Из историје београдске штампе

22. 12. 2021.

Аутор: Тамара Радојковић Извор: УНС

Почеци београдске сатиричне штампе

Хумористичка штампа у Србији настаје у другој половини 19. века, а пионир је био Шаљивац, који је основао и уређивао Сергије Николић. Крајем 19. века било је много писаца који су неговали политичку сатиру, а покретано је и издавано много шаљивих листова у којима су исмеване и нападане политичке партије тог времена.

Шаљивац је излазио од октобра 1850. године, а претежно је садржао карикатуре које је цртао сликар и зачетник српске карикатуре Димитрије Аврамовић. Часопис је на сатиричан начин пратио појаве у културном животу, политичке и догађаје из свакодневног живота. Изашло је 16 бројева, а на кратко време излажења је утицала државна цензура и бесплатно дељење часописа. Последњи број је изашао у фебруару 1851. године.

Листови које је својим карикатурама обележио Драгутин Дамјановић

Од 1881. године, нешто више од годину дана, излазио је недељник Дар-Мар – лист за шалу, сатиру и забаву. Објављивао је саритичне песме, краће текстове и карикатуре које је цртао Драгутин Дамјановић. Власник часописа био је Аксентије Мијатовић, а уредник Љубомир Петровић. Лист је велики број текстова посветио афери Бонту која се односила на финансирање изградње железница у Србији. У листу су највише исмевани тадашњи председник владе Милан Пироћанац и министар финансија Чедомиљ Мијатовић.

Због тајне конвенције потписане између Аустроугарске и Кнежевине Србије, Дар-Мар је напао напредњачку власт, али и друге политичке странке. Посебно су на мети овог часописа били листови Самоуправа Пере Тодоровића, Српска независност Лазе Костића и Видело Лазара Комарчића. Месец дана касније, Дар-Мар је обавестио читаоце да мења уређивачку политику. Почео је да подржава напредњаке, а своју сатиру је окренуо према новонасталом листу Брка, који су покренули либерали.

Дамјановић је издавао и неколико својих листова, али су сви били кратког века. Један од њих био је Ера, лист који је излазио само неколико месеци 1882. године, а објавњено је укупно девет бројева. Лист је заступао политику напредне странке, у чијој је штампарији и штампан. Објављивао је шаљиве песме, прозу и карикатуре. У заглављу листа се налазио мото, стих који је написао Бранко Радичевић: Ао Еро, тврда вјеро.

Поред конкурентских листова, Ера је нападао и опозиционе либерале и радикале, а нарочито Јована Ристића и Николу Пашића. Велику пажњу је поклањао карикатурама, које су понекад биле објављиване и преко целе стране.

Часопис Геџа је излазио три године, од 1892. године, а власник, издавач и уредник био је Наум Димитријевић, сатиричан према владајућој династији. Спада у најчешће забрањиване листове, а бројеви су често били плењени. Дамјановић је цртао карикатуре за лист.

Као илустрација хумора из 19. века, ево вица из листа Геџа о Малом Стеви, из петог броја 1892. године.
„- Шта ћеш бити Стево, кад порастеш?
- Бићу војник.
- Али, као војник можеш погинути.
- Од бога?
- Од непријатеља.
Стева после кратког разишљања:
- Онда ћу ја да будем непријатељ.“

(Геџа, пети број, 6. децембар 1892. године)

(Геџа, број 26, 27. април 1895. године, карикатура на насловној страни која исмева листове Одјек, Српска независност и Видело)

Димитријевић је 1897. године основао недељни лист Шило, који је био посвећен искључиво шали и није се бавио политиком. Један од разлога зашто се клонио политичких тема била је цензура, која је за време режима краља Александра Обреновића била веома изражена. Лист је излазио две године.

Као ванредно издање Народног листа 1902. године се појављује часопис Сеља. Власник и први уредник био је Сава Шибалић. Због текстова у бројевима 10 и 36, одговорни уредник Исидор Риђачки је био кажњен затворском казном. У овом листу Дамјановић је својим карикатурама највише исмевао и критиковао политичаре Милована Миловановића и Николу Пашића.

Следећи лист који је Дамјановић основао био је Зорт, лист за политику и друштвену шалу и сатиру. Он је нацртао све карикатуре у једином објављеном броју овог шаљивог часописа. На насловној страни је била карикатура Николе Пашића, који држи ђавола за реп.

Глумац и редитељ Брана Цветковић у сатиричној штампи

Церекало је лист који је, 1893. године, покренуо Брана Цветковић који је у то време био ђак реалке, тако да овај лист припада ђачкој периодици и писан је руком. У централном делу насловне стране листа налазила се илустрација насмејаног човека који је обучен у фрак, носи кратке панталоне и у десној руци држи цилиндар, док левом руком показује на себе. На првој страни су објављивани стихови који су описивали колико ће често лист да излази: Овај лист излази како када може – изаћи ће кад га уредници сложе! А пошто се не зна докле ће да траје, зато лист се овај само на број даје.

(Церекало, први број, јануар 1893. године)

Цветковић је касније био власник и уредник забавног листа Сатир који је излазио током 1902. и 1903. године. Укупно је објавњено 57 бојева, под сталном присмотром полиције због текстова уперених против режима. Излазио је недељом. Сарадници листа су били Бранислав Нушић, Стеван Сремац, Милорад Митровић, Драгомир Брзак и други.

