земља обновила и кренула у добром смеру након капитулације. Упркос овој важној разлици у уређивачким политикама, садржај насловних страна ових новина је током 1941. године био скоро идентичан.
Упутства уредницима долазила су из истог центра. Немци на окупираним територијама нису ништа препуштали случају па су и штампу обликовали по својој мери. Насловне стране су уређиване тако да у први план ставе војне успехe Немачке и убеде читаоце да ће Немци победити у рату врло брзо.
Између редова публици је свакодневно поручивано да треба да се приклони јачем и да су све идеје о пружању отпора окупатору узалудне. На индиректан начин становништву је послата порука да они који „таласају“ неће добро проћи. То се поготово види у начину на који се извештава о комунистичким акцијама по Србији. Аутори текстова најчешће су комунисте називали бандитима и терористима.
Међутим, „Обнова“ је отишла корак даље па је комунизам означила као „кугу која ће бити истребљена“. Објављиване су вести о селима која су спаљена зато што су становници крили комунисте. Са страница „Новог времена“ поручено је: „Српски народе, пред тобом су два пута: или ћеш сам онемогућити те људе и спречити их у њиховом противнародном послу, или ћеш запасти у нову беду“.
Тај наратив људе је требало да заплаши. Становништво је подстицано да се суздржи од било каквог контакта са комунистима и да се приклони окупаторској власти.
Од Британаца, преко Руса до Американаца – нико није Рајху ни до колена
У колаборационистичкој штампи Рајх је представљен као супериорна сила којој нико не може да парира. Вести о немачким успесима против Британаца биле су на готово свакој насловној страни током пролећа и прве половине лета 1941. године.
„Ново време“ је тако писало 5. јуна да „Немачко ваздухопловство наставља своју акцију разарања против Велике Британије“, а у извештају који је заузео централно место на насловној страни 13. јуна пише „морнарица и војно ваздухопловство и надаље су задавали најтеже ударце британској оружаној сили, британској трговачкој пловидби и британској ратној привреди“.
Након немачког напада на СССР, источном фронту је посвећивано највише пажње. Наслови колаборационистичких листова који су се односили на догађаје са фронтова били су веома слични. О сваком и најмањем успеху немачке војске извештавано је преувеличано и сваки пораз савезничких снага описиван је као „погубан“, „уништење“, „потпуни слом“ и слично.
Новинари више нису чекали да немачка војска заузме територију/град па да онда о томе пишу, већ су читаоце обавештавали о томе шта ће се десити у будућности. Тако је централно место на насловној страни „Новог Времена“ 24. октобра посвећено тексту у ком пише да ће Москва ускоро пасти. Иако су немачке трупе биле близу Москве, овај град никада није дошао у њихове руке.
Током децембра су Немци почели да се повлаче и њихова позиција на источном фронту значајно се погоршала. Међутим, на насловним странама „Новог времена“ и „Обнове“ о томе није било ни речи. Источни фронт је нестао са насловних страна, али у то време Јапан улази у рат па је фокус померен на Пацифик. Из дана у дан похвално се извештавало о способностима јапанских војника.
У извештајима са фронта нема података о губицима сила осовине па се стиче утисак да ниједног војника нису изгубили и да је њихова војна опрема остала нетакнута, док је стварно стање било другачије. Немци су прикривали поразе. Желели су да одрже углед непобедиве и најјаче силе која ће покорити Европу и свет.
Извештавање о САД-у: штрајкови, нереди и хаос
Америка, иако у том моменту није била у рату, привлачила је велику пажњу па су текстови о дешавањима у САД-у били веома читани.
Колаборационистички листови писали су о САД-у као земљи која је у расулу. На сваких неколико дана на насловним странама ових листова осванула би вест о штрајковима у великим америчким градовима, вест о пожарима и стање у САД-у је описивано као погубно и лоше. Нацистичка пропагандна машинерија радила је на томе да САД стекне лошу репутацију и да људи ову земљу перципирају као слабог играча који ако уђе у рат неће моћи у већој мери да утиче на његов ток.
Избор фотографија
На насловним странама најчешће су приказиване фотографије немачких војника у походу. Уз фотографије стајали су кратки описи у којима су доминирале похвале на рачун способне, храбре и опремљене војске. Такође, у више наврата објављене су слике запаљених бродова и подморница које прате опаске попут „непријатељска флота потпуно уништена“. Мапе фронтова служиле су да би читаоцима сликовито било дочарано напредовање сила осовине.
Портрети познатих генерала такође су били објављивани на насловницама. Уз Хитлерове говоре који су преношени обавезно је штампана и његова слика. Исти је случај и са Гебелсовим обраћањима.
Избор фотографија није био случајан већ је имао за циљ да у позитивном светлу представи Рајх, а да умањи значај и снагу земаља које нису на њиховој страни.
Домаће теме слабо заступљене на насловним странама
На насловним странама „Новог времена“ и „Обнове“ било је повремено кратких и спорадичних вести које су се односиле на Србију. То су најчешће биле наредбе војног заповедника које су сведене на неколико кратких реченица.
Вест о којој се у већој мери писало током 1941. године, а односила се на домаће прилике, била је именовање нове владе којом је председавао Милан Недић. Пре именовања владе јавност је припремана и објављивани су афирмативни текстови о Недићу.
Када је постављен за председника владе на насловним странама све чешће су се појављивале кратке најаве његових гостовања на радију, а у сутрашњим бројевима били су детаљно преношени његови говори. О новој влади се извештавало похвално.Требало је подстаћи народ да је прихвати и почне да је поштује. Недић је представљен као брижан човек који се стара о сиромашнима и који се бори за интерес земље.
Насловне стране „Новог времена“ и „Обнове“ од 1. октобра 1941. године. Десни део насловних страна посвећен говору Милана Недића, а леви дешавањима на источном фронту. Веома сличан наратив приметан је на насловницама оба дневна листа. |
„Ново време“ и „Обнова“ на насловним странама најчешће преносе вести немачких агенција. Домаћим дешавањима било је посвећено мање простора и о њима је штуро извештавано. Силе осовине и колаборационистичка влада представљене су у позитивном светлу. Стварана је искривљена слика стварности и многе информације су прикриване. Ови медији били су пропагандна, а не јавна гласила.
_________________________________________________________________________
Овај текст настао је у оквиру пројекта "Окупирана штампа – Штампа у Београду 1941-1944. године", који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.