Водени цвет је био први шаљиви лист које је, 1908. године, покренуло Српско новинарско удружење, а изашло је само неколико бројева. Уредник листа је био Бранислав Нушић, председник новинарског удружења, а Цветковић је са својим карикатурама био главни сарадник. Значајан је допринос и Наума Димитријевића, некадашњег покретача и уредника сатиричног листа Геџа. Лист је промовисан на Ади Циганлији где се одржавао Тројички сабор, уз подршку краља Петра I Карађорђевића. На Ади су били постављени павиљони за народну забаву, а за време вашара и карневала и цензура према штампи је била толерантнија.

Песма Глистина елегија, из петог броја часописа Водени цвет:
„Ако икад ко изради
Да се дигну ту, на Ади
Какве бисте,
Чиј би треб`о лик да буде?
Ви мислите важне људе?
Не, већ – глисте
Јер су само труди њени
Што се Ада озелени,
Никне трава
Њени труди све то створе
Јер она вам Аду оре
Преорава.
Диж`те спомен, адски гости,
Из дубоке захвалности
Срца чисти.
И урежте мало ниже:
`О путниче приђи ближе
Благодарни народ диже
Овај спомен њој што гмиже
Вредној глисти`“
(Водени цвет, број 5, 3. јун 1908. године)

Српско новинарско удружење је касније, 1935. године, покренуло сатиричне, месечне новине Ошишани јеж. Један од оснивача био је карикатуриста и новинар Драган Савић, а назив је смишљен у кафани Гинић, која се налазила на месту данашњег Дома омладине у Београду. Део назива „ошишани“ је представљало асоцијацију на предратну цензуру, која је пре сваког изласка листа брисала чланке који нису били по вољи владара. После Другог светског рата излазио је под називом Јеж, јер цензуре, наводно, више није било.

На насловној страни првог броја 1944. године Логорског јежа писало је: Откад неки чудни звуци са Карпата озго брује, у логору сазнали сте, јеж се неки појављује. Где сам се ја досад крио то ће вечна тајна бити, али одсад ја се надам да вас нећу напустити.

(Ошишани јеж, први број, 8. април 1944. године)

Спадало је био недељни илустровани лист за шалу и сатиру који је излазио током 1914. и 1915. године, у издању Страже. Брана Цветковић је био илустратор, карикатуриста и писац сатиричних прилога. Аутори прилога су се углавном потписивали псеудонимима, а лист је имао само четири странице.

Афоризам из првог броја 1915. године, из часописа Спадало о Циги и Шваби:
„Неки поп доведе својој кући неког Швабу и Цигу да му цепају дрва. Прво ће мало да их части, а после ће сваки на свој посао. Кад су им изнели ручак рећи ће поп:
- Ко ће појести ову чорбу?
- Ја ћу – одговори Цига
- А, ко ће појести остало јело и попити вино? – опет ће поп
И то ћу ја – дочека Цига
- Е, сад ко ће цепатии дрва?
- Та, проговори и ти коју, уста ти отпала, увек ја да говорим! – окрену се сада Цига Шваби“
(Спадало, први број, 18. јануар 1915. године)

Цензура хумористичке штампе

Грбоња је био хумористичко-сатирични лист из 1886. године и изашло је укупно 11 бројева. Уредник је био сликар и писац Димитрије Мита Аврамовић. Мото листа био је: Лист се не држи ниједне политичке партије, но шиба све што је за осуду. Војислав Илић је у овом листу објавио своје три песме – Већ се купа, Црни вео и У лов!

Због напада на владајућу Напредну странку, лист је угашен. Власник листа Милан Косановић тада напушта Београд, одлази у Вршац и тамо 1891. године покреће нови сатирични лист Мирођију који је излазио два пута недељно.

Недељник Чепркало је излазио током 1898. године и укупно је објавњено пет бројева. Како би избегао цензуру лист је избегавао политичке теме, а нарочите оне које су се односиле на краљевску породицу. Уместо тога, бавио се међународним политичким приликама.

Шаљивчина – лист за шалу и растеривање бриге, излазио је у два наврата, најпре годину дана од 1891. године. Тада су као аутори шала били Милорад Митровић и Милорад Павловић Крпа. Лист је обновљен 1899. године, али поново само на годину дана. Доносио је кратке форме и афоризме преузете из друге штампе. Међу првим листовима је наводио изворе одакле преузима анегдоте, вицеве и афоризме.

Као подлистак Малог журнала 1902. године настаје Др Ћоса. Излази годину дана, а као уредници се истичу Петар Савић и Милош Вићентијевић. Био је против напредњачко-радикалског програма. На насловној вињети листа Пашића и његове радикале шиша Др Ћоса. На удару овог листа је био и министар финансија Вукашин Петровић. Због прилога о краљу Александру често је забрањиван. Излазио је два пута недељно.

Хумористички рукописни лист Дум-Дум излазио је од 1914. године. Изашло је око 30 бројева. У Првом светском рату објављиван је до повлачења српске војске кроз Албанију, али је мењао називе да би био занимљивији, нпр: Граната – Независни експлозивни орган муниционе колоне Дунавске дивизије трећег позива, за кисело млеко, уске сукње и дводомни систем; Јевроплан – Излази сваки дан кад не дува ветар; Митраљеске вести – Излази 500 пута у минути."; Неутрални гласник – Излази сваке недеље ни по бабу ни по стричевима, већ по потреби бога трговачког... Излазио је до уласка српске војске у Скадар. У октобру 1915. године припремљен је јубиларни број, али није штампан.

************************************************************************

Текст је настао у оквиру пројекта "Београдске новине и новинари"